[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 1. 9. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Foto

Fotografije najpouzdaniji dokaz: Jevrejska porodica u Prištini 1926.

GLAS PODSEĆA

Kako su Jevreji u poslednjim ratovima proterani iz BiH i sa Kosmeta

Beg od novog holokausta

U Prištini danas nema ni jednog jedinog Jevrejina. Iz BiH se među prvima iselili da ne rizikuju novi holokaust. Izgon sa Kosmeta 1999. pod pretnjom albanskih terorista. Šta to tvrdi Džozef Diogardi

Tamni oblaci, koji su se nadvili pre više od deceniju nad bivšom Jugoslavijom, unesrećili su mnoge ljude različitih nacionalnosti. Jer, stradali su ljudi jedni od drugih samo zato što su pripadali nekom narodu koji je nepoželjan na tom prostoru. Ratni haos je tako iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, tih devedesetih godina, pokrenuo duge kolone izbeglica prema Srbiji. Hiljade Srba napustilo je tada svoje domove.

Ovaj egzodus zahvatio je i jugoslovenske Jevreje, koji su se iselili ne želeći da još jednom rizikuju stravične događaje holokausta za vreme Drugog svetskog rata, kad je stradalo više od šest miliona Jevreja. Oni su među prvima napustili Bosnu i većinom se uputili ka Srbiji.

Foto

Čedomir Prlinčević

Prvu, ogromnu pomoć pružila im je jevrejska zajednica u Beogradu. Kako ističe tadašnji sekretar Saveza jevrejskih opština Jugoslavije Miroslav Grinvald, u tom periodu iz Bosne i Hercegovine je stiglo 1.077 izbeglih Jevreja. Odmah su im obezbeđeni odgovarajući smeštaj, hrana, odeća, obuća i sve ostalo što je bilo neophodno, jer su mnogi došli samo sa torbom u rukama. Za ovakvu vrstu pomoći bilo je potrebno dosta novca, a sami ga nisu imali. Ubrzo je stigla finansijska potpora Džointa, organizacije koja, inače, pomaže Jevrejima u celom svetu u takvim presudnim trenucima. A, kako ističe Grinvald, ta pomoć traje i danas.

Pošto su prilike u zemlji bile teške za sve građane Srbije (sankcije, loša ekonomska situacija, ratno okruženje), brojni su oni koji su se opredelio za odlazak dalje, u druge zemlje. Razumljivo je što se najveći broj - 284 odselio u Izrael, 130 je otišlo u Kanadu, 104 u Španiju i neke druge evropske zemlje. Danas, pretežno u Beogradu, živi 239 bosanskih Jevreja , koji su sa članovima svojih porodica, svako na svoj način, vezani za jevrejsku zajednicu koja ima oko 3.500 članova.

Miroslav Grinvald s ponosom ističe da je svih ovih kriznih i ratnih godina jevrejska zajednica pružala materijalnu pomoć i ljudima drugih nacionalnosti koji su stradali u Bosni i Hercegovini. Ta pomoć se meri milionima dolara, a traje i danas. Malo se zna da se humanitarne pošiljke često šalju izbegličkim kolektivnim centrima širom Srbije u kojima su smešteni Srbi i druge izbeglice iz Hrvatske, Bosne i sa Kosova i Metohije.

Foto

Pomoć Jevreja sveta: Deca izbeglice u Kragujevcu

Šta je istina?

Stradanje Jevreja je nastavljeno i na Kosovu i Metohiji 1999, kad su, pod pretnjom albanskih terorista, i oni morali, zajedno s drugim nealbanskim stanovništvom, da napuste južnu srpsku pokrajinu. Nesreća prognanih sa Kosova i Metohije bila je i njihova sudbina. Dotad je uglavnom u Prištini bilo oko stotinu Jevreja, koji su se na ove prostore doselili još pre pet stotina godina.

Vekovna golgota jevrejskog naroda je poznata, ali je u isto vreme nedopustivo da se stradanje ljudi zloupotrebljava i manipuliše time zarad nekih političkih ciljeva. Ovih dana je u javnosti aktuelizovana nedavna izjava bivšeg kongresmena Džozefa Diogardija, predsednika Albansko-američke građanske lige, koji je naveo kao istorijsku činjenicu da su Albanci u Drugom svetskom ratu spasli veliki broj Jevreja od nacista i da su Albanija i Kosovo jedina mesta u Evropi koja su nakon Drugog svetskog rata imala veći broj Jevreja nego pre početka rata.

Predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije i Crne Gore Aca Singer o ovoj tvrdnji kaže:
- Mene je zaista iznenadila izjava g. Diogardija, bar ono što je objavljeno u medijima. Te tvrdnje apsolutno ne odgovaraju istini. Jedino je tačno da su neki Jevreji za vreme Drugog svetskog rata spaseni na području tadašnje Albanije. To se dešavalo i u drugim zemljama.

Mi cenimo svaki čin dobre volje i svaku vrstu pomoći koju su tada Jevreji imali, ali ne može se dozvoliti nikakva manipulacija te vrste. Zna se da su načini spasavanja Jevreja u to vreme bili različiti. Recimo i to da ima dosta onih Jevreja koji su preživeli i nemačke logore - ističe Aca Singer.

Foto

Aca Singer

Ove tvrdnje potvrđuju i istoričari koji su se bavili proučavanjem života Jevreja na Kosmetu. Na ovom prostoru je pred drugi svetski rat živeo 551 uglavnom sefardski Jevrejin, u Prištini i Kosovskoj Mitrovici. Bavili su se zanatstvom i trgovinom. O njihovom stradanju tokom Drugog svetskog rata na ovom prostoru podaci istoričara se poklapaju.

U Jevrejskom almanahu za 1971-1996. godinu navodi se, pored ostalog, da su oni Jevreji koji su okupaciju Nemaca i Italijana dočekali u Prištini i Kosovskoj Mitrovici, bili izloženi opštem progonu i pljački, u čemu su aktivno učestvovale albanske kvislinške vlasti. Početkom aprila 1942. svi preostali Jevreji iz Kosovske Mitrovice, njih 88, sprovedeno je u logor Sajmište u Beogradu i na najsvirepiji način ubijeno.

Slična sudbina zadesila je i pripadnike ovog naroda iz Prištine. Prema tvrdnjama istoričara, a i mnogih očevidaca, 1942. godine uhapšeni su svi muškarci od 15 do 60 godina i odvedeni u logore. Ženama i deci koji su ostali komšije su pomagale koliko se moglo.

Kakvi su bili motivi Diogardija za pređašnju tvrdnju, ne treba ni zaključivati, ali se zna da je svaki njegov boravak u Prištini bio u ulozi velikog prijatelja, lobiste i poklonika samostalnog Kosova. Zato i ne čudi što se drži svojih "istorijskih činjenica".

Otimanje imovine

Crna statistika

U Kraljevini Jugoslaviji je pred Drugi svetski rat bilo oko 82.000 Jevreja. U ratu je stradalo 82 odsto ove populacije, a u Srbiji čak 85 odsto. Sa prostora bivše Jugoslavije najtragičnija je sudbina makedonskih Jevreja, koji su kompletno odvedeni u logore i ubijeni", navodi Aca Singer.

Ubrzo posle povlačenja srpskih snaga sa Kosova i Metohije 1999, počeo je egzodus Jevreja sa ostalim nealbanskim stanovništvom. Aca Singer ističe da brojni Jevreji nisu videli mogućnost da opstanu na Kosovu i Metohiji, pogotovo što je velika većina bila u srodstvu sa Srbima i drugim nealbancima.

Danas je u Prizrenu ostala mala kolonija ljudi koji su, u stvari, jevrejskog porekla. Međutim, zbog srodničkih veza s Albancima, oni se dugo nisu izjašnjavali kao Jevreji. Ali, nakon svih događaja 1999. opredeljuju se kao grupa. U kontaktima sa njima predlagao sam im da formiraju opštinu, što su oni odbili, ističe naš sagovornik.

- U Prištini više nema nijednog Jevrejina. Kompletne porodice su se iselile. Na početku političke krize bilo nas je oko stotinu, bombardovanje je sačekalo sedamdesetak, a trenutno nema ni jednog. I danas, posle duže od četiri godine, u našoj porodičnoj kući žive neki nepoznati ljudi, koji su ne znamo kako stekli pravo da otmu celokupnu našu imovinu - kaže predsednik jevrejske opštine Priština Čedomir Prlinčević i dodaje:

Foto

Miroslav Grinvald

- To je nesreća svih ljudi sa Kosova i Metohije. Naša nije ništa veća od drugih, ali je stvar u tome koliko je ko spreman da podeli nesreću s drugima, jer sve su one jednako velike, naročito kad su izazvane zarad ostvarivanja nekih ciljeva. Ponašli smo se kao mirni i odani građani, kao ljudi koji su deo Evrope, pa nismo smatrali da treba da ustuknemo pred Kforom. To je bila velika zabluda, jer zaštite od razularenih albanskih bandi nije bilo. Građani su, ako izuzmemo režiranu euforiju albanske dobrodošlice, dočekali Kfor mirno, smatrajući da će oni biti snaga koja će Rezoluciju 1244 sprovesti, ne pretpostavljajući da će se sve to pretvoriti u političku inkviziciju preostalog nealbanskog stanovništva - kaže Prlinčević.

Tako su se i Jevreji sa Kosova i Metohije juna 1999. našli u "izbegličkoj oazi" u Beogradu, gde je opet usledila svestrana pomoć jevrejske zajednice. I danas, kad se većina izbeglih kako-tako snašla u novoj sredini, jevrejska zajednica i dalje pruža materijalnu, ali i svaku drugu pomoć.

Jevrejska opština iz Prištine je čitava preseljena u Beograd i praktično radi u "egzilu". Ona ni do danas nije izbrisana iz svog registra, njen predsednik je još član Predsedništva Udruženja jevrejskih zajednica. Ovu odluku je potvrdila i Skupština Saveza. O povratku je gotovo nemoguće u ovom momentu razgovarati, jer su svi oni koji ne govore albanskim jezikom na Kosovu i Metohiji ugroženi, kaže Singer.

Vrlo malo Jevreja sa Kosova i Metohije je napustilo Srbiju - samo jedna porodica koja se odselila u Izrael. Ostali žive u Beogradu, sanjajući nedosanjani san da se jednom vrate u zavičaj. Realnost je, na žalost, takva da će ovaj san ostati nedosanjan.

Guljšen Reufi Prlinčević


vesti po rubrikama

^tema

15:55h

Glas podseća: Kako su Jevreji u poslednjim ratovima proterani iz BiH i sa Kosmeta

 


     


FastCounter by LinkExchange