[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 15. 7. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Petrovdan u prijepoljskom manastiru Pustinja, gde su se pomešali i prošlost, i budućnost, i sadašnjost

Prođu majstori, ostanu manastiri

U zid uzidana flaša zejtina sa imenima onih koji će svetinju obnoviti

Zna majstor Radomir Vujičić, iz Pive rodom, da je njegov život, darovan mu da ga provede na Zemljici, tek tren u večnosti, a ipak, i u tom trenu, njemu, Radomiru, pripalo je da dirne u večnost. Dovela ga sudbina pre neku nedelju na temelje manastira Pustinja iznad Prijepolja, a ispod Kamene Gore, a majstoru Radomiru, prvo što je u oko palo, dok je stajao na temeljima izidanim, pa zapustelim, pre trista, možda i 400, ili 500 godina, Gospod će znati, bio je - krečni malter… Zamešan, i na zidove, među kamene ploče bačen, ima od toga dana četiri ili pet vekova, a opet tvrd, postojan, kao da je od juče. Kosti majstora koji ga je zamešao davno se u prah pretvorile, malter ostao.
- Majstori dolaze i prolaze, dela njihovih ruku traju, makar u ruševinama - zaključio je majstor Radomir, gledajući to parče večnosti u svojim rukama.

Znao je majstor jednu malu, a veliku tajnu starih zidara, koji su u Pustinji mešali kreč i pesak, i pre nego što ga je sudbina dovela do manastirskih ruševina.
- Gledam taj krečni malter, i dan-danas tvrđi je od betona. Znali su i ti stari neimari da će malter biti mnogo jači, ako se kreč gasi na licu mesta, pa se odmah meša sa peskom, i u tome je, to danas znamo, tajna čvrstoće starog maltera i manastirskih zidova. Danas ponovo zidamo manastir, umesto krečnim malterom, kamene ploče vezujemo cementom i gvožđem, a opet, niko ne zna koliko će ovo delo naših ruku trajati, da li će ovaj naš zid manastirski biti isto tako čvrst kroz 200 i 300, kroz hiljadu godina - stoji nad novoizidanim manastirskim zidom majstor Radomir, zaokupljen mislima, rastrzan često između sudbina onih neimara koji su davno ozidali manastir Pustinju, i onoga što čeka njega, majstora Radomira i njegovo delo.

Iznad manastira koji u ruševinama, u pustinji, sakriven među kosama i vrletima, u bukovoj šumetini, po brdima i krčevinama, prsla sela. U tim selima i dan-danas žive ljudi koji odozgo, sa brda, vide više nego oni koji žive pod brdom. Dugo su ih, kao žive rane, pekle manastirske ruševine, a onda, kao da ih je sami Gospod obradovao - odabrao baš njih, njihovu generaciju, da Pustinju dignu iz pepela, da i oni postanu deo večnosti.

Onomad, na Petrovdan, na dan kada se oko manastira okupljaju od kako znaju za sebe, "da vaširuju i eglenišu", oni, brđani, rabovi Božiji, postali su deo večnosti. Vladika mileševski Filaret osvetio je temelje manastira, služio svetu liturgiju, a u zid Pustinje, duboko ispod kamenih ploča, uzidana je i povelja o obnovi svetinje. Na listu hartije ispisana su i imena njihova, i imena majstora koji će Pustinju ponovo izidati, da onima koji su manastir srušili pokažu da su zalud taj posao radili, i imena sveštenika Eparhije mileševske i vladike za čijeg se službovanja manastir ponovo podiže. Taj list hartije metnut je u staklenu flašu punu zejtina, a onda u bakarnu posudu, pa u manastirske zidine, da kroz hiljadu ili dve hiljade godina onima koji će ga sigurno naći svedoči o ovom našem trenu u večnosti…

Na Petrovdan slegao se narod oko manastira. Mnogi iz okolnih sela, čak do Kamene Gore, stigli peške. Da se ponizni i mali pred velikim i večnim poklone do zemlje.
- Nikad radosniji nisam bio no sad, svega mi… - zastao je, zatečen, pred novoizidanim manastirskim zidinama Radoslav Dučić, starac iz sela Karoševine, iznad Pustinje.

Osam decenija bezmalo gledao je manastirske ruševine, brao usred te pustinje, kao u kakvoj oazi, šljive ranke i u jesen gnjile kruške, koje su još kaluđeri, a ko bi drugo, posadili, i dočekao da vidi vaskrsli manastir…
- Tri put u veku jesi i triput nisi. Eto, ja dočekah i ono čemu se nisam nadao, a ono što nam je bilo suđeno - zborio je kraj manastira.

U Pustinji letos se ponavlja istorija. Oživeo manastir kao pre trista i kusur godina, kada su konaci, zidani uz severnu stranu crkve, bili puni, kada je Pustinja živopisana, kada su se šljive i kruške u voćnjaku, u prisoju ispod manastira uvijale od roda. Sem majstora Radomira, dovela sudbina na temelje Pustinje još i majstora Slavomira Dugalića, od Studenice, glavnog neimara, potomka starih studeničkih majstora, koji su u ovim krajevima crkve i manastire zidali, još u ona slavna vremena.

Majstor Slavomir, berićetno čeljade, zbog toga mu i pripalo da učini ono što su od davnih vremena do danas radili samo probrani. Obnavljao je Studenicu i Pećku patrijaršiju, zidao Gradište, bio u LJubostinji, postavio kamene lukove i svodove na zidinama Uvca, malterisao iznutra crkvu Svetog Vasilija, bio i u Svetoj gori, sad zida Pustinju, da više ne bude pusta, sve do trinaestog metra visine, do ispod krstova. Koliko li je samo majstora sanjalo san koji se Slavomiru obistinio…

Neće majstor Slavomir da prizna iz prve, a istina je - svaki kamen pao sa zidina Pustinje, koji danas uzme u ruke, samo što mu sam ne kaže gde mu je mesto, gde je proveo vekove, svaki se složi u zid iz prve, a kako da se ne složi kada je jednom u zidu već bio…
- Ne zidam ja manastir, ja samo svaki kamen vraćam na njegovo mesto… - veli Slavomir.

U Pustinji pomešali se prošlost i budućnost, i sadašnjost. Ugreje na Petrovdan popodne sunce, zamiriše šuma iznad manastira, a zidine samo što ne progovore. Ili zidine, ili stare, napola suve kruške što su ih još kaluđeri sadili. Jer, nije od onih vremena prošlo mnogo, tri ili četiri stotine godina, petsto možda, tren u večnosti…

Tekst i foto Z. Šaponjić


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

15:14h

Petrovdan u prijepoljskom manastiru Pustinja, gde su se pomešali i prošlost, i budućnost, i sadašnjost

15:38h

Reporter "Glasa" na izboru za najjačeg čoveka Srbije u Inđiji

15:56h

Pre 129 godina, na današnji dan, u Društvenoj štampariji izašao prvi broj "Glasa javnosti"

 

 


     


FastCounter by LinkExchange