[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 11. 5. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Život i smrt Koste Pećanca (11)

Drugi balkanski rat

Po potpisivanju ugovora u Londonu, mir nije dugo potrajao. Samo mesec dana kasnije nastavljene su ratne operacije, ali ovoga puta između saveznica u prethodnom ratu. Drugi balkanski rat izazvala je Bugarska napadom na Srbiju i Grčku kojima se odmah pridružila Crna Gora, a kasnije Rumunija i Turska.

Kosta Pećanac učestvovao je i u Drugom balkanskom, ili kako ga je on nazivao bugarskom, ratu. O tome nije ostavio nikakvih pisanih svedočanstava, osim konstatacije da je bio učesnik turskog, bugarskog i austrijskog rata.1 Njegov ratni učinak ostvaren je u Moravskoj diviziji drugog poziva Treće armije, pa ćemo stoga pobrojati njene borbe protiv bugarske vojske. Bugarska Četvrta armija iznenada je napala na srpske predstraže Druge i Treće armije u zoru 30. juna.

O tom iznenadnom napadu jedan srpski vojnik je zabeležio: "Noću između 16. i 17. juna udarili su Bugari na nas. Stražar koji je bio kod topova čuo je pucanj i odmah javio komandiru. Komandir je naredio da sva posluga ode kod topova, a konjovoci da spreme konje, dignu šatore i ostalu opremu. /.../ Bio je još mrak. Čim se razvidilo, komandir je video na dogled, a i mi smo videli golim okom - svo brdo na kome smo bili pritisla je bugarska vojska koja je nastupila na brdo. /.../ Mi smo počeli da pucamo, a VI puk je tek izlazio iz šatora jer je bio iznenađen. Mi smo tukli kosu. Tu je mnogo Bugara ostalo mrtvih, ali su ipak drugim kosama nastupali. Pešadija nije mogla posesti rovove jer su ih Bugari već bili zauzeli. Pešački rovovi su bili prazni jer pešaci nisu imali vremena da njima priđu."

Bregalnička bitka

Borbe su se vodile na frontu od Kitke na Osogovskoj planini, duž Zletovske reke, Bregalnice, Krive Lakavice do železničke stanice Udovo, a u vojnoj istoriji poznate su pod imenom Bregalnička bitka. Bugarski vojnici nastavili su sa napadima na srpsku vojsku i sledećeg dana, ali su bili proterani uz osetne gubitke. Posle neuspešnog napada, Bugari su uputili parlamentarce da traže primirje. Srpska strana je to odbila i borbe su nastavljene.

Sutradan, Treća armija prešla je u napad i proterala bugarske vojnike na levu obalu Bregalnice. I sledećih pet dana smenjivali su se napadi jedne i druge strane. Kada su srpske trupe 8. jula prodrle do neprijateljskih položaja, nisu naišle na vojnike pošto su oni u međuvremenu napustili položaje. Moravska divizija drugog poziva zauzela je 17. jula Crni Kamen, gde je zadržana vrlo jakom vatrom sa Kiselice. Za to vreme leva kolona divizije zaobišla je visove kod Dulice da sa severa napadne bugarske položaje kod sela Kalimanci.

Posle teških borbi Moravska divizija uspela je da posle šest dana zauzme Kiselicu i odbaci Bugare na položaj kod Grljana. U napadima se posebno istakao drugi puk prvog poziva. Puk je 29. jula nekoliko puta jurišao, zauzimao bugarske rovove a potom u neprijateljskim protivjurišima bio vraćan. Zbog pokazanog junaštva puk je bio nazvan gvozdeni. Poslednje napade na utvrđene bugarske položaje srpska vojska izvela je noću 29/30. i 30/31. jula, opet bez uspeha. Neuspeh Treće armije objašnjavan je jačinom utvrđenih položaja i brojnom nadmoćnošću Bugara (sedam srpskih prema devet bugarskih pukova).

Bugarska vlada je 30. jula zatražila primirje. Luka Stević je zapisao: "Najedared su se digle bele zastave kod Bugara. Neko je govorio da hoće da se predaju, neko je mislio da je prevara. Mi smo odmah stali i iskopali utvrđenja. Najedared su došli parlamentarci i kazali da je zaključeno primirje. Naši su očekivali da od komande stigne obaveštenje. Malo je prošlo, a ordonans je stigao iz divizije i doneo zvaničnu depešu koja je nama saopštena. Mi smo odmah naložili vatre i pekli ovce koje smo danju zaplenili. Tu smo bili cele noći. Odatle su se videle sve bugarske vatre tako da se videlo vatri koliko je na nebu zvezda. Posle podne 27. stiglo je poluzvanično obaveštenje da je zaključen mir, a uveče je stiglo zvanično. Vojska je bila mnogo vesela.

Emocije suverena

Cele noći su vojnici igrali i pevali." Po podne 31. jula vojnicima je pročitana naredba komandanta Treće armije, generala Božidara Jankovića da je zaključen mir. U naredbi je objašnjeno "kuda su ostale granice" Kraljevine Srbije i istaknuta zahvalnost kralja Petra Karađorđevića srpskoj vojsci. Veoma dirljivo obraćanje srpskog suverena izazvalo je jake emocije "tako da je u svakog vojnika sijala suza". Ratne operacije prekinute su 31. jula u podne, a Drugi balkanski rat završen je potpisivanjem mirovnog ugovora u Bukureštu 10. avgusta 1913. godine.

Srpska vojska nije se dugo odmarala, jer je već u septembru došlo do upada albanskih četa u zapadnu Makedoniju.2 U početku su to bile "čarke" na graničnoj liniji duž Crnog i Belog Drima, koje su brzo prerasle u prave borbe. Albanci su u borbama protiv vojnika Kosovske i Vardarske divizijske oblasti, koje su činili 10. i 19. puk, pobili na veoma svirep način više od 1.000 vojnika i ušli u Debar, Strugu i Ohrid. Napali su i na Gostivar, ali nisu mogli da ga osvoje. Na ovaj upad srpska Vlada i Ministarstvo vojno reagovali su tako što su novooslobođena područja proglasili ratnom zonom, u kojoj je uvedeno ratno stanje i radio preki sud, objavili delimičnu mobilizaciju (dve divizije i tri pešadijska puka) i naredili da se preduzmu operacije radi izbacivanja neprijatelja sa teritorije Kraljevine Srbije.

Pišu: Momčilo Pavlović i Božica Mladenović
Sutra: Mobilizacija Srpske vojske


vesti po rubrikama

^feljton

15:20h

Život i smrt Koste Pećanca (11)

15:38h

Poete u fraku (2)

   


     


FastCounter by LinkExchange