[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 20. 7. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


GLAS istražuje

Da li foto-svedočanstva o Kosmetu mogu da sruše loš medijski imidž Srba u svetu?

Srpska muka plovila senom

Na dva broda u Parizu izložili smo oko 200 fotografija kojim su obični Francuzi bili šokirani (D. Koprivica). Vandalizam na Kosovu još nije gotov (novinar F. Darken). Ako je ovo istina, onda su nas lagali (anonimni Parižanin)

Milevu Vujošević, ženu srednjih godina, ubili su kosovski Albanci 1999. u Peći jednim metkom u glavu. Pravoslavni sveštenik, ulazeći u njen dom, zgazio je u mozak pokojnice, rasut po patosu.

Fotografija te tragedije, kao i slike unakažene Marice Marić, retardirane Srpkinje, silovane na provaljenom kauču u sirotinjskoj kući u Belom Polju, a sahranjene uoči Vidovdana 1999. godine, stalni su deo postavke izložbe pod imenom "1999: Crkve i manastiri Kosova - ugroženo evropsko nasleđe" koja je završena 15. jula u Parizu.
Francuzi su, posle stanovnika Praga, Moskve, Minska, Banjaluke i Beograda, posle četiri godine od završetka rata na Kosovu na oko 200 izloženih fotografija prizora kosovsko-metohijskog stradanja, videli ono što su Srbi sa Kosova - i doživeli.

Koliko, pak, prikazivanje te surove svakodnevnice Kosova od početka kada su prvi raseljeni napustili Kosovo ostavljajući iza sebe spaljene kuće i razorena groblja i dana dolaska KFOR-a do danas, može da promeni godinama stvaran (loš) medijski imidž Srba u očima svetske javnosti?

Od Pariza do Rusije

Pariska izložba dokumenata o stradanju Kosova realizovana je pod pokroviteljstvom Raško-prizrenske eparhije, uz pomoć francuskog donatora Žan Briela, vlasnika francuske kompanije "Bato-mus". Sa francuske strane, formiran je počasni odbor za animaciju francuske javnosti u kom su se našli pored profesora tamošnjih univerziteta i general Žan Pjer Galoa, advokat Žan Veržes i pisac Vladimir Volkov. Među srpskim organizatorima našli su se profesor Bogdan Manojlović, Dragoslava Koprivica, Francusko-srpska alijansa...
Kosovska svedočanstva će dalje brodom "Bagar" zaploviti ovih dana ka Sent Petersburgu i Nevi, zaustavljajući se pri tom na putu do Rusije, u svakoj većoj luci.

- Prosta ideja je bila da te tragične fotografije izložimo na dva turistička broda "Gabar", koja su u pauzi krstarenja Senom bila ukotvljena pod mostom Alma, jednom od elitnih delova Pariza, u neposrednoj blizini Ajfelove kule. Pokušali smo tako da animiramo francusku javnost, da skrenemo pažnju na ono što se zaista događa sa evropskim hrišćanskim nasleđem na Kosovu. Iako precizni podaci ne postoje, dokumente kosovskog stradanja video je, hteo ne hteo, svako ko je od 19. juna do 15. jula plovio Senom ili bio u centru Pariza. A leti tuda ipak prođe više od milion turista iz celoga sveta, kaže za "Glas" Dragoslava Koprivica, novinar i jedan od organizatora ove manifestacije.

Na gigantskom ekranu veličine osam puta pet metara, 24 sata dnevno neprekidno su se vrteli dokumentarni filmovi kosovske muke, predstavljene brošure i knjige, organizovani okrugli stolovi, a francuski istoričari listom podsetili sugrađane da je izložba nastavak filma prikazanog nedavno na Univerzitetu Sorbona o strahotama u južnoj srpskoj pokrajini.

Od dolaska KFOR-a i UMNIK-a strašnim bilansom novonastalog mira i nedvosmislenim fotografijama, podseća Koprivica, obični Francuzi bili su šokirani.
- Parižani su imali o Srbima iskrivljenu sliku, kao i ceo svet uostalom. Međutim nad slikama masakra i porušenih srpskih crkvi većina je bila istinski zgrožena. Mnogima je tek sada postalo jasno, videvši autentičnu dokumentaciju da Srbi nisu onakvi divljaci kako su godinama verovali podučavani medijima, već i velike žrtve rata, tvrdi Koprivica.

Zločini, upozorava ona, a koje fotografije potkrepljuju "crno na belo", nisu prestali dolaskom UN i međunarodne zajednice, 40.000 NATO vojnika na Kosovu i civilnih posmatrača UMNIK-a, prema fotografija koje su (p)ostavljene Francuzima na sud, malo šta je zaista i učinjeno da se oni spreče.
- Za poslednje četiri godine prognano je 250.000 Srba, ubijeno oko 1.300 i ukupno oko 30.000 pripadnika drugih naroda, Roma, Turaka i ostalih. Spaljeno je i porušeno oko 35.000 srpskih kuća, a Albanci su se nasilno uselili u oko 70.000, a međunarodni čuvari mira za toliki broj raznovrsnih zverstava još nikog nisu priveli pravdi. I svet bi to morao da zna - upozorava sagovornik "Glasa".
Apel Francuzima i Evropi da otvori oči nad srpskim kulturnim nasleđem podrazumevao je i foto-svedočanstva o pravoslavnih manastira na Kosovu. Upravo u onom stanju kako ona izgledaju danas.

Prema podacima raško-prizrenske eparhije, od dolaska mirovnih snaga porušeno je 113 crkvi i manastira, ponegde su uklonjene čak i njihove ruševine, a na mestu nekih pravoslavnih svetinja, koje su preživele 500 godina turskog ropstva, ali ne i međunarodni mir danas - niče korov.

Najveći broj oskrnavljenih srpskih bogomolja pao je na dušu Amerike. Čak 21 srpska crkva stradala je upravo u američkoj zoni odgovornosti. Isto toliko je srušeno tamo gde su ih Italijani čuvali, zatim 17 u nemačkoj zoni, deset u britanskoj i sedam poverenih na obezbeđenje francuskim vojnicima.

Najstariji od njih, navodi Koprivica, među kojima su manastir svete Trojice u Mušutištu kraj Suve Reke iz 14. veka, Crkva presvete Bogorodice(14.v) sa vrednim ikonama i freskama sravnjeni su sa zemljom, a na njihovo postojanje danas podsećaju još samo fotografije.
- Ko je mogao ostati ravnodušan na prizor sa postera velikog deset sa deset na kome je opelo nad telima krvave braće Radomira i Čede Stošića, koje su vojnici UĆK preklali 1999. u Belom Polju kraj Peći. Takva slika svuda, pa i u Parizu, kod normalnog čoveka može samo da izazove gađenje i probudi savest, upozorava Koprivica.
Reportažu o izložbi kosovskog stradanja objavila je ovih dana i francuska televizija LSI, a list "Figaro" posvetio joj je zavidan deo strane.

"Na brodu, u zaklonu obasjane Sene, izloženo je više od sto fotografija užasa sa Kosova, uprkos prisustvu KFORA-a", deo je pomenutog teksta. Parižanka Fransoaz Zanukas, profesor matematike, upitala se je li hrpa ruševina i kamenja sa fotografija još jedan od dokaza da je hrišćanska Evropa gluva da zaustavi rušenje svetinja i nasleđa jednog pravoslavnog naroda na kosovskim prostorima. Novinar Fransoa Darken primetio je u knjizi utisaka o izložbi da svaka fotografija traži suzu i molitvu, jer "sa vandalizmom očigledno još nije gotovo". Jedan od posetilaca, anonimni Francuz, posle razgledanja fotografija zajedničkog naziva "Raspeto Kosovo" zapisao je:
"Ako je sve ovo istina, onda su nas lagali".

Ivana IKRAŠ


vesti po rubrikama

^tema

16:45h

GLAS istražuje: Da li foto-svedočanstva o Kosmetu mogu da sruše loš medijski imidž Srba u svetu?

17:00h

Ko je ovaj čovek? Dragoljub Dragan Nedeljković

17:10h

Vraća (li) se Evropa veri predaka?

 



     


FastCounter by LinkExchange