[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Ponedeljak, 5. maj 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Život i smrt Koste Pećanca (5)

Voskom zavaravali glad

Dešavalo se da je četa ostajala po nekoliko dana bez hrane

Kosta Pećanac nije u svojim beleškama opisao pristupanje četnicima, polaganje zakletve i odlazak sa četom u Makedoniju. Podatke o tome nalazimo u beleškama veleškog vojvode Vasilija Trbića. Po pisanju vojvode Vase Hilandarca, Kosta Milovanović se u novembru 1904. godine priključio četi vojvode Jovana Stanojkovića-Dovezenskog, koji je boravio u Vranju i tu prikupljao borce. Dovezenski je sa četom uskoro prešao granicu i otišao u kumanovski kraj. Među njegovim četnicima bila su i dvojica rodom iz Peći, jedan kaplar graničar (potonji vojvoda Pećanac) a drugi podnarednik iz podoficirske škole (docniji vojvoda Skopljanče).

Sukobi

Tokom 1904. godine na području Skopske Crne Gore došlo je do nekoliko sukoba srpskih četnika sa turskom vojskom i tada je ubijen vojvoda Spasa Prizrenac, koji je predvodio četu. Drugi vojvoda Vlada Kovačević morao je iz nekog razloga da se vrati u Srbiju. Nepovoljne prilike nametnule su potrebu da se na planini Kozjaku održi četničko veće, kojem su prisustvovali vojvode, četnici, kuriri i jataci. Članovi odbora u Skoplju Bogdan Radenković i Lazar Božović došli su sa naređenjem da se odredi novi skopski vojvoda.

Nekadašnji đakon vladike žičkog, vojvoda Jovan Grković-Gapon predložio je za vojvodu Kostu Milovanovića, koga su zbog mladosti i rodne pećke nahije u četi zvali Pećanče. Obrazlažući svoj predlog, Gapon je naglasio da su "Pećančetovu porodicu poklali Arnauti, sve i oca i majku i brata i sestru, i samo je on, tada dete od dvanaest godina pobegao u Srbiju, željan osvete". Gapon je takođe rekao da je Pećanče izuzetno mlad ("još dečko") postao graničar, a potom otišao da četuje. I drugi četnici prihvatili su sa oduševljenjem Gaponov predlog, a posebno su Đorđe Popović i Todor Božidarac hvalili njegovu smelost i lukavstvo.

Takođe prisutni vojvoda Jovan Stanojković-Dovezenski imao je poverenja u sposobnosti svog nekadašnjeg četnika Pećančeta. Pošto su ga izabrali za vojvodu, ostale vojvode i oficiri su sišli sa njim u manastir Prohor Pčinjski. U igumanovoj sobi, na svetlosti voštanice pokazivali su novoizabranom vojvodi geografske karte, upoznali ga sa jatacima, vezama, čitali pisma članova skopskog odbora, pisma Lazara Božovića iz Kumanova i objasnili mu gde se nalaze skloništa.

Titula

Pećanac je titulu vojvode dobio na sastanku o Božiću 1904. godine. Tada je imao 25 godina. Njegova četa brojala je 15 boraca. Na Tucindan 1904. krenuo je sa svojim borcima iz manastira svetog Prohora. Zima 1905. godine bila je izuzetno teška. Četa se skrivala po Skopskoj Crnoj Gori, odolevajući snežnim olujama. Meštani sela Bulačane, Pobužje, Brodac, Banjane, Čučer i Gornjane primali su četu i pomagali joj u hrani. Dešavalo se da je četa ostajala po nekoliko dana bez hrane.

U takvim uslovima, Pećanac je savetovao svojim borcima da uvek u džepovima nose po parče voska, koje su mrvili i žvakali i na taj način zavaravali glad. Kada je postojala opasnost da svojim odlaskom u selo ugroze bezbednost meštana, vojvoda bi sa četnicima spavao u šumi, tako što bi se ogrnuli šatorskim krilom. Na ovom području protivnik vojvode Koste Pećanca bio je bugarski vojvoda Jordan Sofijanče, sa kojim se nekoliko puta sukobio. Sudeći po beleškama savremenika, Pećanac je u većini slučajeva izašao kao pobednik i prinudio Sofijančeta da napusti teren Skopske Crne Gore i prepusti mu ga.

U periodu od 1905. do 1907. godine, dok je predvodio četu u skopskoj oblasti vojvoda, Pećanac je vodio nekoliko velikih borbi protiv turske vojske. Od njih je sigurno najznačajnija bitka na Vuksanu, kod manastira Matejče, na Vaskrs 1905. godine. Književnik Stanislav Krakov opisao je ovu bitku u svom delu Plamen četništva: "U zoru na prvi dan velikog praznika sa Vuksana više Mateiča, /.../, ugledao je Pećanac pod sobom kroz proletnja stabla još tanka i nepokrivena, vojsku koja ih je opkolila. Borba je morala početi.

Nije se moglo spasti. Sa svih strana pojas vatreni ih je opasao. Oko podne Turci su dovukli i brdske topove. Pod eksplozijama stene su se cepale i prskale. Sedam četnika u očajnom prkosu pošlo je napred, napolje iz ognjenog zatvora. Poveo ih je vojvodin drug iz detinjstva Jovan Đorđević iz Peći." Od sedmorice hrabrih, četvorica su poginula, a trojica teško ranjena. Na položaju Crna stena kod manastira Matejče, poginuli su Jovan Đorđević, Aleksa Šagović, Trajko Zanfirović i Petar Sirnićanin.

Pišu: Momčilo Pavlović i Božica Mladenović


vesti po rubrikama

^feljton

15:00h

Ubistvo poslednjeg Obrenovića (27)

15:23h

Život i smrt Koste Pećanca (5)

   


     


FastCounter by LinkExchange