[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 8.5.2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Rat Bušovih (2)

Mir u svetu počiva na svetskoj trgovini

Peskot Buš pripadao sivoj zoni špekulanata

Kada je rat završen, "Dženeral motors" i "Ford" zatražili su od američke vlade reparacije za štetu na svojim postrojenjima na teritoriji zemalja Sila osovine, nastalu za vreme savezničkog bombardovanja. Godine 1967. presuđeno je u njihovu korist: "Dženeral motorsu" nadoknađena su trideset tri miliona dolara, u vidu oslobađanja od fiskalnih taksi na dobit, zbog toga "što su fabrička postrojenja u Nemačkoj, Austriji, Poljskoj i Japanu, za proizvodnju aviona i motorizovanih vozila pretrpela razaranja". "Ford" je dobio nešto manje od milion dolara za štetu pričinjenu na fabričkim pogonima za proizvodnju vojnih kamiona.

"Mir u svetu počiva na svetskoj trgovini", izjavio je 1933. Tomas Votson (T. Watson), osnivač kompanije IBM, u trenutku kada je postavljen na čelo Svetske trgovinske komore. Nekoliko godina kasnije, Hitler ga je odlikovao nemačkim orlom sa zvezdom. Votson i Hitler održavaju srdačne odnose, a ideja o otvaranju filijale IBM-a u nacističkoj Nemačkoj već se uveliko razmatra.

Kada je rat objavljen, Votson evrospke akcije IBM-a premešta u jednu kompaniju sa sedištem u Ženevi, koju će voditi švajcarski kapetan Verner Lir. Za nemačke akcije IBM-a, biće odgovoran dr Oto Krip. Kompanija IBM bila je, u to vreme, velika podrška nacistima. Međutim, kada se 1942. dogodio Perl Harbur, Votson će aktivnosti svoje kompanije preorijentisati na američko tlo. Vlasnik 94 odsto akcija firme Munitions Manufacturing Corporation, on proizvodi topove i delove za motore aviona.

Prihod preduzeća dostiže dvesta miliona dolara. U isto vreme, kompanija u Švajcarskoj uvećava svoj kapital zahvaljujući nemačkim vojnim operacijama. Služeći se domišljatošću, Verner Lir, otvara filijalu koja služi da se olakša proces transfera i "brisanje" dela profita, koristeći pri tom, ambasadu SAD u Višiju, koji je pod generalom Petenom. Od tada, IBM, iz solidarnosti sa švajcarskom kompanijom, postaje veoma oprezan i efikasan. Recimo, jedan od bitnih ljudi Kompanije, Kanađanin, pilot-bombarder u trupama RAF-a, za vreme vazdušnog napada na grad Sindelfingen, ispuštao je nasumice bombe da ne bi pogodio postrojenja IBM-a koja su zapravo, bila cilj misije.

Na vodećoj poziciji fabričkih postrojenja u Francuskoj koja su se nalazila u neposrednoj blizini Pariza, u Korbej-Esonu, bio je kapetan SS divizija, Vesterolt. Dvadeset godina nakon završetka rata, jedan veteran izvršnog saveta Kompanije istakao je sa zadovoljstvom: "Među odgovornim ljudima tadašnje Nemačke, bilo je mnogo odanih IBM-u, koji su se trudili da sačuvaju vredno parče naše kulturne baštine".

Tomas Botcoh, postavši prijatelj tadašnjeg predsednika Ajzenhauera, završiće život "kao veliki mag" poslovnog sveta. Baš kao i Preskot Buš (Prescott Bush), koji će od 1952. do 1962. biti republikanski senator države Konektikat. Deda današnjeg američkog predsednika, pre nego što će početi da igra golf sa Ajzenhauerom, gradio je uspešnu karijeru bankara sa Volstrita. Za njega su se ulaganje i kupovina akcija po prostorima nacističke Nemačke pokazali izuzetno profitabilnim.

Prema rečima jednog svedoka toga vremena, postojale su dve rase: "finansijeri i špekulanti. Jedni koji su, kao Džo Kenedi, gajili simpatije prema nacistima ali se nisu upuštali u poslovne aranžmane sa Nemačkom, i drugi, nimalo naklonjeni Hitleru, ali slabi na pogodnosti koje im je nacistički režim servirao na tanjiru."

Jasno je da je Preskot Buš pripadao drugoj kategoriji, takozvanoj sivoj zoni, u kojoj su vladali doza solidnog apolitizma, odsustvo dubokih ubeđenja i amoralnost, tako tipična za svet biznisa.

Preskot Buš do svog kapitala nije došao sam. Njegov otac, Semjuel Buš posedovao je čeličane i proizvodio železničke šine. Bio je direktor Centralne banke (Federal Reserve Bank) u Klivlednu i savetnik tadašnjeg predsednika, Herberta Huvera (H. Hoover). Studije je završio na Univerzitetu u Jelu, gde se sprijateljio sa Rolandom Harimanom, sinom jednog multimilionera, vlasnika u to vreme najveće železničke kompanije u Sjedinjenim Američkim Državama. Buš, sportista, energičan, mlad čovek, znao je da napravi izbor koji će sasvim promeniti njegov životni put.

Godine 1921, oženiće se Doroti Voker, ćerkom uticajnog biznismena sa Volstrita, da bi se, pet godina kasnije, pridružio svom tastu, postavši potpredsednik poslovne banke W. A. Harimanu and Co., koju je gospodin Voker osnovao u ortakluku sa Harimanovima. Kad se, 1931. godine, banka spojila sa anglo-američkom bankom Bronjn Brothers, stvorena je najznačajnija i politički najmoćnija poslovna banka na američkom tlu.

Piše: Erik Loren
Sutra: Ko je finansirao Hitlera


vesti po rubrikama

^feljton

15:24h

Život i smrt Koste Pećanca (8)

15:40h

Rat Bušovih (2)

   


     


FastCounter by LinkExchange