Do sela Krivelj severno od Bora stiže se putem koji na nekoliko mesta preseca borski rudnik. U većem delu put je sa obe strane oivičen velikim dinama "jalovine" i kućama koje je zub vremena "nagrizao" skoro do obrušavanja. Pre skoro jedne decenije tu je rađeno površinsko rudarenje, a danas okolina podseća na površinu meseca. Put se zatim naglo spušta kroz borovu šumu nakon koje se promaljaju prve kuće Krivelja.

Ovdašnje muško stanovništvo uglavnom je bilo zaposleno u rudniku ili Topionici bakra, dok su o imanjima vodili brigu starci i žene. Mnogi su bili prinuđeni da napuste ognjišta svojih predaka jer je širenjem rudnika raseljeno ugroženo stanovništvo, i za potrebe tih ljudi izgrađena su tri naselja.

Jedno u selu Šarbanovac, drugo kod takozvanih "bunara" a treće je nazvano Banjica. Oko ovog naselja se vode najžešće rasprave, jer, i pored datog obećanja da će radovi započeti 1992. godine biti završeni do 1998, tek mali broj porodica dobio je krov nad glavom.

		Banjica kao Skadar Direktor za razvoj i investicije RBB-a Slavica Kržanović, koja često komunicira sa meštanima Krivelja, nije optimista što se tiče rešavanja problema naselja Banjica. Prema podacima koje je iznela, za završetak izgradnje kompletne infrastrukture, sa asfaltnim putem do Krivelja, potrebno još oko 45 miliona dinara, novac koji rudnik trenutno nije u mogućnosti da izdvoji. - Od 42 kuće tek 19 je dobilo stanare, a nedavno je propao prijem devet kuća jer je voda iz seoskog vodovoda odlazila u temelje kuće ali ne u slavine, rekla je Kržanovićeva za Glas. Ona kaže da su mnogi nezadovoljni novim kućama jer su napustili svoje objekte koje su gradili po sopstvenoj želji ali i dodaje da je veliki broj njih napustio blatnjare i straćare dobivši u zamenu moderne kuće od čvrstog materijala.

Kada je na kopovima pronalaženo sve manje kvalitetne rude, mnogi Kriveljani su se vratili njivi.
Nažalost, rudarenje je ostavilo dubok trag na život. Selo je sa svih strana opasano rudnikom, zemljište je postalo isuviše "kiselo", a otpadne vode često su se izlivale u bistru reku iz koje su zalivane bašte i gde je dovođena stoka na pojilo. Još uvek je sveže sećanje kada se u reku izlila tehnološka voda iz rudnika i izazvala pomor rakova.

Ovdašnji meštani žale se i na česta miniranja bez ikakve najave.
"Kada počnu eksplozije stoka se uznemiri, a na prozorima pucaju stakla. Ima i drastičnih slučajeva gde je na kućama popucala monta", kaže meštanin Zoran Vojinović.

Na seoskom zboru čulo se i da rukovodstvo RBB-a ne mari za selo jer i pored izgrađenog industrijskog puta, buldožeri rudnika prolaze asfaltom ostavljajući duboke tragove u šta smo se i sami uverili.

Jedan zemljoradnik skreće pažnju i na zagađenje koje dolazi iz Topionice bakra.
"Kada se spusti dim, a napolju padne slana, sva trava pocrveni, što je bogu plakati"- kaže ovaj seljak.

Potpredsednik SO Bor inženjer Dragoslav Nikolić, inače stanovnik Krivelja, deli sudbinu komšija.
- Svi smo u rizičnom području i za ovaj problem, osim rukovodstva rudnika, moraju se angažovati i nadležna ministarstva Vlade Srbije. Imamo prava da budemo državni problem jer smo ugroženi. O problemima ovdašnjeg stanovništva mora se obavestiti međunarodna javnost jer može doći do ekološke katastrofe nezamislivih razmera- objašnjava Nikolić.

On je podsetio da se nedaleko od sela nalazi "kolektor" (brana) rudnika Veliki Krivelj koji bi, usled obilnih poplava ili eventualnog zemljotresa, mogao da "popusti".
Stručnjaci su upozorili da bi u tom slučaju došlo do ekološke katastrofe sve do Crnog mora jer bi jalovina i otpadna voda raznim tokovima stigla do Dunava. Za adaptaciju kolektora, međutim, potrebno je oko 20 miliona dolara što je nezamisliva cifra za borski rudnik.

Saša Trifunović