[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 20. 7. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Vraća (li) se Evropa veri predaka?

Svih petnaest članica Evropske unije pripadaju hrišćanskoj civilizaciji, kao i deset država kojima je učlanjenje sigurno. Zemlje koje će se kasnije priključiti, Srbija i Crna Gora, zajedno ili odvojeno, imaju, takođe, osnovu istorije i kulture u hrišćanstvu. Turska doduše nije potpuno odbijena, ali njeni izgledi za stupanje u EU nisu veliki.

Otuda se u Evropi mnogi, ne samo verujući, pitaju zašto postoji tako velika odbojnost među sastavljačima budućeg ustava EU da se izričito pomene hrišćantvo u ovom dokumentu, ne kao orijentir, već samo kao činjenica. Konvent je neka vrsta skupštine koja radi na ustavu. U njemu ima veliki broj zapadnoevropskih agnostika kojima vera ne znači mnogo. Oni nisu protiv nje, prihvataju da su evropski koreni u hrišćanstvu, ali ne misle da je potrebno u takvom aktu, kao što je ustav, da se to istakne. Pominjanje je trebalo da usledi u preambuli. Ne spori se da ustav treba da odražava istoriju, kulturu, vrednosti , politička uverenja određene zajednice.

Crkve su želele da se hrišćanski istorijski koren kontinenta pomene vera ima u današnjici potpuno tolerantne forme . Formulacijom ne treba povrediti ateiste, neverujuće ni verujuće, koji ne pripadaju nijednoj verskoj zajednici.

Svoje poglede o ovim pitanjima iznose pre svega crkve koje su u Evropskoj uniji - Rimokatolička, Anglikanska, razne državne i poludržavne protestantske crkve, a od pravoslavnih Grčka crkva. Iako su izgledi Rusije da bude deo EU minimalni, Ruska pravoslavna crkva je već saopštila stav o hrišćanskim dimenzijama kontinenta i očuvanju njegovog identiteta.

Za sada, najobimniji dokument o svojim stavovima objavio je Vatikan. Objavljen je 29. juna, kada praznik svetih apostola Petra i Pavla slavi i više pravoslavnih naroda. Stav je iznet na 150 stranica, a rađen je tri godine. Objavljen je pod naslovom ""Eklesia in Europa" (Crkva u Evropi), a adresovan na "sve verujuće" bez obzira na versku pripadnost . Glavni moto glasi: Isus Hristos je u svojoj Crkvi živ, On je osnova nade Evrope. Rangiran je u "apostolska pisma" što govori o njegovoj zvaničnosti i odmah objavljen na sedam jezika.

Kontinent prati kulturno, antropološko, etičko i duhovno-religijsko nesnalaženje i neznanje. Mnogi su dezorijentisani, hrišćani takođe, nedostaje im sigurnosti i nade. Nastao je gubitak hrišćanskog pamćenja i nasleđa, vlada verska ravnodušnost. Izraze koje treba danas upotrebljavati u opisu duhovnog stanja su: sekularizam, hedonizam, konzumizam, sajantizam. Crkva je uvek držala do negovanja nade. Kontinentu je potrebno novo propovedanje Evanđelja, nova evangelizacija, brojnim pojedincima i prvi susret sa verom nije bio pružen. Vera će ujediniti duhovno Evropu više nego ma šta drugo. Dakle, glavna poruka Vatikana iz ovog dokumenta je : "Vratite se veri svojih predaka!"

Hristos nije imao svoju ulogu samo u prošlosti Evrope. Crkva je sigurna da je ona doprinela nastanku Evrope kao kontinentu zajedničkih vrednosti. Ono što ona sada nudi je temeljac tih vrednosti i prava, dostojanstvo čoveka kao deteta Božjeg. Vernik se poziva da živi po Evanđelju. I u crkvama se zapaža negativna tendencija navodnog uklapanja u svakodnevicu. Verujući treba da uklanjaju strah, sporost, nemarnost i nepoverenje kao i da unapređuju međuverske odnose, ekumenizam. Ističe se svetost porodice kao jedinke društva, uloga žene u stvaranju porodične ljubavi.

Evropski ustav, traži Vatikan, mora da sadrži pominjanje religijske, posebno hriščanske baštine. Kontinent ne treba da ima državnu religiju. Između država i crkve ne sme da vlada nepoverenje, neprijateljska odvojenost i laicizam. Evropo, Evanđelje nije protiv, već za tebe, poručuje dokument.

Sa konstatacijom Vatikana da se EU neće konsolidovati ako se ograniči na svoju geografsku i ekonomsku dimenziju, ispuštajući iz vida duhovnu, saglasne su i sve ostale crkve starog kontinenta.

Živica Tucić


vesti po rubrikama

^tema

16:45h

GLAS istražuje: Da li foto-svedočanstva o Kosmetu mogu da sruše loš medijski imidž Srba u svetu?

17:00h

Ko je ovaj čovek? Dragoljub Dragan Nedeljković

17:10h

Vraća (li) se Evropa veri predaka?

 



     


FastCounter by LinkExchange