Mnogi možda i ne znaju gde su svoje prve glumačke korake napravili Gidra Bojanić i Ljubomir Ubavkić Pendula, a kasnije i Gorica Popović, Rade Marjanović, Mirko Babić, ... i da današnja Dečja pozorišna radionica Doma omladine, "Slajini klinci"- kako je Kragujevčani često zovu, vuče korene još iz davnih 40-tih godina. Mnoge će, doduše, zapanjiti i podatak da je Kragujevac grad koji, pored Beograda, ima najviše glumaca na akademijama, što se opet može pripisati u zaslugu Dramskoj radionici Doma omladine, koja u današnjem obliku, zahvaljujući osnivaču Slavici Urošević, proslavlja sledeće godine dve decenije postojanja.

- Pored glumaca imamo i kamermane, reditelje, dramaturge. Dvadesetak njih je odabralo filmsku ili pozorišnu režiju kao svoj životni poziv. Ja sam na to strašno ponosna, to mi je, zapravo, i bio cilj. Tu je Ivan Tomić, koji radi u nekoliko beogradskih pozorišta, Miloš Đorđević, Isidora Sekulić, koji su među prvima upisali i završili akademiju, zatim kamerman Dušan Ivanović i reditelj Đorđe Milosavljević, stožeri "Točkova", "Nebeske udice" i "Ringe Raja", naglašava ponosno Slavica Urošević.

		Uče kroz igru Ovde deca ne uče samo pozorišni zanat, niti su primorana da slušaju zamorna i duga predavanja. Oni kroz igru uče o istoriji svetskog teatra i upoznaju celokupne kulture evropskih naroda, preko kostimima, muzike, hrane, pića, karakterističnih za određeno podneblje i epohu. Možda upravo zbog toga deca sama dolaze, iako se već godinama Dečja pozorišna radionica ne reklamira.

Dečja pozorišna radionica okuplja oko četrdesetoro dece, uzrasta od 6 do 15 godina, dok je Dramski studio rezervisan isključivo za srednjoškolce, koji trenutno ima dvadesetak članova. U toku sezone, koja traje od oktobra do juna, svake subote od 17 časova izvode predstave, od čega su dve godišnje premijere. Tokom leta organizuje se i Škola glume, a od prošle godine postoji i Filmska radionica, koju vode nekadašnji članovi Dramskog studija, sada već afirmisani stvaraoci Đorđe Milosavljević, Dušan Ivanović, Dragan Vučković i Gordan Matić.

- Radi se dan za danom, jedino nedeljom imam odmor. Deca i ja se savršeno slažemo. Odrasli su komplikovani. Kod dece nema laži, nema prevare. Ja sam i zaboravila kako se komunicira sa odraslima. Meni ta neposrednost i iskrenost u komunikaciji odgovara, nema predrasuda i ustaljenog načina mišljenja - objašnjava Slavica Urošević.

- Od početka imam mnogo klinaca, nikad ne pravim audicije. Uraditi predstavu sa toliko njih veoma je teško, pošto ih sve angažujem bez obzira na talenat i otvorenost u datom trenutku. Reklama bi uslovila veliki broj dece, a samim tim i audiciju - kaže Slavica Urošević, koja ovaj ni malo lak zadatak preuzima na sebe sa toliko ljubavi, i koja je jedina zaslužna što su njeni klinci do sada osvojili sve moguće nagrade na republičkim festivalima.

Do prošle godine nisu dobijali ni dinara pomoći. Sada se situacija popravlja. Zahvaljujući pomoći Skupštine grada imaju bolje uslove za rad, renovirana je scena, a dobijaju sredstva i za pojedine projekte. Dečija pozorišna radionica sledeće godine proslavlja jubilej, mada, Slavica jubileje ne voli...
- Oni znače nešto što je završeno, a mi tek sada počinjemo. Možda osnujemo i neko malo pozorište, ko zna? - dodaje ona.

M. Graf