[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Petak, 20. 6. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Grupa entuzijasta pokrenula inicijativu za obnovu kapelice na Rtnju

Krst na krovu Srbije

Milorad Grgurov, zaljubljenik u planinarenje, veruje da najviši vrh u Srbiji može da postane mesto hodočašća

O planini Rtanj već decenijama se ispredaju razne priče, te u njenoj utrobi se nalazi heliodrom na koji sleću vanzemaljci sa svojim čudnim letelicama, te iznad vrha, visokog 1.566 metara, nadleću svetleće kugle, u bunarima su viđene pastrmke i još mnogo toga što raspaljuje maštu i najvećih racionalista.

Priča o zlatu i draguljima u utrobi planine, a koja je verovatno vezana i za legendu o navodnom dvorcu čarobnjaka koji je postojao na ovom mestu i bio visok koliko i današnja planina, u kome je čuvano ogromno blago, donela je mnogo nevolje ovoj prirodnoj lepotici. Neumorni i neumoljivi tragači za zlatom u nekoliko navrata su dinamitom razrušili kapelicu posvećenu Svetom Đorđu na vrhu planine, koju je svom mužu Julijusu Minhu, bivšem vlasniku rudnika na Rtnju, podigla supruga Greta.

Kapelica, koja se od 1932. godine nalazi na vrhu Šiljak, danas je samo ruševina. Godinama unazad najavljivana je obnova kapele, ali je sve ostalo samo "mrtvo slovo na papiru". Najavljivana je i pomoć Republičkog geodetskog zavoda, privatnih i društvenih preduzeća, i na kraju se od svega odustalo. Malobrojni entuzijasti poslednjih meseci ponovo zagovaraju tu ideju.

- Šta bi drugi narodi sve uradili da imaju takvu planinu kao što je Rtanj - kaže Milorad Grgurov, koji već godinama sa devetočlanom porodicom živi pod srpskom Fudžijamom, kako neki nazivaju Rtanj. - Osnovali smo Inicijativni odbor koji već uveliko radi na tome da se kapelica obnovi, ali i na vrhu postavi jedan monumentalni krst koji bi se video ne samo iz svih delova Srbije, već i iz kosmosa, kao simbol naše pradedovske vere. Makedonci su to već uradili, Rumuni takođe, pa zašto i mi ne bismo postavili jedno takvo znamenje nad Srbijom.

Milorad, koga ovde pod Rtnjom više znaju kao Popa i kao bivšeg iskušenika u manastiru Bođani, veli da inicijativa o podizanju velikog monumentalnog krsta nailazi na otpor, najviše zbog novca.

- Ma, novac ne treba da bude problem kada je tako nešto u pitanju - kategoričan je Milorad - Kada bi svako ko dođe na planinu Rtanj i svi oni koji u njenoj blizini žive, i ne samo oni, izdvojili po jedan jedini dinar - eto nama znamenja nad Srbijom. Ništa ne treba da predstavlja problem kada se to stvarno i želi.

Grgurov, ali i drugi zagovornici ove ideje, ne žele da ovome daju nekakav mistični značaj, već da kao sasvim normalno doživljavaju - da na vrhu najviše planine u Srbiji stoji obeležje vere toga naroda. O verskim praznicima, u obnovljenoj kapelici Svetog Đorđa služila bi se liturgija. Bio bi to poseban doživljaj za sve prisutne. U vreme kada je gospođa Greta Minh u sećanje na svog supruga podigla kapelicu, na vrhu Rtnja postojao je još jedan objekat koji je služio kao sklonište od nevremena onima koji su ovde dolazili da u dušu utisnu veličanstveni prizor rađanja sunca, kada pogled puca do susednih zemalja, Bugarske i Rumunije. Danas je tu samo kamenje sa temelja nekadašnje građevine.

- Želeli bismo da kapelica bude proširena, odnosno da oltarni deo bude veći nego sadašnji, ali i čitava kapelica, kako bi unutra mogao da stane što veći broj ljudi - objašnjava Grgurov. Monumentalni krst bi bio visok oko 150-200 metara, bio bi čelične konstrukcije i osvetljen. Na projektu rade stručnjaci koji za to ne traže ni dinara.

Mnogi su skeptični i kažu da bi veliki problem predstavljalo iznošenje građevinskog materijala na vrh planine. U vreme kada je žena nekadašnjeg vlasnika rudnika podizala kapelicu, u stenama je bio uklesan put koji je vodio do pod sami vrh. Danas, osim planinarskih, obeleženih staza, drugog puta nema. Vidljivi su obrisi nekadašnjeg puta, a jedan broj meštana naselja Rtanj zagovara ponovnu izgradnju puta. Drugi se, pak, protive ovoj ideji, tvrdeći da će planina izgubiti ekološki značaj, a brujanje automobilskih motora narušiti mir i prirodni sklad, koji je ovde izraženiji više nego na bilo kom drugom mestu.

- Zadovoljstvo je da se do vrha, kapelice i monumentalnog krsta stigne pešice, hodočasteći - kaže Grgurov. - Gospod Isus Hristos je pešačio ili jahao magarca, zašto i mi to danas ne bismo mogli.

Oni koji zagovaraju izgradnju puta, već su ga na neki svoj način trasirali, postavljajući ogledalca kao oznake pravca. Zagovornici ekologije skeptično vrte glavom i kažu da je za tako nešto potrebno mnogo para te da zbog toga ne veruju da će luksuzni automobili uskoro moći na krov Srbije. Osim, kako kažu, ako se ne pojavi neki dobrostojeći donator koji bi želeo da novac uloži u izgradnju puta.

Milorad Grgurov negira da ova ideja o postavljanju krsta ima direktne veze sa oživljavanjem turizma na planini Rtanj.

Podrška crkve

Grgurov tvrdi da su se u rad Inicijativnog odbora za podizanje monumentalnog krsta već mnogi uključili, a da postoji i podrška opštinskih i crkvenih vlasti.
Verujemo da će ideju podržati i svi drugi i da će pomoći svojim prilozima. Onda postavljanje znamenja pravoslavne vere na vrh Rtnja i u fizičkom smislu neće predstavljati nikakav problem.

- Sigurno je da će biti mnogo više gostiju u turističkom naselju Rtanj, ali to nije u direktnoj vezi. Ideju o postavljanju monumentalnog krsta i obnavljanju kapele nosim jako dugo u srcu - kaže Grgurov. Ja nisam rodom iz ovih krajeva, ali sam se mnogo vezao za ovu planinu, koju mnogi smatraju mističnom. To što je u meni unutra nije uvek moguće opisati, a nije baš ni potrebno uvek govoriti o svemu što čovek oseća. U okruženju planine Rtanj nekada se nalazilo devet crkava, zar to nije dovoljan razlog da na vrhu bude jedan monumentalni krst. Zašto naša vera ne bi zasijala sa najviše tačke u Srbiji. Sve to doživljavam kao doprinos obnovi duhovnosti na ovim našim prostorima i verujem da nam je to potrebnije i od hleba, i od vode.

S. MARKOVIĆ


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

15:18h

Grupa entuzijasta pokrenula inicijativu za obnovu kapelice na Rtnju

15:40h

Specijalni turistički let brodom "Sojuz" organizuje medeni mesec u kosmosu

16:17h

Reporteri "Glasa" na sportskim igrama u Institutu za neuropsihijatrijske bolesti u Padinskoj Skeli

16:40h

Kako je Svetlan Sekulić, učitelj iz sela Pašina Ravan napravio bazen u školskom dvorištu
   
 


     


FastCounter by LinkExchange