[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Ponedeljak, 5. maj 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Momčilo Panić, četiri decenije proučava i realizuje projekte na Velikoj Moravi, govori o neophodnosti plovidbe ovom rekom

Moravom do Egejskog mora

Nezavisnost domaće elektroprivrede, fabrike čiste vode, desetine hiljada radnih mesta, samo su neke od dobrobiti ovog projekta

Gigantski projekat izgradnje plovnog puta Dunav - Morava - Vardar - Egejsko more, koji se proteklih nedelja pominje u medijima, izazvao je veliko interesovanje javnosti i stručnih institucija. Reč je o nacrtu sa geostrategijskom važnošću, a prema rečima Momčila Panića, predsednika Upravnog odbora firme "Velika Morava", kad zaživi postaće jedan od stubova preporoda posustale srpske privrede.

Oživljavanje ovog projekta pokrenula je grupa domaćih privrednih stručnjaka i ljudi sa Beogradskog univerziteta, uz podršku pojedinih članova Srpske akademije nauka i umetnosti. Grupu predstavlja Nenad Mileusnić, redovni profesor BU i član odbora za ekonomske nauke SANU. Momčilo Panić, predsednik je upravnog borda mešovitog preduzeća "Velika Morava", kompanije osnovane 1958. godine, koja se od svog osnivanja bavi proučavanjem i praktičnim radovima na Moravi.

Da li je projekat "Dunav - Morava - Vardar- Egejsko more" ustvari izgradnja rečnog kanala nalik na Kanal Dunav - Tisa- Dunav?
- Plovni putevi su vodoprivredni objekti, a ovaj put će biti sastavni deo jedinstvenog hidrotehničkog sistema sliva Morave.

Mnogi sumnjaju u mogućnost ostvarenja ove zamisli, da li Vi smatrate da je izgradnja "plovnog puta" nešto realno?
- Taj put se odavno gradi. U okviru svojevremenog " 20-godišnjeg Programa uređenja sliva Morave", izgrađeno je nekoliko akumulacija, koje su, pored ostalih konkretnih namena, trebalo da obavljaju i "kontrolu poplava". U slivu Zapadne Morave to su "Gazivode" na Ibru i "Ćelije"na Rasini, a u slivu Južne "Bovan" na Moravici, "Zavoj" na Visočici, "Barje"na Veternici i "Selova" na Toplici.

Nezavisnost
Plovni put Dunav- Morava- Vardar- Egejsko more skraćuje postojeću vezu, kojom se do Sredozemlja stiže preko Crnog mora, za 1.260 kilometara, a inicijatori projekta imaju dogovor sa makedonskim i grčkim partnerima koji treba da obave izgradnju trase koja prolazi kroz njihove zemlje. Interes skraćenja veze prema Suecu ima nesumnjivi evropski značaj.

Da li ima dovoljno vode koja bi napunila sva akumulaciona jezera?
- Tvrdim da ima dovoljno vode da ove akumulacije zažive, a time i ideja o plovnom putu kroz Srbiju.

Kada je prvi put pomenuta ideja izgradnje plovnog puta kroz Srbiju?
- Plan izgradnje plovnog puta kroz Srbiju datira iz 1841. godine, kada je prvi put pokrenuto pitanje plovnosti Morave. Ovaj plovni put bio je deo velikog evropskog projekta izgradnje rečne transportne veze Rajna- Majna- Dunav- Egejsko more.

Pre stotinak godina, u vremenu sa drugačijim političkim gledištima, Amerikanci su vezu Dunav - Egejsko more nazivali "linijom evropske ekonomske gravitacije u odnosu na Suec".

Skupština Narodne Republike Srbije, 1958. godine, donela je odluku o osnivanju Direkcije za uređenje sliva Velike Morave. Ova ustanova je od svog osnivanja imala poseban društveni interes i počela da se bavi uređenjem sliva, koji je do tada, usled neregulisanosti korita i priobalja nanosio veliku štetu privredi Srbije. Preduzeće "Velika Morava" naslednik je tadašnje Direkcije, sa čijim je osnivanjem ponovo oživeo projekat plovnog puta kroz srce Srbije.

Projekat plovnog puta zahteva ulaganje od oko pet milijardi evra. Da li ovo ulaganje može da se isplati, i koji je, u tom smislu, interes srpske privrede?
- Poslednji studijski elaborati stari su više od 30 godina. Od tada do danas promenile su se mnoge okolnosti. Iako se bavim isključivo tehničkim delom projekta, tvrdim da je višestruko isplativ. Na plovnom putu kroz Srbiju, predviđena je izgradnja 26 hidrocentrala, koje će obezbediti potpunu nezavisnost srpske elektroprivrede. Srbija bi dobila razgranatu vezu rečnog saobraćaja, koji je jevtiniji od železničkog ili od drumskog prevoza robe. Svaka akumulacija je i područje idealno za ribnjake kojih će biti na desetine.

Koje se još dobrobiti očekuju realizacijom providbe Moravom?
- Možda i najkorisnija strana ovog projekta je izgradnja fabrika vode i sistema za navodnjavanje, koje će obezbediti snabdevanje celokupnog područja plovnog toka. Sa izgradnjom još dva bočna kanala do Niša i Kraljeva, Srbija bi postala rečna zemlja sa potpuno čistom vodom. Za budućnost u kojoj stručnjaci predviđaju da će voda biti skuplja od nafte, ova strana koristi bi mogla da postane i najznačajnija. Plovni put bi otvorio nekoliko desetina hiljada novih radnih mesta, a u periodu izgradnje zaposlio značajan deo domaćih građevinskih preduzeća. Ovi faktori dokazuju, na samo isplativost, već i potpunu neophodnost ovoga projekta koji ima nesumnjivi nacionalni značaj. Mislim da projekat "Plovni put" kroz Srbiju ima ključni značaj za oporavak naše celokupne privrede. Morava je žila kucavica Srbije, a "plovni put" će postati kičma domaće ekonomije.

Istorijat
Anta Aleksić, oficirski inženjer, prvi je 1879. godine obavio specijalno ispitivanje sliva Morave od Ćuprije do ušća u Dunav, što je bio prvi stručni dokument o reci Moravi.
Početkom dvadesetog veka, profesor Nikola Stamenković, stručnjak za izgradnju rečnih kanala, napravio je generalni projekat o plovnosti Morave, o čemu je izvestio srpsko-tursku vladu, tražeći koncesije i izradu političkog ugovora. Tadašnje planove zaustavio je Prvi svetski rat.

Da li se ova ideja može sprovesti u delo sa domaćim potencijalima?
- Apsolutno je moguće. Srpska pamet i naši graditelji u potpunosti mogu da obave pripremni i izvršni deo izgradnje. Mogu samo da pomenem profesora Slobodana Petkovića koji je nezaobilazan čovek kada su u pitanju projekti o vodama. Preduzeće "Velika Morava", sa svojim četrdesetogodišnjim iskustvom praćenja i izučavanja celokupnog sliva reke Morave, trebalo bi da bude nezaobilazni činilac u realizaciji plovnog puta. Ova institucija, dosad je projektovala i obavila stručni nadzor na izradi 2.100 kilometara nasipa i regulisanja 2.000 kilometara rečnih tokova, izgradnji desetak višenamenskih akumulacija u Srbiji, i još mnogo toga.

Koju ulogu treba da imaju državni organi?
- Pored Vlade Srbije i resornog Ministarstva, neophodno je učešće Direkcije za vodoprivredu, a posebno Javnog preduzeća Srbijavode koje gazduje vodama Srbije. Smatram da neprocenjivo bogatstvo voda u Srbiji mora da ostane u domaćim rukama, pa je pomoć Vlade neophodna.

Mladen Radulović


vesti po rubrikama

^dosije

15:15h

Momčilo Panić, četiri decenije proučava i realizuje projekte na Velikoj Moravi, govori o neophodnosti plovidbe ovom rekom

15:30h

Turistički radnici ove godine očekuju mnogo više gostiju u banjama

   


     


FastCounter by LinkExchange