[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Sreda, 7.5.2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Život i smrt Koste Pećanca (7)

On ratuje, ona gaji decu

Mladi bračni par živeo je u iznajmljenoj sobi

Pećanac je čitavog života bio i ostao vojnik i ratnik. Od 1910. godine pojačane su borbe u Makedoniji, kojima se pridružio. Sve obaveze pale su na Sofijina leđa. Odgoj i vaspitanje dece, vođenje domaćinstva, nabavka svih kućnih potrepština bile su Sofijina obaveza. Odrasla i vaspitavana u građanskoj porodici, ona je i svoju decu vaspitavala u takvom maniru.

Pomoć joj je pružala jedino mlađa sestra Aleksandra. Na oca porodice se nikada nije moglo osloniti. Kako je kasnije govorila Sofija Pećanac, suprug joj nikada nije govorio ni kuda odlazi ni kada će se vratiti. Na početku braka to joj je teško padalo, a kasnije je postalo stvar navike i realnost. Svoj život je ipak sama odabrala, kada je zavolela Kostu Pećanca i pristala da se uda za njega.

Beskućnik

Vojvoda Pećanac je bio u bukvalnom smislu reči beskućnik. Kada je otišao da ratuje u Makedoniji, Sofija je ostala kao podstanar sa dva sina u Kuršumliji. Pećanac je u dvorištu ostavio dvoje čeza, sav svoj kapital. Sofiji Pećanac je vremenom sve više smetao život pod tuđim krovom, sa malom decom u vlažnim prostorijama bez dovoljno svetlosti. Zato je odlučila da kupi kuću. Prodala je Kostine čeze, ali je to bilo nedovoljno. Od nekih trgovaca i svog oca morala je da pozajmi novac. Nakupila je dovoljno novca za kupovinu kuće, vlasništvo upravnika poreskog odeljenja u Kuršumliji, "poreznika" Riste Ugrinovića.

Po obavljenoj kupovini, Sofija je 1912. godine dobila u sudu tapiju na kuću na svoje ime. Kada se Pećanac vratio sa jednog od svojih četovanja, našao je Sofiju i decu u novoj kući, ali nije pronašao svoje čeze. Bio je duboko pogođen Sofijinim postupkom. Nije ga ni pitala, a prodala mu je par čeza, koje su mu bile draga uspomena i velika radost u životu. Sa svojim četnicima uživao je da upregne belce i da se vozi, dok su konji kasali a narod ga pozdravljao. Preke naravi, ne razmišljajući mnogo, potegao je pištolj na Sofiju.

Ona mu je rekla: "Nisam ja Ciganka, pa da se stalno selim iz jedne kuće u drugu i vučem decu kao mačka mačiće. Ja sam iz domaćinske kuće i nisam navikla na čergarski život. Hoću da i moja deca imaju kuću". Pećanac je posle tih reči vratio pištolj u futrolu. U toj kući je porodica živela do završetka Drugog svetskog rata, a i danas je, mada ruinirana, sačuvana. Odatle je vojvoda Pećanac krenuo u Prvi balkanski rat, u jesen 1912. godine. Tu je Sofija 1913. rodila četvrto dete, kćerku Milicu.

Kosta Pećanac je živeo u Kuršumliji, u iznajmljenom momačkom stanu. Tu mu se pridružila Sofija. Ona je pristala da napusti gradsku sredinu u kojoj je do tada živela i došla je u varošicu pod Samokovom. Sofija, ili kako su je iz milošte zvali Soja, ubrzo je postala centar pažnje u Kuršumliji. Uvek doterana, lepo obučena, sa modernom frizurom i cvetom na grudima, to je bila Soja Kostina, koja je budila interesovanje i muškog i ženskog sveta. Žene su joj zavidele na lepoti i eleganciji, a muškarci su joj se potajno divili i zavideli Pećancu što mu je sudbina dodelila takvu životnu saputnicu.

Rađanje sinova

Mladi bračni par živeo je u iznajmljenoj sobi i kada su im se počela rađati deca. Pri kraju 1908. Sofija je rodila prvog sina Milovana. Najstariji sin dobio je ime po dedi, ocu Koste Pećanca Milovanu Milovanoviću. Godinu dana kasnije, Sofija je rodila drugog sina Ivana, a 1911. trećeg sina Milana. Sinovi su dobili imena po proslavljenim junacima iz narodnih epskih pesama - Ivanu Kosančiću i Milanu Toplici.

Pećanac je čitavog života bio i ostao vojnik i ratnik. Od 1910. godine pojačane su borbe u Makedoniji, kojima se pridružio. Sve obaveze pale su na Sofijina leđa. Odgoj i vaspitanje dece, vođenje domaćinstva, nabavka svih kućnih potrepština bile su Sofijina obaveza. Odrasla i vaspitavana u građanskoj porodici, ona je i svoju decu vaspitavala u takvom maniru. Pomoć joj je pružala jedino mlađa sestra Aleksandra. Na oca porodice se nikada nije moglo osloniti. Kako je kasnije govorila Sofija Pećanac, suprug joj nikada nije govorio ni kuda odlazi ni kada će se vratiti. Na početku braka to joj je teško padalo, a kasnije je postalo stvar navike i realnost. Svoj život je ipak sama odabrala, kada je zavolela Kostu Pećanca i pristala da se uda za njega.

Vojvoda Pećanac je bio u bukvalnom smislu reči beskućnik. Kada je otišao da ratuje u Makedoniji, Sofija je ostala kao podstanar sa dva sina u Kuršumliji. Pećanac je u dvorištu ostavio dvoje čeza, sav svoj kapital. Sofiji Pećanac je vremenom sve više smetao život pod tuđim krovom, sa malom decom u vlažnim prostorijama bez dovoljno svetlosti. Zato je odlučila da kupi kuću. Prodala je Kostine čeze, ali je to bilo nedovoljno. Od nekih trgovaca i svog oca morala je da pozajmi novac.

Nakupila je dovoljno novca za kupovinu kuće, vlasništvo upravnika poreskog odeljenja u Kuršumliji, "poreznika" Riste Ugrinovića. Po obavljenoj kupovini, Sofija je 1912. godine dobila u sudu tapiju na kuću na svoje ime. Kada se Pećanac vratio sa jednog od svojih četovanja, našao je Sofiju i decu u novoj kući, ali nije pronašao svoje čeze. Bio je duboko pogođen Sofijinim postupkom. Nije ga ni pitala, a prodala mu je par čeza, koje su mu bile draga uspomena i velika radost u životu.

Pišu: Momčilo Pavlović i Božica Mladenović
Sutra: U ratu protiv Turske


vesti po rubrikama

^feljton

14:53h

Život i smrt Koste Pećanca (7)

15:08h

Rat Bušovih (1)



     


FastCounter by LinkExchange