[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 7. 9. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Zapisi o arbanaškim zločinima nad Srbima (11)

Džamija na zgarištu

Za vreme okupacije oteto je više od 400 Srpkinja

Muslimanska verska zajednica, u kojoj su apsolutnu većinu činili Šiptari, nije se tim povodom oglašavala. Deo sveštenstva bio je politički pasivan, ali se malo njih zalagalo za versku i nacionalnu toleranciju i izjašnjavalo protiv pljački i ubijanja.

Imam Ram Zatrići, iz Istoka, u propovedima je pozivao vernike da ne učestvuju u napadima na naseljenička sela i da pomažu proteranim porodicama Mula Ahmet, iz Tomanca, ostao je upamćen po podršci i pomoći koju je pružao Srbima i Crnogorcima.

Primer Bujanca kod Lipljana

Ovakvih slučajeva bilo je i u drugim situacijama, ali u celini malo i najčešće su bili svedeni na lokalne okvire, u odbranu komšija i suseljana.

O odnosu prema drugim veroispovestima govori i primer sela Bujanca, kod Lipljana. Pošto su porodice: Radojčić, Roćenović i Samardžić, proterali sa njihovih imanja, kuće im srušili, seljani su od materijala naseljeničkih kuća sazidali džamiju. Vernicima i sveštenicima nije smetalo da se mole Bogu u, na takav nepošten način, izgrađenoj bogomolji.

Za vreme okupacije, oteto je više od 400 Srpkinja i Crnogorki, mladih žena i devojaka. Većina ih je prinudno preobraćena u islam, a takav postupak nije se mogao sprovesti bez učešća muslimanskih sveštenika. Nije poznat ni jedan slučaj suprotstavljanja ili osude ovakvih krajnje neljudskih postupaka. Zna se, međutim, da su bili podržavani, jer je otimanjem Srpkinja i Crnogorki obezbeđivan porast broja Šiptara, što je, takođe, dokaz o ponašanju i odgovornosti muslimanskog sveštenstva.

Vrlo je malo primera da su hodže pomagale narodnooslobodilački pokret. Mula Adem, iz Jezerca, kod Uroševca, pružio je pomoć partizanskom odredu "Zejnel Ajdini". Primio ih je u kuću i nahranio.

Drugi svetski rat

U svim mestima Kosova i Metohije okupatorske vojske aprila 1941. godine su dočekani od strane Arbanasa sa pompom. Dolazak okupatora Arbanasi su smatrali svojim oslobođenjem iz kojih razloga su okupatorima u svim mestima pripremane pompe koje su organizovali nekadašnje age i begovi među kojima su bili islamski sveštenici, hodže.

Ovde treba istaći da su Arbanasi napali puk jugoslovenske vojske su italijanska i nemačka vojska stigle na ove prostore. Istih dana otpočinje i arbanaški privatni teror. Arbanasi su ubijali jugoslovenske vojnike, pljačkali civile, vršili ucene, palili srpska sela, proterivali Srbe sa ognjišta. Pljačkaju vojne magacine i državna preduzeća. Arbanasi isteruju Srbe iz kuća i odmah ih useljavaju otimajući svo pokućstvo, stoku, poljoprivredne alatke i sve što im dođe do ruku.

Srbima se pljačka stoka, njihove radionice, dućani, otimaju se zaprežna kola, građa koja je pripremljena za gradnju, živina, jedino svinje nisu pljačkali iz verskih razloga. Ubijaju ljude u kućama, ubacuju bombe kroz prozore, vrše silovanja, otimaju žene i devojke od mesta do mesta. U svim arbanaškim selima organizuju se dobrovoljci, 10-15 ljudi, poznati kao vulnetari i naoružani do zuba na poziv svojih čauša polaze u pljačke i racije.

Srbi su van zakona. Uvodi se Srbima petina i desetina. Arbanasi se odazivaju pozivu okupatora da mu priđu te iza njegovih leđa terorišu srpski živalj i progone ga za Crnu Goru i Srbiju. U svakom mestu ubijani su bivši jugoslovenski činovnici, učitelji, sveštena lica i viđeniji ljudi. Pale se srpske kuće, ubijaju se ljudi na kućnom pragu, na ulici, njivi, putu.

Italijanski okupator stvara 1941. godine fašističku Veliku Albaniju. Na Kosovo i Metohiju stižu članovi Kosovskog komiteta iz Albanije i raspoređuju se u organima vlasti po svim mestima u dosluhu sa balistima. Domaći Arbanasi i pristigli članovi Kosovskog komiteta, uz pomoć gospodara kuća, usmerili su pripadnike arbanaških plemena da masovno priđu okupatorima.

To su prvi dani okupacije kada vlada anarhija i bezvlašće koje odgovara arbanaškom mentalitetu. Većina Arbanasa zbog verskog fanatizma, kačačkog mentaliteta i balista uspostavljaju uz pomoć okupatora fašističku vlast. Okupatori vlast predaju bivšim agama, begovima, gospodarima kuća. Na vlasti su polupismeni i nepismeni.

Stvaraju se od Arbanasa, jugoslovenskih državljana kvislinške oružane formacije: arbanaški žandarmi, arbanaška fašistička milicija, puk Ređimenta Kosova, jedinice arbanaške vojske, a kasnije 1944. godine, i po zlu poznata šiptarska "21. SS divizija Skenderbeg".

Druga Prizrenska liga

Prva akcija ove divizije bila je u Prištini juna 1944. godine kada su njeni pripadnici uhapsili 310 Srba i desetak Jevreja. Uhapšeni Srbi i Jevreji odvedeni su u logore iz kojih se mali broj vratio. Treba ovde istaći da posle kapitulacije Italije 1943. godine nemačka obaveštajna služba uz pomoć i inicijativu Džafer Deve stvara Drugu prizrensku ligu čiji je zadatak bio da služi Trećem Rajhu i radi odbrane Kosova i Metohije od srpskog, odnosno jugoslovenskog oslobodilačkog pokreta.

Treba istaći da je 28. jula 1944. godine Šiptarska "21. SS-divizija Skenderbeg" pobila 428 ljudi, žena i dece u mestu Velika. Devetogodišnjeg Tomislava Vučetića obesili su o stablo šljive i živog ga drali. Preko pdeset Srba spalili su u njihovim kućama. Neke su klali i dočekivali na bajonete. Tu je bilo i silovanja i drugih strahota i grozota. U svakoj jedinici "21. SS-divizije Skenderbeg" nalazio se po jedan muslimanski sveštenik - imam.

Piše: Mr Pavle Dželetović Ivanov
Sutra: Islam ne zna za pojam nacije


vesti po rubrikama

^feljton

15:17h

Zapisi o arbanaškim zločinima nad Srbima (11)

15:43h

Svetost Nikolaja Žičkog (36)

 


     


FastCounter by LinkExchange