Kad pomislim koliko sam sam se odricala radeći istraživanje, osetim se kao tragična ličnost. Imam jednu rimu koja me teši: U nauci će ipak ostati moje ime, a neko slomljeno srce tešiće moje rime - ovim rečima je prof. dr Ranka Kuić objasnila svoj životni put.

Ranka Velšanka, kao su je od milja, zbog ljubavi prema velšanskom narodu, zvali, životni put je zarvšila 1. maja, a sahranjena je šestog. Nigde to nije napisano. Osim u čituljama. Ali, vedrina i duh ove visoke, vižljaste dame ostaju u istoriji zahvaljujući njenom pasioniranom radu. Studija o srpsko-keltskim jezičkim paralelama "Crveno i belo"(2000) nezaobilazna je u istraživanjima etimologije srpskog jezika, a postala je odmah bestseler, kao i antologija keltske poezije "Pod belim nebom crven zmaj" (2002).

"Kao i Srbi, i Kelti su primat davali carstvu nebeskom; ono što nama predstavlja Kosovo, njima to predstavlja Katret. Otuda i takav naslov knjige: crveno simbolizuje krv katretskih i kosovskih junaka, belo je carstvo nebesko", poredila je ona.
"Verovali ili ne, engleskom jeziku privukao me je Paja Patak. Obožavala sam crtane filmove; Paja je bio hirovit i ljut, pa kad mu iz očiju suknu dimovi - kva, kvakva...", prisećala se dr Kuić.

		Pernato ševrdalo Reč pingvin otvorila mi je vrata Velšanske akademije. U 12. veku, kad je Haklud plovio, na njegovom brodu bilo je mnogo Velšana jer su bili dobri mornari. Struje su ih zavele na jug, došli su do Nove Kaledonije, i mornari su primetili da se nešto neobično gega po ledu. Koja je to reč mogla da bude izgovorena, pa da englesko uho čuje ime pingvin? I pronađem je: sastoji se od sledećih kamrijskih reči: PAN - krzno, perje i GNJINGNJUR - ševrdati, gegati se. Izgovorene brzo, ove dve reči daju reč PENGVIN, iliti pernato ševrdalo. Ne samo što treba biti lucidan da bi se čovek bavio time već mora da poseduje radoznalost i veliku ljubav prema istraživanju. Pored toga, volim Kelte i zato me tamo zovu: Ranka Velšanka.

"Kad sam '51. diplomirala engleski s visokom ocenom, red je bio da me zadrže na katedri - bože sačuvaj! Jedni profesori su mi rekli: šta hoćete, niste Beograđanka?! Drugi: šta hoćeš, što nisi bila u partizanima!?"
Dobila je britansku stipendiju za postdiplomske studije. Direktor fakulteta na Univerzitetu u Bristolu bio je - Vinston Čerčil. "Upoznali smo se, rukovao se sa mnom, pitao me: Kako je maršal Tito? Kažem: Pa, trebalo bi da vi to bolje znate, upravo ste ga sreli!"

Petar Velebit, tada ambasador FNRJ u Britaniji, s našim stipendistima razgovarao je samo na engleskom. "Morate posetiti Jugoslaviju, dopašće vam se.", obratio se Ranki jednom. "Pa, ja sam odatle." "Nemoguće!", odgovorio joj je zadivljen njenim engleskim. "Po ocu Hercegovka, po majci Bosanka, po baki Srbijanka!", odgovorila mu je.
Kujić je prvi studentski raspust provela na kursu velšanskog. I tada se zaljubila u njih. "Bože, što su mi se svideli Velšani, što su to dragi ljudi. Ako ih pozdravite na velšanskom, pa još doznaju da ste tamo negde s Kontinenta, onda pitanjima nema kraja. Odmah vas zovu na ručak."

Velšanski nije jednostavan jezik, najveći problem predstavljaju konsonantske i vokalne mutacije, govorila je. "Slovenice su im posebna poslastica: gomila se reč na reč i dobije, recimo, naziv mesta u čijem imenu su sadržane sve njegove odlike - toliko krava, toliko svinja, i crkvica".
S magistraturom i doktoratom, tri godine je čekala mesto asistenta na Filološkom. Jednog dana dekan Vučenov joj je rekao: Ranka, vi niste udati, nemate decu i obaveze (kao da u životu nemam šta da radim), mislimo da vas pošaljemo u Prištinu, da organizujete katedru za anglistiku. Tako je stigla na Kosovo. "Došavši tamo, odmah sam dobila vaške. Priština, bogu iza nogu, a deca zlatna, talentovana za jezike. Na kesama od bakaluka pisali su zadatke, bez greške. Dole smo se lepo slagali, ko je ovo napravio - prokleta politika? Majmuni!"

		Spontana, radoznala Ileana Čura, profesor engleske književnosti na Filološkom fakultetu, u penziji, Ranku Kuić pamti kao kolegijalnu, komunikativnu i duhovitu. - Poznavale smo se skoro 43 godine. Moj prvi utisak o njoj je bio da je neko ko sa lakoćom uspostavlja komunikacije, bila je veoma spontana u reakcijama i tumačenjima, neko ko je imao širok spektar interesovanja. Omiljeni pesnici su joj bili Bajron, Šeli, Kits. Naša okolina je oduvek surevnjiva, pa osobe kao što je bila Ranka često nailaze na različita tumačenja. Duboko verujem da svako ima pravo da svom naučnom istraživanju priđe na sopstveni način. Ona i ja smo, kao koleginice, imale veoma korektan odnos a znale smo često da odemo i negde na kaficu privatno - kaže prof. Čura.

Zadesila se u Prizrenu baš kad je Bistrica odvalila deo obale. Pred očima joj se pojavio se trodelni spomenik. "S natpisom na iskvarenom latinskom na trećem delu spomenika uočim reč: Praotcem - majko moja, pa to je starosrpski sa tc! Ostale reči su na keltskom i hebrejskom. Ja se zanebesila, možete misliti pronaći srpsku reč iz tog perioda? Po epigrafskom uređenju spomenika, on datira u rasponu od 1. do 3. veka nove ere. Kakav 7. vek! Sloveni su došli ovde mnogo ranije nego što to tvrdi "nemačka škola". Početkom naše ere jedan Srbin je sigurno bio ovde, dao je tu reč i ko zna koliko još drugih." te reči su za dr Kuić značile samo jedno: pre skoro 2000 godina zajedno našle srpske i keltske reči. Ovde su se sreli Kelti i stari Sloveni.

Kad je završila radni vek na Filološkom, posvetila se proučavanju uzajamnih veza Srba i Kelta." Otkrila sam da su u nazivima 15 naših reka imena keltskih boginja vode i reka, kao i keltske nazive mnogih gradova u Panoniji, koji se završavaju sa tina i tun." Čudesnu igru reči našla je u imenima naših reka, likova iz legendi... "Morava: MOR plus AVA (sufiks za reku) - Mor je keltski prefiks za devojku, zajedno daju: devojka-reka. Velšani su verovali u vile, kao i Srbi. Ime vila Ravijojla ne postoji u našem susedstvu, ali zato na keltskom znači pomamna, razbludna ženska. Takva je, eto, bila naša vila Ravijojla."

Svu ušteđevinu potrošila je na ovo istraživanje, a niko u Srbiji nije hteo da joj objavi knjigu. "Zafrkavali su me, kažu: Nemate neki seksi roman!? "Ma, idite s milim bogom!"

BRANKICA RISTIĆ