Među visokoplaninskim masivima Stara planina predstavlja jedan od vrednijih, ali i nedovoljno poznat turistički prostor Srbije. Najveća planina u istočnoj Srbiji, prostire se kao prirodna granica prema Bugarskoj u dužini od oko 130 kilometara.

Udaljena je oko 70 km od Niša, stotinak od Zaječara, 50 km od Knjaževca (čijoj opštini delimično i pripada), a od Beograda nešto više od 330 km. Najbliže naseljeno mesto turističkom centru je selo Kalna, udaljeno 22 km veoma krivudavim, ali solidnim i većim delom asfaltiranim putem.

U okolini Kalne nalazi se nekoliko pećina koje nisu istražene, a kako meštani kažu, izuzetno su zanimljive i živopisne. Na nesreću, nigde na putu ne mogu se naći putokazi, a same pećine nisu osigurane za posetioce. Tu je i crkva Svete Trojice, sazidana početkom 15. veka, u čijem je sklopu i ženski manastir.

Što se smeštaja tiče, svakako vam preporučujemo motel EPS-a, kapaciteta 66 ležajeva, koji je sagrađen pre skoro tri godine, smešten ispod samog vrha Babin zub, savršeno čist i uredan, sa izuzetno ljubaznim osobljem koje će vam pružiti sve informacije u vezi sa planinarenjem, odmorom i bogatom florom i faunom ove zanimljive planine.

		Smeštaj i cene U EPS-ovom motelu cene su različite u zavisnosti od doba godine. Noćenje sa doručkom tokom leta u dvokrevetnoj sobi sa kupatilom je 550 dinara, a pun pansion je od 990 do 1.100 dinara. U zimskoj sezoni boravak od sedam dana na bazi punog pansiona treba platiti izmeću 5.600 i 10.800 dinara, a u cenu je uračunat i doček Nove godine. Ručak u restoranu motela za četiri osobe u proseku košta oko 1.000 dinara, kafa je 30 dinara, koliko košta i bezalkoholno piće. U planinarskom domu "Babin zub" noćenje sa doručkom je 260 dinara, sobe su sa krevetima na sprat (od četvorokrevetnih do 12 kreveta), a kupatilo je na spratu. U vreme našeg boravka kapaciteti su bili skoro popunjeni, a primećena je jedna porodica Kineza i nekoliko nemačkih turista, kao i nekoliko sportskih ekipa.

Restoran ovog motela neguje tradiciju nacionalne kuhinje, tako da smo za doručak dobili srpsku gibanicu i domaće punomasno kiselo mleko. Za one sa nešto "plićim džepom", tu je planinarski dom "Babin zub".

Jedan od najzanimljivijih i najneobičnijih vrhova Stare planine svakako je Babin zub, kameni masiv čudnog izgleda kojem pomenuti naziv savršeno odgovara. Nalazi se na 1.758 metara nadmorske visine. Najviše podseća na grčke Meteore, a utisak je kao da ste na drugoj planeti.

Kraj je bogat vodama, pa ne treba da vas iznenadi potočić koji izlazi "niotkuda", a voda je izuzetno hladna i gasi žeđ. Redovni posetioci su nam objasnili da za iskusne i istrajne planinare postoji nekoliko staza, ali ona prema Midžoru, najvišem vrhu Srbije, svakako je najživopisnija.

Nekoliko zaravni čine uspon malo lakšim, tako da od motela ili planinarskog doma, preko Žarkove čuke, Prilepskog vrha i Tupanara, čovek solidne kondicije može da "osvoji" Midžor (2.169 metara) za nešto više od tri sata. Pogled sa ovog "krova sveta" zaista zaustavlja dah. Kad je bistar dan, tvrde poznavaoci, sa ovog vrha se može videti i Crno more. Sa druge strane, preko velikih pašnjaka i gustih šuma, pogled se spušta u zeleni ambis, ka Golemoj reci, koja tokom leta, a naročito posle velikih suša kakve su bile ove godine, i nije tako "golema".

Uz reku je smešten i "Konjarnik", a meštani kažu da osim ovih "pripitomljenih" konja možete, ako imate sreće, sresti i prave, divlje. Kasno popodne često se primete beloglavi supovi, najčešće u paru, kako krstare nebom. Stara planina je, inače, jedno od poslednjih staništa ove retke ptice.

Posle više od dve decenije, u ovom kraju se priprema gradnja velikog turističkog centra "Babin zub" (projekat vredi više od 500 miliona dolara) i tokom 2004. godine će početi njegova etapna realizacija, prema raspoloživom novcu. Za gradnju je zainteresovana i Svetska skijaška federacija, a planira se izgradnja alpskog skijališta, nekoliko hotela sa 12.000 ležajeva i oko 100 kilometara ski-staza, te žičara dužine 1.600 metara. Projekat je Vlada Srbije još 2002. godine uvrstila u 50 najznačajnijih.

		Kako do Stare planine? Ako rešite da posetite ovaj planinski masiv, postoje dva puta. Iz pravca Knjaževca, preko Kalne, koji je nešto bolji, i iz pravca Toplog Dola, planinskog sela koje je nekada bilo zametak varošice sa preko 1.000 stanovnika, a danas broji svega 130 žitelja koji žive u vanvremenskoj atmosferi, mahom u kućama od blata.

Bez obzira na planove, ovaj prelepi planinski masiv svakako treba posetiti. Tokom leta - ako ste ljubitelj planinarenja, šetnji i čistog vazduha, a tokom zime - za one koji uživaju u snegu, jer ga ovde ima pet do šest meseci godišnje.

Ako ste spremni da krenete, očekuje vas put koji iza svake krivine otkriva predivne pejzaže od kojih zastaje dah: Babin zub, biser Stare planine.

Jelena Katarina Mitrović