Početak - rođen je 13. maja 1945. u Borijama, Kalinovik. Otac Petar, majka Stana. Sav je okrenut prošlosti i precima, kažu da je starinom iz Raševića, pleme Kuči, Crna Gora. "Mi se na svoje duhovne pretke oslanjamo i kada se od njih otklanjamo. Lako se otklanjati kada imaš od koga."

Detinjstvo - čitao je sve čega se dokopao. Kao bosonogi klinac, podno Kalinovika, sanjao je da mu jezik bude "sablja" ubojita, a pero glavna "alatka" u životu. Evo i autoportreta ("Portret umetnika iz mladosti"): "Ustrojen ždrebac ili bik utučen/ Pod pokrovcem i na ularu vodan/ Propisno škopljen živ klan nedoučen/ Zvanično svezan vrlo vrlo odan. Prisilno krotak mlad pažljivo lučen/ Neporočan može se reći zgodan/ Obrađen i pri tom neznatno mučen/ Tvrdoglav prav za vuču nepogodan. Intelektualac malčice skučen/ Zatreba li garantovano plodan/ Fotogeničan za izlog obučen/. Ponižavanjem i samovanjem glodan/ Jednostavan a ipak neproučen/ I na kraju starom šinteru prodan."

Verska opredeljenost - pravoslavna. "Mi smo na krupne, hristolike, nemanjićke plave oči svetoga Save po drugi put progledali i u stare se narode upisali i zato je Hilandar naš donji, ugaoni kamen, naš stožerni hronotop."

Nacionalnost - Srbin. " Zar se naši neprijatelji ne boje naše krvi neizmirene. Mi moramo pokusati svoju porciju krvi", govorio je jula 1994. i zaradio etiketu nekritičkog nacionaliste (zbog prijateljstva s Radovanom Karadžićem možda i njega zaištu oni iz Haga). Zato sada dodaje: "Priznajem da sam spram kritičkih mondijalista - nekritički nacionalista. Priznajem da sam politički naivan i da tu svoju naivnost negujem. Priznajem da sam pred huškačima mira-blatomira - ratni huškač i da sam time nanio štetu opštoj srpskoj stvari koja je do tad čvrsto stajala kao što sad visi. Očekujem da me kamenuju. Već sam sebi napisao epitaf: "Kraj nametne gromile". Čekam da vidim ko će se prvi baciti kamenom. Oplakaće me Žene u crnom i dva u filozofsku nulu sastavljena polumjeseca Beogradskog kruga..."

Obrazovanje - završio je Učiteljsku školu u Sarajevu, Filozofski fakultet (Jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik), takođe u Sarajevu, i magistrirao na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Karijera - pre nego što se ovenčao slavom jednog od najvećih savremenih srpskih pesnika bio je urednik u IP "Veselin Masleša" u Sarajevu. Od 1982. je i urednik u BIGZ-u.
Autor je zbirki pesama "Zimomora", "Zverinjak", "Bezakonje", "Planina i počelo", "Lirika", "Malo dokumentovanih detalja", "Na kraju milenija", "Lazareva subota" "Lazareva subota i drugi dani", "Na kapijama raja", knjige književnih kritika " Jesi li živ", studije "Obilje i rasap materije", knjige eseja "Na Vukovoj stazi", antologija "Srpske junačke pesme", "Vrata spasa"... Pisao je i za decu: "Rodila me tetka koza" i "Koliba i tetka koza".

Nagrađivan je mnogim, kako sam kaže, pravim nagradama u pravo vreme: "Mlad čovek prirodno želi nagrade, ali kad star čovek krene u grčevitu potragu za nagradom, to je groteskno. Priznanja su mi stizala na vreme i umeo sam da ih nosim. Dobijao sam upravo one nagrade koje su nosile imena mojih pesničkih predaka. Nisam dobio nijednu državnu nagradu, a i ne žudim za njom, jer danas ne bih ni znao koja mi je država."

Upravo je nagrađen i nagradom "Meša Selimović" za zbirku pesama "Nedremano oko", za koju je već dobio Vitalovu nagradu "Zlatni suncokret", kojoj se veoma obradovao: "Bilo je nekog višeg proviđenja da dobijem "Zlatni suncokret". Pre 40 godina, kao brucoš, napisao sam pesmu "Suncokret", koja je jedno vreme bila moj amblem. Crne semenke iz tog prezrelog suncokreta pale su na tlo i pojavile se kao "Nedremano oko"... Prste sudbine vidi i u dobijanju "Meše", baš na Đurđevdan, pa kaže: " "Đurđevdan je i centralni hronotop romana "Derviš i smrt". Đurđevdanska noć jeste onaj čas užasnog progledavanja Ahmeda Nurudina, glavnog junaka Selemovićevog romana...".

Stranački angažman - član je Međunarodnog komiteta za istinu o Radovanu Karadžiću, a sa njim ga veže prijateljstvo iz studentskih dana, kada su ih, zajedno s Duškom Trifunovićem, progonili agenti bosanske Udbe...

Zanimljivosti - njegovu "Serbijo, iže jesi" u muziku je pretočio kompozitor Svetislav Božić. "Nisam pisao stihove za muziku. Uopšte malo pišem, a po narudžbini nikada. Narudžbine primam od neba neposredno, davno je odsečno rekla sirota Marina Cvetajeva. Uostalom, poezija i nije pitanje versifikacije, već sudbine."

Iako voli da kaže da je cedio suvu drenovinu, mnogi ga smatraju veoma plodnim pesnikom. Bio je senator u Republici Srpskoj. Mnogi posebno vole njegove "Listove vječnog kalendara": "Razboljela se naša mati/ I nagnula se kuća stara/ I tako poče opadati/ List po list vječnog kalendara. Lasica nam se okotila/ Na zadušnice - u zlo veče/ Kad siročadi rastu krila/ I nad dolinom gajde ječe. Ni Mitrova ni Đurđevdana/ U praznom listu naše knjige/ Na bosioke pade slana/ A paučina na verige."
Oženjen je Ljiljanom, magistrom jezika, imaju Vladimira i Petra i unuke.

ZORICA ZARIĆ