[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 28. 9. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


GLAS INTERVJU

Ranko Radović, profesor na Arhitektonskom fakultetu u Novom Sadu, bivši ministar urbanizma u Crnoj Gori

Prema društvu i urbani pejzaž

Na divlje se gradilo zbog siromaštva, vrlo sporog reagovanja gradskih službi, zbog manjka investicija. Nije pravo da legalni graditelji pune budžet, a ilegalni da gledaju samo svoju korist. Hiljadu evra za legalizaciju sto kvadrata je smešno malo

Divlju, spontanu, ilegalnu, nedozvoljenu... gradnju, kako je već ko zove, vlast u Srbiji rešila je da privede zakonu. Ranko Radović, profesor na Arhitektonskom fakultetu u Novom Sadu, Beograđanin i bivši ministar urbanizma u Crnoj Gori - upamćen i po biciklu kao službenom vozilu kojim je dolazio na posao, s kravatom i u odelu - objašnjava da su spontana gradnja, divlja, ilegalna, nedozvoljena, uzurpacija zemljišta sa stanovišta urbanizma različiti pojmovi.

Radović za "Glas" govori o legalizaciji i o tome kakav su pejzaž divlji objekti pribavili Srbiji. I napominje da urbanizam nije tehnika, nego politika održivog ekonomskog i kulturnog razvoja.

Koji su razlozi nastanka divlje gradnje kod nas?
- Kakvo je društvo, takvi su i gradovi. Ako je društvo na neki način iščašeno, takva će biti i naselja. Urbani haos nije samo urbani, brojni problemi u društvu su za to krivi - nepoštovanje zakona, sporost sistema, nedovoljno konsultacija sa građanima. Uzroci su i u tome što nemamo urbanu kulturu, ekonomsku bazu, nema brzine u reagovanju na stvarnost, nema poštene inspekcije, zakoni se ne poštuju.

Koliko je divlja gradnja uticala na urbani pejzaž, recimo, Beograda?
- Uvek sam govorio da je Beograd jedan razbarušeni mladić, pun šarma, koji apsolutno ne vodi računa o svojoj higijeni. Retko se umiva, apsolutno zanemaruje saobraćaj, često je znojav. Troši sve više. Međutim, mislim da Beograd ima šansu da se oporavi, najpre socioekonomskim i političkim merama. Naša prestonica je 1967. uvršten u 40 metropola sveta, uz Tokijo i Pariz, na primer. Samo što je Beograd od tada stagnirao, a ovi gradovi su ubrzano napredovali. Ipak, poput Tokija i Pariza, i Beograd ima duboke korene, jer postoji, evo, već 7.000 godina.

Gde je divlja gradnja najviše uočljiva?
- Svuda - to se dešava u nadograđivanju, na pojedinim gradskim zonama, kao, na primer, u samom centru, na zelenim površinama... Napadnut je, recimo, Košutnjak. To se dešava na periferiji...

Foto

Ove su sprečili na vreme: Kuća na kući u Beogradu

Da li su ljudi na divlje gradili iz siromaštva ili iz nekog drugog razloga?
- Ja mislim najpre zbog siromaštva, a zatim zbog vrlo sporog reagovanja odgovarajućih gradskih službi, kao i zbog manjka investicija u gradu. U Novom Sadu imamo 39.000 divljih objekata, ali da je grad mogao da investira u puteve s odgovarajućom komunalnom opremom - kanalizaciju, vodovod, struju..., a zatim te parcele pored puta prodavao, ne bi bilo "divljaka".

Da li se urbani haos ovde ikada može više ispraviti?
- Skoplje je posle zemljotresa 1963. od nekoliko naših prijateljskih zemalja dobilo vrlo jednostavne tipizirane kvalitetne, ali ružne kuće. Samo su ih poređali, kao zatvor. Kasnije, ljudi su počeli da dograđuju i sređuju, i to je sad postao elitni deo grada. Ako se uredi sistem, onda divlje građevine uopšte ne smetaju.

Možemo li se po gradnji porediti s nekom drugom zemljom?
- Mislim da se možemo porediti s vrlo malo zemalja. Uglavnom s državama velike zaostalosti, pravno i socijalno nesigurnim. U mnogim zemljama, poput Finske, termin divlja gradnja ne postoji. Lisabon je, recimo, bio jako napadnut nelegalnim kućama, ali poslednjih deset do 15 godina to su uspeli da reše tako što su tim porodicama davali stanove, a kuće im rušili. Ipak, u pitanju je razvijenija zemlja.

Počela je legalizacija - šta nije urađeno pre nego što je krenula?
- Strašno grešimo što nismo napravili ozbiljnu analizu svih tipova i vrsta koje gradnje postoje. Nisu sve to ilegalne gradnje. S druge strane, imate legalne gradnje koje su u suštini loše, da ne kažem štetnije od ilegalnih.

Da li će građani imati para da plate legalizaciju?
- Siromašni graditelj nije u istoj situaciji s graditeljem koji je investirao svoj kapital u neku građevinu koja mu je posle donela profit, bilo kao poslovni prostor, bilo kao stambeni prostor za izdavanje ili prodaju. Poznato je da, recimo, mafija na prvom mestu zarađuje od prostitucije, zatim od droge, a na trećem mestu na nekretninama. Zato je kod legalizacije veoma bitno voditi računa o tome ko je i zašto gradio.

Prilikom gradnje, za doprinose za zemljište potrebno je izdvojiti 25 odsto od investicije, zatim 25 odsto na grube građevinske radove, zidove, krov, a 50 odsto pada na instalaciju, parket. Naglašavam da je po svim parametrima za razvoj grada, a tu se pre svega misli na puteve, mostove, zelenilo, komunalne infrastrukture, potrebno izdvojiti najmanje 25 odsto od vrednosti objekta, što "divlji" graditelji nisu uplaćivali.

Ako se uzme u obzir da je kvadrat u Beogradu oko 1.000 evra, znači da je za doprinose potrebno uplatiti 250 evra. Ako neko za legalizaciju objekta od 100 kvadrata plaća samo nešto više od 1.000 evra, to je zaista smešno. Ova legalizacija je "čisto da se nešto uradi". Ne možete graditi, a da vas to ništa ne košta. Primer je Kaluđerica, gde nema ulica, kanalizacije, vodovoda, saobraćaja.

Nema hitne pomoći, vatrogasaca... Onaj ko gradi ne može da računa da će neko drugi to da plati, osim ako će grad solidarno davati pomoć. Opet, za sve to mora postojati kosenzus građana, koji su već napunili gradski budžet prilikom legalne gradnje.

Kod nas postoji socijalizacija svih mogućih gubitaka, a privatizacija svih mogućih profita. Sve što mi je od koristi, to uzimam za sebe; a sve što treba da platim, to prebacujem na društvo.

Miroslava Cvejić


vesti po rubrikama

^tema

17:20h

Glas prenosi "Gardijan": Đukanović sateran u ćošak

17:30h

Glas intervju: Ranko Radović, profesor na Arhitektonskom fakultetu u Novom Sadu, bivši ministar urbanizma u CG

17:55h

Glas saznaje: Kako će novi vlasnik dela "Beopetrola" izaći na kraj s imovinom na Kosmetu?

 


     


FastCounter by LinkExchange