[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Nedelja, 4. maj 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Život i smrt Koste Pećanca (4)

Zakletva na hleb i revolver

Kosta Milovanović među prvim borcima četničke organizacije

Područje dejstva srpskih četa bila je prevashodno teritorija Makedonije. Na današnjem Kosovu i Metohiji, odnosno tadašnjim severnim krajevima vilajeta sa sedištem u Skoplju, koji su po administrativno-upravnoj podeli Turskog carstva bili organizovani u prištinski i pećki sandžak, čete su uglavnom samo povremeno prolazile na putu ka Makedoniji.

Češći put srpskih četa bio je preko planinskih venaca koji su se prostirali južnije od Vranja (Rujan-Peren-Straža-Dukat) ili preko Skopske Crne Gore. Vranje, pogranična varoš u Srbiji sa blizu 12.000 stanovnika, bilo je polazno mesto srpskih četa, a i mesto povratka posle dužih ili kraćih četovanja. Iz ove varoši ubacivani su u susednu Carevinu oružje, poverljivi ljudi i nalozi. Vojni organi na granici sarađivali su sa Izvršnim odborom u gradu Vranju i sa osobljem srpskih konzulata u Prištini i Skoplju.

Srpske čete

Četnička akcija u Makedoniji imala je dva perioda. Prvi period trajao je od 1903. do mladoturske revolucije (leto 1908). Kosta Pećanac zabeležio je značajnije bitke između srpskih četa i turske vojske, potpomognute arnautskim bašibozukom: kod Šuplje stene u blizini Pčinje, na Tabanovcima, kod sela Beljakovca, dve bitke na Čelopeku, na Vuksanu kod manastira Matejče, na položaju Kitka, na Gugljinu, kod Drenovca, Maleša, Kurtovog kamena, na Velikoj Hoči, Petraljici i Bailovačkoj kosi.

Stevan Simić zapisao je da su se između srpskih četa i turskih potera odigrale sledeće bitke: u 1905. godini 5. marta u Tabanovcima kod Kumanova, 6. aprila na Čelopeku, 17. aprila na Vuksanu, 31. maja na Petralici, Kitki i Kozjaku, 3. juna na Beljakovcu, 29. avgusta na Guglinu, 30. avgusta na Stracinu i kod Murgaša. Sledeće, 1906. godine vođene su bitke: 19. januara na Paklištu, 25. januara na Čelopeku, 19. aprila kod Berova, 3. maja kod Štalkovca i 16. jula na Bailovcu.

Tokom 1907. sukobi su počeli da jenjavaju, pa je Simić zabeležio samo dva sukoba: 23. februara kod Jačinca i 24. februara kod Strnovca.7 U Makedoniji su srpske čete vojevale protiv bugarskih. Okršaji između srpskih i bugarskih četnika tokom 1905. godine odigrali su se: 17. aprila kod Nebregova, 27. aprila na Oreškim livadama, 5. juna na Maviatanu, a zatim su u toku te i sledeće godine usledile bitke na Orešju, Taovskom polju, Zlom dolu, Smiljevcu, Vladimircu, Nežilovu, Krunovom kamenu, Drenovu... Drugi period četovanja trajao je od 1910. do 1912. godine.

Prva srpska četa koja je otišla u Makedoniju bila je četa vojvode Anđelka Aleksića, od 24 borca. Vojvoda i njegovi četnici okupili su se 29. aprila 1904. u kući Luke Ćelovića u Beogradu. Prisutni su bili general Jovan Atanacković, Milorad Gođevac, Vasilije Jovanović, Živojin Rafajlović i prota Nikola Stefanović.

Zakletva

Četnike je pozdravio general Atanacković koji im je, između ostalog, rekao: "... Kao dobri Srbi vi ćete visoko uzdići srpsku zastavu slobode, časti, poštenja i visokog morala. Neka vam to bude najsvetija dužnost u vašem rodoljubivom radu...". Potom su vojvoda Anđelko Aleksić i njegovi četnici položili zakletvu: "Na sredini sobe stajao je veliki sto zastrt belim čaršafom. Na sredini stola stajalo je Jevanđelje sa čije je desne strane bio položen srebrni krst. Kada je general završio svoj govor, dr Milorad Gođevac sa desne strane stavio je kamu preko koje je ukrstio pištolj.

U tom trenutku Luka Ćelović je doneo hlebac i postavio ga iznad Jevanđelja. Tada prota Nikola Stefanović prebaci preko vrata epitrahilj, prekrsti se, očita kratku molitvu, a onda poče da poziva one koji su stajali bliže stolu da na krstu i Jevanđelju postave po tri sklopljena prsta desne ruke. A oni koji su stajali iza njih položiše svoje prste na njihova ramena. U sobi zavlada pobožna tišina. Tada prota poče da izgovara zakletvu koju su svi ponavljali glasno i razgovetno:

"Vo imja Oca i Sina i Svjatago Duha, amin! Ja, ___________ zaklinjem se u Gospoda Boga i Gospoda Sina Isusa Hrista i Gospoda Duha Svetoga, zaklinjem se u hleb ovaj i revolver da ću tačno i savesno i bezuslovno ispunjavati sve naredbe Centralnog odbora koje mi se budu dale, a koje idu u korist našeg oslobođenja i ujedinjenja sa majkom Srbijom, a pod upravom odbora. Ako bi se namerno ogrešio o datu zakletvu da me Bog, krst, ime, slava i hleb kazne, a nož i revolver kaznu izvrše. Amin! Potom su se svi prekrstili i celivali Jevanđelje, krst i revolver ukršten kamom".

Kosta Milovanović se vrlo brzo uključio u bitke koje su vođene na teritoriji današnje Makedonije, pa se može smatrati da je bio među prvim borcima četničke organizacije. Službujući kao starešina straže na Kitki on je bio svedok početka četovanja i odlaska srpskih četa u Makedoniju. Vranje, granično mesto u blizini karaule, postalo je centar iz kojeg se delovalo.

Nije, međutim, samo blizina granice uticala na odluku kaplara Milovanovića da napusti dotadašnju službu. On je u svojim naknadnim beleškama objasnio razloge zbog kojih se uključio u četničke redove: "Avgusta meseca 1903. god/ine/ na vapaj našega življa u Staroj Srbiji i Maćedoniji, jer su Turci, Arnauti i Bugari, radili svim silama, da sve, što misli srpski i oseća, unište - obrazovale su se prve komitske čete koje će otići svojoj braći u pomoć, te sam i ja sa najvećim oduševljenjem pošao sa njima i posle tromesečnog četovanja, budem po želji srpskoga naroda iz Stare Srbije i Maćedonije i želji svojih drugova četnika, proglašen za četničkog vojvodu u svojoj dvadeset četvrtoj godini."

Pišu: Momčilo Pavlović i Božica Mladenović
Sutra: Voskom zavaravali glad


vesti po rubrikama

^feljton

15:12h

Ubistvo poslednjeg Obrenovića (26)

15:30h

Život i smrt Koste Pećanca (4)

   


     


FastCounter by LinkExchange