Dan ustanka naroda u Crnoj Gori, 13. jul, u Vasojevićima je ponovo otvorio stare podele i razmirice. Toga dana je u Gornjem Zaostru, kod Berana, Crnogorskoj "Ravnoj Gori", trebalo da bude otkriven spomenik vojvodi Pavlu Đurišiću. Kažemo trebalo, jer je crnogorska Vlada zabranila postavljanje spomen-obeležja. Tako je završen rovovski rat u koji su pre godinu dana uskočili partizani i četnici iz Vasojevića, nakon najave podizanja spomenika, odnosno izgradnje kompleksa koji bi obuhvatio još crkvu i Ravnogorski dom.

- Otkrivanje spomenika vojvodi Pavlu Đurišiću, koje je bilo najavljeno za 13. jul, neće se održati, jer je Odbor za gradnju odustao od podnošenja prijave za otkrivanje spomenika i otkazao najavljenu svečanost u Gornjem Zaostru, saopšteno je prekjuče na zajedničkoj konferenciji za novinare, na kojoj su učestvovali predstavnici Odbora za gradnju spomenika, eparhije budimljansko-nikšićke i potpredsednici SO Berane. Umesto najavljene svečanosti u manastiru Đurđevi stupovi, održaće se parastos postradalim četnicima.

U saopštenju za javnost Odbora za gradnju spomenika, koje su potpisali predsednik Dragoljub Šćekić, Milan Dobrašinović i Mirčeta Ivanović, stoji da ih akcija vlasti, koju smatraju apsolutno nezakonitom i neprimerenom, primorava da obaveste javnost da je onemogućeno dopremanje, postavljanje i otkrivanje spomenika i da je Odbor odustao, mimo svoje volje i želje, od najavljene svečanosti i otkazao okupljanje 13. jula u Gornjem Zaostru.

		Za jedne: Antifašista Spomenik Pavlu Đurišiću trebalo je podići kada su podizani drugi spomenici iz Drugog svetskog rata na ovim prostorima, jer je i Pavle Đurišić bio oslobodilac Berana. Posle sloma ustanka razišao se sa komunistima i januara 1942. formirao svoj štab. Treba istaći da je četnička pobuna protiv partizana počela nakon terora komunista. Samo u Kolašinu, tih dana su komunisti ubili 373 osobe, Đurišić je bio antikomunista i antifašista. Njega su 14. maja 1943. u operaciji "Švarc" uhapsili Nemci i sproveli u poljski logor "Strij". Ali, glavni cilj nemačke operacije - hvatanje Draže Mihailovića, koji je tada bio u Crnoj Gori - nije postignut. To su komunistički istoričari krili, kao što su krili i hapšenje Pavla Đurišića od strane Nemaca, kaže istoričar Goran Kiković.

Zbog toga će episkop budimljansko-nikšićki Joanikije sa sveštenstvom 13. jula, na Pavlovdan, u 9 časova, u manastiru Đurđevi stupovi u Beranama služiti svetu arhijerejsku liturgiju i održati parastos vojvodi Đurišiću i "svim našim precima stradalim za veru pravoslavnu, kralja i otadžbinu", kome će prisustvovati sin i unuci Pavla Đurišića, brojni gosti iz zemlje i dijaspore.

Odbor je pozvao sve građane, a "naročito one koji su pod šokom od eksplozije koja je, i fizički i duhovno, potresla sever Crne Gore", da u ovim teškim danima, i na toj svečanosti, sačuvaju mir i ne nasednu na incidente i provokacije, koje jedino mogu doći od vlasti koja je onemogućila se ode u Gornje Zaostro.

Po nalogu Ministarstva kulture, zaštite živote sredine i uređenja prostora, na Ivanjdan je uklonjeno postolje za spomenik Pavlu Đurišiću. Taj čin je sa odobravanjem prihvaćen jedino u beranskom SUBNOR-u i među tamošnjim muslimanskim življem. Član SUBNOR-a Dušan Ašanin kaže da su najodgovorniji državni organi pravilno i na vreme reagovali, čime je sprečena najezda fašizma u Crnoj Gori.

Gornje Zaostro je selo desetak kilometara udaljeno od Berana. U ovom selu, u kome se za vreme Drugog svetskog rata nalazio štab četničkog vojvode Pavla Đurišića, ljudi su danas slobodni da kažu svima ono što su donedavno samo u svojim kućama smeli govoriti - da su njihovi očevi, đedovi i prađedovi bili kraljeva vojska. To je i razlog što su se odlučili da u svom selu naprave konak, crkvu i spomenik Pavlu Đurišiću. Zemljište za taj spomen-kompleks "Crnogorske Ravne gore" poklonio je Vujadin Dobrašinović, unuk Đurišićevog ratnog zamenika Svetozara Dobrašinovića.

- Ima šezdeset godina kako mi ovde trpimo sankcije. Sedamdeset pet stanovnika Zaostra je otišlo sa Pavlom Đurišićem na Zidani most i nikada se nisu vratili. Od tog momenta Gornje Zaostro biva odsečeno od sveta. Preko sedamdeset studenata, koji su završili školu, nije se moglo zaposliti u Beranama upravo zbog toga. Meni su stalno govorili: "Ti si Svetozarev, ti si iz četničkog mesta..." Kad sam 1983. godine, kao momak od 16 godina, u kafani zapevao "Po Berana pala tama, Svetozare kad ćeš k nama" tri dana su me u policiji saslušavali. Živeo sam 15 godina sa đedom koji je bio četnik i on mi je sve ispričao o tome, a ja sam to upijao, kaže Vujadin Dobrašinović.

Predsednik Odbora za izgradnju spomen-kompleksa Dragoljub Šćekić kaže kako je inicijativa da se podigne spomen-kompleks "crnogorska Ravna Gora" potekla od onog dela srpskog naroda koji je pretekao nakon komunističkih zločina koji traju od 1941. godine, pa sve do danas.

		Za druge: Zločinac - Đurišić je ratni zločinac i njegovi su četnici samo iz ovog kraja u logore internirali 1.000 ljudi. U Lubnicama su ubili 42 partizana, a od Korita do Pešteri oko 1.000 muslimana. U okolini Pljevalja, Goražda i Foče ubili su još 6.000 muslimana. Pavle jeste imao uspeha u borbi, ali protiv partizana, jer ovde ni jedan četnik nije okrenuo cev protiv okupatora, tvrde u SUBNOR-u Berana, uz ogradu da je Pavle Đurišić učestvovao u Trinaestojulskom ustanku protiv okupatora, ali da je ubrzo pokazao samovolju, razišao se sa ustanicima, okrenuo se četnicima i počeo sa zlodelima.

- Zašto u Gornjem Zaostru? Zato što je tu bila komanda i štab vojvode Pavla Đurišića i što je upravo tu zapaljena vatra slobode i odbrane otadžbine. Ta vojska je oslobodila Andrijevicu, zatim Berane i tako sve redom po Crnoj Gori. Nakon toga, komunisti su započeli krvavi pir protiv srpskog naroda i svih onih koji nisu za njihovu pogubnu ideologiju. Ubili su sa prostora Crne Gore oko 40.000 ljudi, intelektualaca, učitelja, sudija, doktora, domaćina i preko 130 sveštenika. Žrtvama su rušili spomenike, iskopavali grobove, zabranjivali parastose, a potomke nazivali decom izdajnika i kolaboranata, kaže Šćekić.

Po rečima Vukomana Femića, iz beranskog SNS-a, ništa se drugo od crnogorskog režima nije ni moglo očekivati, kada vlast u Crnoj Gori počiva na zakonima koji još baštine tekovine Komunističke partije Jugoslavije.

- Takav je i Zakon o spomenicima u kome decidno stoji: "Značajnim događajima u smislu ovog Zakona smatraju se naročito događaji koji su od posebnog značaja za nastanak i razvitak KPJ i za uspostavljenje novih društveno-ekonomskih odnosa." Neka svet vidi i po ovome da u Crnoj Gori još vladaju predstavnici KPJ koji su pokriveni imenom koalicije DPS-SDP. Jer vojvodi Pavlu Đurišiću i đeneralu Draži Mihajloviću mogu biti izgrađeni spomenici u Americi, Australiji, Republici Srpskoj i Srbiji, čak za vreme režima Slobodana Miloševića, ali ne može u "demokratskoj i slobodnoj, višestranačkoj Crnoj Gori", naglašava Femić.

A Goran Kiković, profesor istorije iz Berana, autor knjige "Vojvoda Pavle Đurišić", postavlja nekoliko pitanja:
- Neka oni koji blate mrtvog vojvodu objasne kako je kao "saradnik okupatora" mogao biti interniran u logor u Poljskoj, odakle je pobegao? Kako je posle završenog rata uhvaćen od ustaša i zaklan u Jasenovcu? Neka odgovore na ta pitanja, a mi ćemo na njih odgovoriti vrlo brzo na naučnom skupu koji ćemo organizovati i gde ćemo dokumentacijom i naučnom istinom odgovoriti na sve komunističke podvale!

Zvonko Prijović