[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 12. 5. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Život i smrt Koste Pećanca (12)

Mobilizacija Srpske vojske

Arnauti ubili Kostine roditelje dok je još bio dete

U vojnim operacijama, srpske trupe su za desetak dana proterale Albance iz zemlje i ušle u Elbasan i još neke strategijske tačke u pograničnim delovima Albanije radi zaštite sopstvene teritorije.
Nemamo konkretne podatke kojima bismo potkrepili učešće Koste Pećanca u ovoj akciji. Poznajući njegov karakter i temperament, možemo samo pretpostaviti da je, ako već nije bio obuhvaćen mobilizacijskim spiskom, dobrovoljno otišao da bi se borio protiv "Arnauta" koji su mu u detinjstvu naneli mnogo bola pobivši mu roditelje.

Austro-Ugarska Monarhija je 28. jula 1914. godine objavila rat Kraljevini Srbiji. Kao povod poslužio je atentat na prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu na Vidovdan iste godine. Uzroci izbijanja sukoba bili su mnogo dublji i započeli su znatno ranije.

Srpska vlada je, očekujući da će joj Austro-Ugarska objaviti rat, naredila 26. jula opštu mobilizaciju. Mobilizacija srpske vojske izvedena je do 30. jula, a koncentracija od 31. jula do 9. avgusta. Mobilisano je oko 250.000 boraca u operativnoj vojsci i oko 150.000 ljudi u pozadini (kadrovski pukovi, regruti, obezbeđenje prema Albaniji). Uloga glavnih srpskih snaga bila je da pod zaštitom isturenih delova, Treće armije i Užičke vojske, "izvrše strategijski doček", i da, saobrazno razvoju situacije, ofanzivno dejstvuju kada neprijatelj bude prelazio granične reke. Zbog toga su glavne snage grupisane dublje u unutrašnjosti zemlje da bi se mogle pravovremeno upotrebiti na svakom od verovatnih pravaca neprijateljskog napada.

Redovan vojnik

Na početku Prvog svetskog rata Kosta Pećanac je sa svojih 35 godina bio čovek u ranom zrelom dobu i punoj snazi. U ratnim operacijama koje su usledile leta 1914. borio se kao redovan vojnik. Bio je narednik u drugom puku Moravske divizije drugog poziva. Izvori prvog reda kojima smo raspolagali ne nude podatke o borbama u kojima je narednik Pećanac učestvovao.

O njegovom ratovanju nalazimo podatke u sekundarnim izvorima. U posleratnom obraćanju regentu Aleksandru, četnički vojvoda je napisao da je do propasti Srbije u jesen 1915. za "zasluge u borbama" imao sledeća "odličja": tri zlatne medalje za hrabrost, jednu za vojničke vrline i oficirsku Karađorđevu zvezdu IV stepena.

Front duž Dunava

Ovako formulisano, ostaje nejasno da li su ta odlikovanja bila nagrada Pećancu isključivo za ratne uspehe u Svetskom ratu ili ovaj impozantan spisak medalja3 uključuje i one koje je stekao za zasluge u ranijim četovanjima i ratovima. U svoje ratne uspehe Kosta Pećanac ubrojio je i akciju koju je izveo pri povlačenju srpske vojske preko Albanije. On je napisao da je, kao dobar poznavalac terena, preveo diviziju uz minimalne gubitke.

Budući da Kosta Pećanac nije u svojim naknadnim beleškama pisao o borbama u kojima je učestvovao, pobrojaćemo, pre svega na osnovu dosadašnje literature, bitke koje je vodila Moravska divizija drugog poziva. Austrougarska vojska je ofanzivu protiv Srbije započela 12. avgusta. Borbe koje su vođene u avgustu 1914. između austrougarske Pete i Druge armije i srpske Druge, Treće i delova Prve armije, poznate su pod imenom Cerska bitka.

Prva armija imala je u svom sastavu tri divizije: Drinsku diviziju drugog poziva, Dunavsku diviziju drugog poziva i Moravsku diviziju drugog poziva. Vojnici Prve armije, pod komandom generala Petra Bojovića, nalazili su se na prostoru Smederevska Palanka-Topola-Rača, a štab armije bio je u Rači. Ratne operacije započela je Peta austrougarska armija i u žestokom napadu uspela da odbaci Treću srpsku armiju.

Druga srpska armija morala je da priskoči u pomoć Trećoj armiji, koja je od Vrhovne komande 15. avgusta dobila naređenje da zadrži neprijatelja koji je nadirao dolinom Jadra. Prva armija dobila je naređenje da, uz obezbeđenje zaštitnih odreda brani liniju Palanka-Topola. Prvoj armiji je 12. avgusta naređeno da se prebaci zapadnije na prostor Aranđelovac-Lazarevac (dotadašnji prostor Druge armije), i pažljivo osmatra granični front duž Dunava.

Tri dana kasnije, načelnik Štaba vrhovne komande srpske vojske vojvoda Radomir Putnik naredio je da Prva armije produži sa pomeranjem na zapad u ulozi strategijske rezerve. Uveče je, noćnim bojem kod Tekeriša, otpočela Cerska bitka. Prva armija dobila je zadatak da danonoćno maršira prema Valjevu.

Pišu: Momčilo Pavlović i Božica Mladenović
Sutra: Borbe protiv Austrougarske vojske


vesti po rubrikama

^feljton

15:02h

Život i smrt Koste Pećanca (12)

15:34h

Poete u fraku (3)

 



     


FastCounter by LinkExchange