GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


POGLED

Tri čina drame u Nišu

Povodom nedavnog masakra

Nedavna tragedija u Nišu i stupidno objašnjenje njenog uzroka kojim se nastoje zamagliti totalni promašaji u svim stručnim službama državne uprave koje svojim činjenjem i nečinjenjem proizvodi i multiplikuje aktuelna vlast, zahteva jasno razjašnjenje kako se ne bi ponovila.

Rovčanin je, po svoj prilici, žrtva takozvane racionalizacije u državnoj upravi, a ne "vijetnamskog sindroma"!

Takozvana racionalizacija državne uprave koja se ubrzano sprovodi u svim državnim organima Srbije i SCG nije ništa drugo već demontiranje profesionalnog sastava tih organa i zapošljavanje istomišljenika - partijskih "kamerada", konvertita, amatera, podrepaša, ljubavnica, štićenica, rođaka, kumova, kafanskih prijatelja i čitave bulumente prijatelja njihovih prijatelja...

Kako ta operacija izgleda i kako se sindrom začinje može se objasniti na primeru Svilanovićevog Ministarstva spoljnih poslova (SCG):

Čin I

Vrši se prvo "pročišćavanje" Ministarstva pri čemu ostaje deo rukovodećeg kadra iz prethodnog režima koje je: prošlo u neku od stranaka DOS, ili kupilo članstvo, ili je bračni drug aktivista opozicione stranke ili ima rodbinu na visokim funkcijama u novoj vlasti ili... i sve to zajedno.

Navedena struktura "savetuje" Svilanovića, slepo i bezpogovorno izvršava sve naloge tog diletanta u diplomatskoj službi nastojeći da se "oslobodi" svedoka svog konvertitstva lažno optužuje (panjka) svoje kolege kojima su čast, profesija i interes države iznad svakog ličnog računa.

Istovremeno, Svilanović dovodi "stručnjake" sa strane da bi "osvežio" službu i izvršio njeno "podruštvljavanje" u samoupravnom maniru kojeg se ni Bevc (Kardelj) ne bi postideo.

U skladu sa dinamikom koju ovaj Ministar, u želji da uđe u istoriju (i naravno ostane u istoj), nameće "usporenom i zastarelom Ministarstvu koje bez njega ne bi umelo da radi", nema se vremena, a niti potrebe da se "kadrovi" malo priuče diplomatskom zanatu, a podosta u ponašanju, ophođenju, maniru. O opštoj kulturi suvišno je i govoriti.

Već nakon mesec ili najduže dva, "provereni kadrovi" pakuju kofere, dobijaju diplomatske pasoše ("mogu li jedan da dobijem za mamu, tatu, starijeg brata - da se zna kakva sam sad zverka") i popunjavaju "upražnjena" mesta u diplomatsko-konzularnim predstavništvima: ambasadama, konzulatima i misijama ove zemlje u inostranstvu kao Svilanovićevi komesari koji će u drugom činu evoluirati u menadžere...

Čin II

Pariz, London, Vašington, Moskva, Peking, Tokio, Berlin, Solun, Rim, Skoplje..., željno očekuju novu "elitu srpskocrnogorske diplomatije", ali ne lezi vraže: nespremni ambasadori i otpravnici poslova (čast izuzecima koji samo potvrđuju pravilo), dobili nespremne komesare, razjurili profesionalce, pa niti ima, niti zna ko da radi, na opšte uveseljavanje stranaca, domaćina, naših građana i vaskolike srpske dijaspore.

Faktičku, apsolutnu vlast preuzimaju ti Svilanovićevi komesari, u međuvremenu promovisani u menadžere: svojim neznanjem koje prati neviđena bahatost, osionost i arogancija, zavode teror, remete međuljudske odnose, bogate se i brukaju državu koja ih je poslala da je predstavljaju i za nos vuku poreske obveznike od čijih para poneki priređuju prave bahanalije po ambasadama i konzulatima.

Rezultati u diplomatskom i ekonomskom predstavljanju Države - jednaki nuli!

Počinje surovi obračun sa profesionalnim diplomatama i stručnjacima u pratećim službama bez kojih diplomatska služba ne može da funkcioniše.

Na scenu stupa programirani, suludi, nezapamćeni pogrom profesionalaca i njihovo vraćanje iz inostranstva koje, po svojim neljudskim metodama, stilu, bezobzirnosti i cinizmu, neodoljivo podseća na neka čudovišna, minula vremena..

Čin III

Raspamećeni, šokirani, ojađeni ljudi iza kojih je po 20, 30, 35 godina odane službe svojoj državi i isto toliko radnog staža u Ministarstvu spoljnih poslova, sa porodicama se pod "hitno" vraćaju u zemlju, bez ikakvog obrazloženja, osim: racionalizacija!, a u Ministarstvu spoljnih poslova sačekuju ih tipska rešenja o "stavljanju na raspolaganje" - čitaj: OTKAZ!

Profesionalci, neophodno potrebni ovoj Državi - ostaju bez posla. Preko 250 ljudi, od kojih su mnogi hranioci porodica, dakle jedini zaposleni u porodici, u starosnom dobu u kojem se ne mogu više nigde zaposliti, sa znanjima i veštinama koje nikom osim Ministarstvu spoljnih poslova nisu potrebne.

Privatizacija države

Ljudi sa svojim porodicama ostaju na ulici dok, istovremeno teče ubrzani prijem likova iz uvodnog dela ovog eseja o, sad već prilično poodmaklom stadijumu sindroma, pa je kristalno jasno da je racionalizacija samo paravan za privatizaciju države i njenih službi od strane neidentifikovanih centara moći oličenih u grupi svesnih rušilaca ustanova ove države...

Istovremeno, Svilanović zataškava sve što se dešava u "njegovom zabranu" koji, inače, ključa; štiti ljubavnice koje je razaslao po svetu da mu veličaju lik i delo i prave takve gluposti, ispade i gafove kojima se normalan svet grohotom smeje; zapošljava svoju ženu na basnoslovno plaćenom radnom mestu u stranoj firmi čiji je direktor, "slučajno" i član Građanskog saveza Srbije.

Sindrom bubri!

Da bi eksplodirao potrebna je inicijalna kapisla. Ima i to! Na sve se misli! Vodi se računa o profesionalcima! Ne znam kako u BIA-i, ali u Ministarstvu spoljnih poslova i za to ima "kadrova":

Rešenja o faktičkom otkazu saopštavaju opskurne ličnosti nastojeći da "finim" cinizmom kako priliči Generalnom sekretaru, inače trgovcu nekretninama u SAD (i Mekdonald započeo u 57. godini života svoj biznis i da će i oni, uskoro, kao i on (Ba(sa)raba) plaćati svoje račune "zlatnom" American karticom; ili njegov pomoćnik, bivši Miloševićev ambasador, koji je promenio više stranačkih dresova nego kurva gaća, ili gospođa "stručnjak za kadrove" iz "Infostana" koja teši: "dosta ste vi išli po inostranstvu, sad je red na nas"..

Glavni inspektor Ministarstva, ambasador Dušan Lazić, (inače bivši "aparatčik" CK SKJ) koji bi po definiciji morao stati na put samovolji i despotizmu, postaje stručnjak za zaštitu prljavih rabota Svilanovića i njegove klike, preuzimajući jednu od prvih violina u Rekvijemu za Klavir u AJ - duru koji se izvodi nad posmrtnim ostacima ponižene i uništene srpske diplomatije...

Sindrom ključa

Juče je pukao u Nišu, a danas, a sutra...?
Ministar koji dijagnostikuje "vijetnamski sindrom", morao bi da zna da je sve navedeno tačno jer je deo njegovog resora detaširan i u Ministarstvu spoljnih poslova gde se svakodnevno hvata za glavu od gluposti, budalaština, psihičke poremećenosti, zla i zloupotreba napred opisanih likova "nove", Svilanovićeve privatne diplomatije - ali mora da ćuti!

Svi resorni organi za ovo znaju, ali ćute!
Savet Ministara za ovo zna, ali ćuti!
Javni tužilac bi za ovo morao znati, i nešto preduzeti, ali ćuti!
Mediji za ovo znaju, ali, osim časnih izuzetaka - ćute!

Razni komiteti za zaštitu ljudskih prava za ovo znaju, ali radi sitnih špekulacija svojih čelnika - ćute, kao i ona iskompleksirana voditeljka (inače, očekuje savetničko mesto u nekoj od ambasada) bivšeg revolucionarnog radija koja sprečava gledaoce da Svilanoviću, pred javnošću, postave sva ova pitanja.

Građanski, demokratski, nema šta!
I ako se danas, sutra desi isto kao u Nišu, ko će odgovarati?
Polazeći od činjenice da se radi o posttraumatskom šoku ličnosti koja je prošla paklom Kosova i Metohije, onda problem dobija nove dimenzije i može biti još opasniji jer je i Svilanović morao doživeti sličan šok na Kosmetu aktivno učestvujući u vojnim operacijama pod Miloševićevom komandom, pa se postavlja pitanje kako se takvoj ličnosti može poveriti jedan od najvažnijih resora ove Države bez prethodnog medicinskog pregleda.

Valjda su zato i ukinute zdravstvene i bezbednosne provere za likove koji neprestano, u duhu racionalizacije, ulaze u Ministarstvo spoljnih poslova...

Sindrom je među nama...

Mirko Manojlović, Beograd


ODGOVOR

Ne likujem niti zahvaljujem

Povodom izjave Božidara Đelića, ministra finansija i ekonomije Vlade

Gospodine Đeliću, juče ste izjavili da je naplata poreza na ekstraprofit bila selektivna, da unosi nesigurnost u poreski sistem, sprečava buduća ulaganja kapitala i zato takav porez više ne treba primenjivati.

Kao nadležni ministar, izrekli ste najtežu optužbu na račun srpske Vlade. Toliko tešku i ozbiljnu da ja ne treba ništa da dodajem. Danas sami tumačite vašu "revolucionarnu, finansijsku pravdu", kao najviši stepen režimske samovolje, nasilja i batinu kojom ste lupali po glavama što vama nisu po volji. Danas priznajete da normalnu evropsku Srbiju nije moguće napraviti ako se zakoni tumače i primenjuju selektivno.

Na kraju, danas priznajete da je propao vaš plan sakupljanja lažnih političkih poena obećanjima da ćete naplatiti milijarde maraka. Sve je završilo u primitivnim medijskim hajkama kao vrsti političkog cirkusa u očima umornih, apatičnih i pred budućnošću zabrinutih građana.

Vašu politiku prema mojoj kompaniji, oslanjajući se na Vaše ocene, danas mogu da nazovem primerom banditizma i bahatosti. Vi ste ciljano nasrnuli na kapital koji ne vuče poreklo od oružja, narkotika, tajnih službi, akciznih roba, nafte ili paravojnih jedinica. Mimoišli ste bogatstvo stečeno kriminalom. Pretpostavljam, jer su njihovi vlasnici pokazali spremnost da se brane silom.

A možda su već uživali status vaših saveznika i prijatelja po viskiju, bazenima i egzotičnim ostrvima. Vi ste izabrali mene da poslužim kao pogodna javna žrtva. Ko dokaz efikasnosti vaše revolucionarne pravne doktrine, onog bezakonja koje na scenu dovodi korupciju, kriminal, nasilje i politički ekstremizam. To ste vi uradili. Sa jedne strane država koja otima, sa druge prijatelji takve vlasti, moćnici koji kidnapuju, otimaju, ubijaju i reketiraju sa blagoslovom iste države. Sve što se dogodilo docnije, logična je posledica svega sto ste radili i svega što, iz straha, niste smeli da uradite.

Tražili ste da platim najveći porez na kuću, koja nije najveća ni u Zemunu, ni u Surčinu, ni na Dedinju. Platio sam. Nelegalno ste zatvorili Astra banku. Kriminalno ste upali u Mobtel s namerom da ga otmete od legalnih vlasnika, obezvredite i poklonite nekom od svojih omiljenih sponzora. Rekao sam da to ne radite. Govorio sam da poštujete sudske odluke.

Poručivao sam da morate, ako nas vodite ka Evropi, da baš Vi prekinete sa lancem pravnog i uličnog nasilja. Da baš Vi morate začeti vladavinu prava koja štiti svakog čoveka, njegovu imovinu, njegov posao, njegove slobode od samovolje moćnika i režima. Niste hteli da me čujete. Ali, kad je god nekome od vaših zatrebao demagoški, brz i lažan politički poen, taj se obračunavao sa mnom. Pokazalo se, na vašu štetu.

Politički, medijski i finansijski tri godine razapinjete moju kompaniju i mene. Danas priznajete da ste pogrešili. Pri tome ste unesrećili više od hiljadu zaposlenih u mojoj kompaniji i njihovih porodica koji su zbog pritisaka na kompaniju morali da dobiju otkaz. Danas kažete da nećete više praviti istu grešku. Dajete meni za pravo. Nema potrebe da likujem.

Neću ni da vam zahvaljujem što sam danas jači nego na početku i čistiji pred građanima Srbije, nego kad ste došli na vlast. Biće dovoljno danas da, u ime zakona, vratite sve što ste od mene, u ime demokratije, juče opljačkali. Pokažite građanima Srbije i stranim investitorima da niste iznad zakona i pokažite meni da nisam izvan njega. Ja to čekam. Vi meni to dugujete. Svet gleda kakvu Srbiju hoćete da ostavite iza sebe , ili da u njenom stvaranju sutra učestvujete.

Bogoljub J. Karić, Beograd


PROTEST

Pitanje, žal i nada

Poštovani uredniče, cenjenog lista, morao sam da Vam se obratim na ovaj način i upitam (naravno sa izvesnom patnjom kako stoji već u naslovu) zašto ste izbacili nedeljnu rubriku iz vašeg i te kako čitanog lista, pod nazivom "Izlog knjiga" (koja je bila opširna, što se tiče prostora i izvanredna, što se tiče sadržaja) "Šta ponovo čitati" u kome su se pojavljivala neka od naših današnjih najvrednijih spisatelja, pisaca.

Dopustite mi d verujem da je to samo kratkotrajno sletanje u onome po čemu vas vaši čitaoci cene i poštuju između ostalog. Znam da ste u stanju da bivše rubrike načinite i još boljim, zanimljivijim.

S poštovanjem.

Stefan D. Stojanović, Negotin