GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


RAZOČARENJE

Džabe smo šetali i suzavac gutali

Izgleda, zaboravili ste, izbori dolaze - približavaju se...

Posle dugog niza godina postojanja Vašeg cenjenog dnevnog lista "Glas javnosti", a čitam ga od prvog broja postojanja neprekidno, primoralo me je već u nekim poznim godinama da pokušam da se oglasim, jer se ja kao stari Beograđanin i ostali moj širi komšiluk starog Beograda, osećamo povređeni, poniženi, osramoćeni, oštećeni i još ne znam šta, od ove demokratske vlasti za koju smo mi u ovom kraju Beograda listom glasali, a sada nam se sve ovako vraća i obija o glavu što smo im verovali, da će učiniti mnogo štošta, a od toga ostalo je lažno obećanje - laž.

Naime radi se o sledećem: Pitam g-đu ministarku Rašetu-Vukosavljević i g-dina Dragora Hibera čemu lažu da će učiniti da se modernizuju telefonske centrale - digitalizuju - fiksna telefonija na teritoriji šireg jezgra grada (gde mi živimo) Crveni krst - škola V. Ilić nije učinjeno ništa do možda dvadesetak kuća na pomenutom potezu.

Poštovana gospodo, govorite nam "bajke" kroz medije, ustvari lažete ovaj narod po tom problemu. Nas opslužuje tel. centrala u ulici Batutovoj, gde se nalaze kontejneri iz vremena 1939. god. "Simens" znači po tome živimo s početka 20. veka, a dobijeni su kao ratna reparacija sporazumom - dogovorom J. B. Tito - Vili Brant 70-ih godina. Pa gospodo gde ste nas to smestili, u početak 20. veka,znači unazadili ste nas vašim pred i post izbornim obećanjima.

Za razliku od nas koji živimo u širem centru grada u početku 20. veka, Vi gospodo modernizujete do besvesti periferiju Rakovicu, Ripanj, Resnik, Miljakovac i niz, niz sela i zaselaka u nekim zabitima ove zemljo Srbije, gde lisice poštu nose. Pa čemu takva Vaša mržnja prema nama, čemu to vodi. Unazađivanju urbane sredine, što čak nisu ni Turci nama činili, a vi to nama radite. Izgleda zaboravili ste, izbori dolaze - približavaju se, a ovaj deo grada koji Vas je u velikoj većini birao, mislim da više neće jer što izigrali njihovo poverenje jednim banalnim problemom..

Uvek zahvalan Vaš verni čitalac najboljeg dnevnog lista u Srbiji, pozdrav g-dinu Rodiću, g-dinu Kačareviću i najpoštenijim novinarima i redakciji, Vaš.

TEODOR VUČKOVIĆ,
BEOGRAD


LIČNI STAV

Istorija zločina

Posle svega, jedino rešenje za Kosmet jeste deoba

Ovih dana se naveliko priča o "dijalogu" između Beograda i Prištine, sa ciljem da se "reše problemi" na Kosmetu, a belooki premijer čak je izjavio da će se "dijalogizirati" već septembru, čim se postavi naslednik Štajneru.

Blago rečeno, to su mračne perspektive, i to ne samo zato što će se "dijalog" obavljati u prisustvu neprijateljske nam međunarodne zajednice, već i zato što su oni, koji su po svom položaju predviđeni za taj "dijalog", usputni i neuki ljudi, pa samim tim, nedorasli da nas zastupaju. Uz to, oni su u poniznoj subordinaciji prema MZ, što Šiptari nikako nisu, jer su upravo uz pomoć Zapada (materijalnu, vojnu i medijsku), došli do današnjeg svog položaja na Kosovu, na kom, u njihovom prisustvu, po njihovom odobrenju, a i njihovoj potrebi, rade što god hoće sa nama Srbima.

Uostalom, treba biti pošten, pa priznati da su Šiptari sve dosadašnje gazde na Balkanu koristili za svoj osnovni cilj, za stvaranje tzv. velike Albanije, prinoseći u ime tog cilja, svima njima svoje svesne žrtve. I Turcima, i Austriji, i Nemcima i komunistima, i konačno sad, Zapadu i tzv. demokratiji, sve vreme ostajući isti i sa istim ciljem pred očima, svejedno što su znali da se među sobom kokaju i do istrebljenja. Ali, uvek i svakad - Albanija iznad svega!

Nažalost, mi to nikada nismo znali i uspeli. Svaki je Srbin uvek imao cenu, što ne znači da je Šiptari nisu imali, naprotiv! Ali, nikad po cenu njihovog osnovnog cilja, već i zato što bi se u suprotnom, svaki od njih izložio sigurnoj smrti, i on i njegov porod! Mi tu odlučnost i istrajnost nikad nismo imali. Uvek se našao neko ko će biti izdajnik i uvek nekažnjen.

Stalno nas nišane

Ako se dakle zna: na jednoj strani svi kao jedan, spremni i na smrt za ostvarenje svog nacionalnog cilja, a na drugoj sve drugo samo ne takva odlučnost, i to ne samo danas, kad takva odlučnost vodi Srbe u Hag: dakle, kad ni borba, a ni ravnopravno pregovaranje nije u interesu naših gazda, onda iz tog "kompendijuma", koji ni u čemu ne prevagnjuje na našu stranu, treba izvući sasvim određene zaključke, što se, takoreći, sami po sebi nameću.

Kažem, ne samo danas, jer je Nušić pronašao podatak da su se Šiptari (Miriditi) još tokom Kosovske bitke tukli protiv nas, što je bio razlog sultanove zahvalnosti u vidu fermana o naročitim povlasticama, koji se još čuva u Oršu. Kako onda, tako i kasnije, a od osnivanja tzv. Prizrenske lige, evo punih 125 godina, nesmanjenom žestinom Srbi su im na nišanu, koji će jubilej oni sigurno dostojnije i veličanstvenije proslaviti, nego mi 200 godišnjicu Prvog srpskog ustanka! U toj činjenici bi današnja demokratska vlada morala da vidi gde smo mi, a gde oni, jer belooki premijer nije uspeo ni zvanični Odbor za proslavu te velike godišnjice da ispuni pravim Srbima!

Blagodareći jednoj drugoj vrloj Srpkinji, Ljiljani Mirković, saznali smo šta je jedan Francuz, Alber Male (profesor diplomatske istorije kralju Aleksandru Obrenoviću 1892-1894), video tokom svog boravka, leta 1902, u Makedoniji i Staroj Srbiji, i objavio, po povratku u Francusku, kao svoje utiske.

"U Staroj Srbiji, u albanskom paklu, u Prištini i Prizrenu… Tu na hiljade nesrećnih srpskih seljaka nestaju svake godine, jedni naterani u emigraciju, drugi pobijeni… tu istinu hrišćnin u svakom času oseća da smrt korača u njegovoj senci… U Staroj Srbiji stanje je užasno i zaista sam čuo vapaj jednog naroda u ropcu… imam dokaze u ruci da je jula 1901, u Staroj Srbiji, u dnu Kosova Polja, na obali Ibra, u kraju kod Kolašina, 33 srpska sela uništeno od Albanaca, a da turske vlasti nisu ništa učinile da to spreče, kao što nisu našle ni najmanji izgovor…

Mogu da dokažem da već 20 godina u čitavom kraju od Skoplja do Novog Pazara i od Prištine do Prizrena Albanci priređuju pravi lov na hrišćane, a da turska vlada nije učinila ništa kako bi zaštitila Srbe…. U rukama imam spisak napada, krađa, pljački, otmica, nasilnih verskih preobraćanja, silovanja, ubistava koje su Albanci muslimani izvršili nad Srbima. Ako je u Makedoniji stanje strašno, u Staroj Srbiji je užasno…"

Dakle, eto neslavne stogodišnjice našeg pomora na tim prostorima, a da Turska, koja je onda bila na Kosovu, što danas, međunarodna zajednica nije prstom mrdnula, naprotiv, neprestano simpatišući Šiptare, svejedno što će oni 1908-1912, dići bunu, ali i tada će im zajednički neprijatelj ostati isti, tj. Srbi.

Turčenje ili bežanje

Posle krvavo ugušenog ustanka u Makedoniji, ruski i austrijski carevi, u Mircštegu (19. septembra 1903.), doneli su plan o uvođenju prisilnih reformi u Turskoj, uz pomoć i kontrolu stranih oficira, u tri vilajeta (kosovski, bitoljski i solunski), po kojima bi hrišćani dobili neka prava. Za naš narod stvari se ni u čemu nisu promenile. Sve je ostalo po starom. Kao i danas, pod MZ.

Da situacija po nas Srbe bude gora, posle ubistva kralja Aleksandra (29. maja 1903) došlo je do tzv. diplomatskog štrajka: svi poslanici, sem turskog, napustili su Beograd, što je za Arnaute bio signal za još veća razbojništva. Žalbe našeg naroda i tamošnjih naših konzula su svakodnevne i uzaludne ("Strahovito stanje našega naroda obnovilo se još većom žestinom"…"Arnauti su počeli otvoreno nam pretiti da će nas sve iskasapiti, što znamo da će i biti…

Molimo da nam se izradi da se, sa porodicama, u prostranu Rusku carevinu, iselimo"… "Obest i nasrtljivost Arnauta je neprekidna, kao i njihova navika da smatraju za svoju dužnost, da imovinu srpsku grabe, da živote srpske utamanjuju"…"Zulumi uzimaju sve veće razmere. U pećkoj okolini najopasnije su katoličke čete. Prete istrebljenjem, ako se naši ne pokatoliče. Seljani svakog dana dolaze i mole oružje jer se, vele, ne mogu braniti od Arnauta golim rukama"..."Zulumi najnesnosniji. Narod uplašen, sa svih strana traže oružje. Velika opasnost da se narod iseli u masama. Selo Istok u velikoj je nevolji"…

"Teror nad tamošnjim Srbima tako je veliki, kakav se ne pamti do sada. Ne ostaje im, vele, ništa drugo, ili da listom beže, ili da se turče"…"Iseljavanje se ne može sprečiti, ako se ne preduzmu mere za zaštitu našeg naroda. Mnogi od njih opljačkaju Srbima stoku, koju prodaju i tim novcima kupuju puške u Srbiji"… itd, itd). Da bar i mi uvedosmo krvnu osvetu!

SLOBODAN TURLAKOV,
BEOGRAD
SUTRA: PODELITI KOSMET KAO KIPAR


POHVALA

Kad bi svi kao dr Miodrag Dikić

Da imamo dobre stručnjake u zdravstvu to je poznato, ali da mlad lekar tako znalački sa puno stručnosti, humanosti i čovečnosti obavlja kateterizaciju srca posebno me je oduševilo. Radi se o dr Miodragu Dukiću - Mići iz Kliničkog centra Srbije koji mi je 18. jula izvršio kornografiju srca. Od prijema do izlaska iz sale meni je dr Dikić ulivao poverenje, a svojim odnosom i upućenim rečima u toku rada posebno mi je ublažio bol ove medicinske intervencije.

Svakako da u Kliničkom centru Srbije ima još lekara kao što je Dikić, ali mi neće zameriti što sam njega izdvojio i poželeo da javno pohvalim. Dok sam čekao da budeš prevezen na odeljenje uverio sam se da ovaj lekar tako prima svakog pacijenta i dok ga potpuno ne obezbedi ne šalje ga na odeljenje.

Zaželeo bih da ovih mladih lekara imamo što više u mnogim ustanovama naše zemlje na opšte zadovoljstvo onih kojima je zdravstvena pomoć u datom trenutku najpotrebnija.

ZDRAVKO JANJEVIĆ, NOVINAR "GLASA JAVNOSTI",
ARANĐELOVAC