GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


TUGA

Dudovica u ožiljcima

Objekat dedinog i seoskog ponosa - zarastao u korov, a omladina beži u inostranstvo

Pre nekoliko dana posetio sam Dudovicu, nedaleko od Beograda, gde sam završio osnovnu školu. U tom mestu davnih dvadesetih godina prošlog stoleća, moj deda Svetozar Lukić, vizionar industrijskog razvoja za ono vreme, podigao je Mlin i strugaru na pogon parne mašine.

Od obrazovanja imao je osnovnu školu. Od pet pristiglih sinova, trojicu je zadužio da rade i vode dalje poslove. Od trojice sinova samo je jedan uspeo da završi i četiri razreda gimnazije, pored osnovne škole. To im nije smetalo da svojim radom veoma brzo steknu poverenje i ugled građana okolnih sela. Generacija unuka, i ako su završavali studije na fakultetima, nije imala priliku da nastavi istu delatnost.

Mlin i strugara su predstavljali okosnicu razvoja Dudovice i okolnih sela, postao je centar gde se moglo samleti žito, istrugati balvan u željeni proizvod.

Na prostoru od šezdesetak ari zemljišta samlevene su tone i tone raznog žita, istrugane stotine i stotine kubika raznih jelovih, bukovih, hrastovih i drugih balvana godišnje za potrebe okolnih građana, u polufabrikate za dalju preradu.Jedan od sinova je bio zadužen da vodi finansijsku administraciju, koja je bila evidentirana u jednom džepnom bloku sa dve olovke, obična i mastiljava. Obična je služila za evidentiranje kratkoročnih obaveza i potraživanja, jer nakon izmirenja ona je bila obrisana, a druga mastiljava za dugoročne.

Komercijalno poslovanje je bilo stvar usmenog dogovora i date reči, nije bilo pisanih ugovora i papirologije. Data reč je bila zaštitinik morala ličnosti. Takav rad,poštovanje dogovorenog između ličnosti, doprineo je uspešnom razvoju firme, da bi svojim radom i kvalitetom pred početak drugog svetskog rata firma krenula i u izvoz rezane građe iz svog pogona za Italiju.

Tokom Drugog svetskog rata, radilo se radi preživljavanja i koliko se moglo. Nakon oslobođenja, Mlin i strugara su nacionalizovani, jedan od sinova, koji je preživeo rat je izbačen na ulicu, postavljeni su novi rukovodioci, koji su se za proteklih pedesetak godina menjali i svojim radom doprineli da Mlin i strugara, i pored prelaska na elektro pogon, dožive stečaj a prostor na kojem je osnovan zaraste u korov, kao štose da videti na priloženoj slici, koji sam nedavno snimio.Moram reći da mnogo tužnije izgleda nego što je na slici.

U daljem razmišljanju, ovo nije jedini slučaj, već samo jedan od hiljade drugih, koji je prethodni sistem uništio. Nažalost, nije on samo privredne pogone uništio, on je mnogo šire i mnogo dublje i teže ožiljke naneo ovom našem prostoru, razorio je našu osnovnu ćeliju društva seosko domaćinstvo.Prisilom i lažnim propagandnim obećanjima naterao radno sposobno seosko stanovništvo u fabričke hale i urbane sredine, putem platnog spiska stavio u ekonomsku zavisnost od šefa i direktora, i od kreativnog radnika proizveo poslušnika. U tom sistemu izgubljena je ličnost, a proizveden poslušnik, i slogan "ne mogu me tako malo platiti, koliko malo mogu raditi",a seosko domaćinstvo ostalo bez radno sposobnogstanovništva, bez podmlatka i osnovnih škola...

Očekivali smo da nakon petog oktobra 2000. godine, promenu sistema, da će ličnost dobiti svoje mesto kao odgovorni stožer društva, otkloniti sve ono što nije valjalo, ambijentalno i normativno, usmeriti naciju i svakog pojedinca da samo radom je moguće obezbediti pojedinačnu i drštvenu egzistenciju. Obećavana je i denacionalizacija povraćaja prava na privatnu svojinu. Za protekle tri godine nije došlo na dnevni red.

Neuspeli prethodni sistem, ostavio je armiju nezaposlenih, koji u svojim glavama i dalje žive u ubeđenju da su na platnom spisku, i ako već godinama ne prima platu, i dalje očekuje da mu neko drugi obezbeđuje egzistenciju bez rada, a širom Srbije toliko neobrađenih njiva, neobranih voćnjaka i vinograda, na hiljade ugašenih seoskih domaćinstava.

Mnogi doseljenici iz naše i drugih zemalja, u Australiji, Kanadi i N. Zelandu, budu dočekani sa dodelom odgovarajuće parcele zemljišta određenim brojem grla stoke, da bi obzebedili svojim daljim radom sebi egzistenciju i saim tim neće biti na "spisku nezaposlenih". Da li bi ovo moglo biti jedan od putokaza i za našu situaciju, uz uslov da država shvati da treba da inicira i finansijski pomogne povratak ka poljoprivrednoj proizvodnji, istovremeno garantujući otkup kvalitetnih proizvoda.

RADOMIR LUKIĆ,
BEOGRAD


PRETNJA

Sto puta po sto dinara

Poštovana redakcijo, na osnovu Zakona o informisanju zahtevam da objavite demanti vesti koju ste preneli od HINE da Momčilo Perišić može biti optužen za zločine bilo koje vrste.

Kako vas samo nije stid? Vi dobro znate, kao i građani SCG i zvaničnici svih administracija svetskih sila, da je imenovani zaštićen imunitetom i da mu čak ni Karla ništa ne može.

Perišić i Mihajlović predstavljaju ugrožene vrste i bilo kakva optužba na njihov račun izazivala bi pobunu Zelenih, Grinpisa, UNICEF-a, Saveta bezbednosti UN, Fonda za humanitarno pravo, čak i Smiljanića iz Samostalnog sindikata.

Pored toga što imaju izuzetnu sposobnost da nerazgovetno zbore za razliku od kameleona koji samo menjaju boju, menjaju stavove, opredeljenja, ideale. To je večita vrsta koja se prilagođava svakom eko- sistemu. Ukoliko ne želite da vas tužim 100 puta za po 100 dinara, odmah da ste se posuli pepelom i ućutali. Odakle vam pravo da i reč kažete o velikanima policije i vojske?

Vi i onaj B92 ponašate se kao da je još ono vreme- obaveštavate nas. E, pa ne može. Ugledajte se malo na RTS.
Samo vas pratim.

NENAD RUŽIČIĆ,
BEOGRAD