[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 8.5.2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Život i smrt Koste Pećanca (8)

U ratu protiv Turske

Srbija, Bugarska, Crna Gora i Grčka ratovale protiv Turske

Sa svojim četnicima uživao je da upregne belce i da se vozi, dok su konji kasali a narod ga pozdravljao. Preke naravi, ne razmišljajući mnogo, potegao je pištolj na Sofiju. Ona mu je rekla: "Nisam ja Ciganka, pa da se stalno selim iz jedne kuće u drugu i vučem decu kao mačka mačiće. Ja sam iz domaćinske kuće i nisam navikla na čergarski život. Hoću da i moja deca imaju kuću".

Pećanac je posle tih reči vratio pištolj u futrolu. U toj kući je porodica živela do završetka Drugog svetskog rata, a i danas je, mada ruinirana, sačuvana. Odatle je vojvoda Pećanac krenuo u Prvi balkanski rat, u jesen 1912. godine. Tu je Sofija 1913. rodila četvrto dete, kćerku Milicu.

Prvi balkanski rat

Na početku druge decenije 20. veka Kraljevina Srbija vodila je ratove za oslobođenje srpskog naroda od turske vlasti i za teritorijalno proširenje oblasti koje su nekada bile delovi srednjovekovne srpske države. Jedno pokolenje Srba dobilo je istorijsku priliku da ostvari san nekoliko prethodnih generacija - da završi misiju nacionalnog oslobođenja. Srbija je ušla u rat protiv Turske iz nekoliko razloga: oslobodilačkih, ekonomskih i političkih. Za predstojeći rat pravljeni su planovi odmah posle 1878. godine.1 Pored ofanzivnog dejstva predviđano je i savezništvo sa drugim balkanskim državama.

Pitanja mobilizacije, koncentracije i strategijskog razvoja bila su uglavnom rešena u februaru 1903. Potom se, do 1912. godine, radilo na doradi i usklađivanju plana sa razvojem srpske vojske i međunarodnih okolnosti. Po ovom planu predviđeno je da srpska vojska svoju glavninu usmeri na vardarsko ratište (Prva i deo Druge armije), deo snaga za nastupanje ka Kosovu (Treća armija) i srazmerno jake snage na svom krajnjem desnom krilu (Ibarsku vojsku i Javorsku brigadu) za posedanje Sandžaka u sadejstvu sa crnogorskom vojskom.2

Prvi balkanski rat vodile su Srbija, Bugarska, Grčka i Crna Gora protiv Turske. Srpska vlada je oglasila mobilizaciju 30. septembra. Mobilizacija je izvedena uredno i po planu (pešadija za četiri, a konjica i artiljerija za šest dana) zahvaljujući visokoj patriotskoj svesti vojnika, velikoj popularnosti rata protiv Turske, ali i teritorijalnom sistemu popune i dobroj pripremljenosti. Mobilisano je 356.000 ljudi, od čega je 286.000 pripadalo operativnoj vojsci i činilo prvi i drugi poziv. Rat je započeo 18. oktobra 1912. Mirovni ugovor potpisan je maja 1913. u Londonu.

Kosta Pećanac mobilisan je kao pripadnik Treće armije i borio se u redovnoj vojsci, kao narednik u drugom puku Moravske divizije.3 Svoj učinak u ratnim operacijama ocenio je rečima: "Za vreme rata moj je rad bio srednji, nisam učinio nešto naročito i za sve vreme bio sam kao komandir čete."4 On se, sudeći po sačuvanim beleškama, posebno istakao u bici na Merdaru i u borbama kod Prištine i Uroševca.

U selu Merdaru, u blizini srpsko-turske granične karaule, Pećanac je imao prvu veliku i tešku bitku protiv turske vojske i arnautskog bašibozuka. O sukobu kod Merdara ostavio je podatke u dva izvora.

Dnevnik

U svom dnevniku vojvoda je u jesen 1917. sažeto opisao događaj od pre pet godina: "Ceo dan posmatram Merdare i Vasiljevački položaj, Rticu, gde sam srećnih godina napadao Turke 1912. god/ine/ oktobra, te god/ine/ dobi/h/ zadatak, kao komandir čete da napadnem selo Vasiljevac koje su Turci bili osvojili i da po mogućstvu zauzmem Rticu. Tu je napadao ceo 1. puk II poziva, a mene su poslali iz II puka kao poznavaoca toga položaja. 5. oktobra5 nije se moglo uspeti da se osvoji, a 6. u 8 čas/ova/ izjutra posluži me vojnička sreća te prvi izađo/h/ na pomenuti položaj, dosta je žrtava bilo sa obe strane".6

Dvadeset godina kasnije Kosta Pećanac je u listu Vreme detaljno opisao bitku kod Merdara.7 Po vojvodinom tekstu, do prve borbe na Merdaru došlo je u noći između 2. i 3. oktobra (po starom kalendaru). Prve puške ispalili su "Arnauti" sa turske, a vojnici Moravske divizije sa srpske strane. Sukob je započela treća četa Drugog pešadijskog puka na putu koji vodi iz Kuršumlije preko Rače Kosaničke ka Merdaru. Komandir čete bio je rezervni poručnik Petko Ilić iz Prokuplja, a Kosta Pećanac vodnik trećeg voda.

Za nepunih deset minuta, po vojvodinim beleškama, borba je počela na celoj liniji od Rtice, najvažnijeg merdarskog položaja, do Prepolca. Ishod bitke bio je nepovoljan za srpsku stranu, jer je, po podacima koje je zabeležio četnički vojvoda, više od 700 vojnika trećeg puka drugog poziva izbačeno iz stroja - mrtvih i ranjenih, a cela Moravska divizija drugog poziva napustila svoje položaje. Starešine, majori Ljuba Marić i Belić iz divizijskog štaba bili su, po pisanju Koste Pećanca, prinuđeni da uzmu puške u ruke i upadnu među vojnike, kako bi im povratili moral i okuražili ih.

Vod vojvode Pećanca "Arnauti" su u opštem metežu uspeli da odbace sa desnog na krajnje levo krilo divizije. Na bojnom polju bilo je strašnih prizora: "Neobičan prizor pored leša podnarednika Trajka Prokupčanina: držao je još čvrsto pušku u ruci, na čiji je bajonet bio sasvim nabo jednog Arnautina, tako da je čak i cev puške prodrla u telo. I baš u tom momentu drugi Arnautin došao je s leđa i gurnuo mu bajonet do drške u kičmu. Sve je bilo puno krvi."

Dva dana kasnije pošto su se vojnici pribrali od, kako je to četnički vojvoda nazvao, velikog poraza, divizija je počela novi napad na neprijatelja.

Pišu: Momčilo Pavlović i Božica Mladenović
Sutra: Pobeda na Kumanovu


vesti po rubrikama

^feljton

15:24h

Život i smrt Koste Pećanca (8)

15:40h

Rat Bušovih (2)

   


     


FastCounter by LinkExchange