[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Sreda, 30. 4. 2003.
Četvrtak, 1. 5. 2003.
Petak, 2. 5. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Ubistvo poslednjeg Obrenovića (24)

Kovanje zavere i vrbovanje oficira

Svaki zaverenik imao je zadatak da pridobije 10 novih pristaša

Unapred pristajem i odobravam da g. Avakumović tu ženidbu spreči", rečeno je navodno u toj poruci, "ili uzimanjem ostavke od kralja Aleksandra, ili, najposle, ako ne može biti drugojačije, ma i oduzimanjem života kralju Aleksandru..."

Što se kralj Milan obratio sa ovom porukom generalu Mostiću, a ne samom Avakumoviću, bilo je, na neki način, razumljivo. Mostić je bio jedan od ljubimaca kralja Milana i, sem toga, on je bio taj koji je kralja Milana pozvao u zemlju, da bi sprečio venčanje svog sina. U pozivu kralju Milanu da hitno dođe u Srbiju, Mostić je istakao da je cela vojska spremna da mu pomogne - što je bila istina.

Skoro sve više vojne starešine bile su pristalice kralja Milana i bile su spremne da sve učine za njega. jer, ako iko, a ono ih je on zasipao pažnjom - dok se nalazio na čelu aktivne vojske. On ih je "odlikovao i nagrađivao svakom prilikom", kaže i Ljubomir Kaljević. "Oni su bili njegovi mezimci u svim političkim menama, pa i u onima u kojima su civilni službenici kinjeni i gonjeni..."
Milan neće u Srbiju

Osim generala Mostića, kralju Milanu treba da je uručio poziv da se vrati u zemlju i general Cincar-Marković, tvrdi u svojim sećanjima njegova udovica. Prema njenim zabeleškama, general Cincar-Marković bio je uveren da će kralj Milan "zbog sudbonosnih događaja" odmah dojuriti u Beograd i zbog toga je čak odredio i mesto na obali Dunava, gde je trebalo da ga sačeka pukovnik Lj. Lešjanin. Ali kralj Milan je odbio da dođe u Srbiju. Odgovorio je, navodno: "Kad srpskom narodu konvenira jedna nevaljalica za kraljicu, šta je potrebna moja intervencija".

Protivan ženidbi kralja Aleksandra s Dragom, general Cincar-Marković (prema daljem kazivanju njegove udovice) pokušao je da nagovori mitropolita Inokentija da se i on usprotivi "neprimerenom braku". Ali ovaj nije pristao da išta slično učini, smatrajući da je sve "gotovo", jer se kralj Aleksandar i Draga "toliko vole, kao golub i golubica, a uz to se i ruski car primio za kuma..."

Odbijanje kralja Milana da dođe u Srbiju i spreči venčanje kralja Aleksandra i Drage, a zatim iznenadna smrt kralja Milana u Beču, učinili su da oficiri, upravo oni koji su dugo bili najbliži kralju Aleksandru (Atanacković, Solarević, Damnjan Popović i drugi) reše da se organizuju i silom oružja "oslobode Srbiju nedostojne kraljice".

U prvi mah, organizacija je u svemu imala deset članova - jedan od njih bio je potpukovnik Stevan Ilić, komandant VI pešadijskog puka u Beogradu. Tih deset članova bili su i ostali vođstvo zavere, glavni zaverenički odbor, odnosno komitet, kako se sve kaže u izveštaju austro-ugarskog poslanika od 26. aprila 1904. godine.

Već na prvom sastanku bilo je odlučeno, da svaki član glavnog odbora zadobije za zaveru po 10 oficira, od kojih bi se, potom, imao da organizuje pododbor, kao izvršni organ vođstva zavere.
Isto tako je odlučeno, da svaki novozavrbovani oficir primi na sebe da za zaveru zadobije 10 novih članova.

Strah od osvete

Bilo je, osim svega, dogovoreno, da vođstvo zavere, u saglasnosti sa pododborom izradi plan za odstranjenje kraljice Drage iz dvora. Ali samo za odstranjenje, u čemu su imali obavezu da učestvuju svi pripadnici zavere.
Sa zadobijanjem oficira za zaveru, međutim, nije išlo tako jednostavno, ni tako lako kako se mislilo da će biti - uprkos opštoj mržnji oficira prema kraljici Dragi (Kad je došao čas prevrata, zaveri treba da su pripadala u svemu 102 oficira). Jedni su smatrali da je to nespojivo sa oficirskom čašću, a drugi su hteli da sačekaju najavljeni kraljičin porođaj...

Računajući s tim da do porođaja neće uopšte doći, vođstvo zavere je nastavilo sa vrbovanjem oficira strpljivo čekajući da svakom u zemlji bude jasno da je u pitanju lažna trudnoća. Kad je, naposletku, i zvanično saopšteno da se ne očekuje porođaj kraljice, pristupanje oficira zaveri naglo je ubrzano. Ali porast broja zaverenika ipak nije bio takav da bi se vođstvo zavere smelo odlučiti na planiranu akciju... Na oklevanje vođstva zavere da izvrši što je bilo nameravano, uticao je i strah da bi kralj Aleksandar, koji je "strašno voleo" Dragu, mogao da zbog nje - izvrši samoubistvo. Isto tako jak strah postojao je od kraljeve osvete - u slučaju da nameravana akcija uspe kao i u slučaju da ne uspe.
Na ubistvo i uopšte neku meru protiv samog kralja Aleksandra, u prvo vreme nije se uopšte mislilo.

Genčićeva uloga

Vremenom, vođstvo zavere je uspelo da okupi oko sebe ne 100, kako se sve tvrdi, već blizu 200 oficira, u Beogradu u prvom redu, ali i u unutrašnjosti, u Nišu i u nekim drugim gradovima. I tada, kad se dotle stiglo, pala je odluka da se u zaveru uključe i neke političke ličnosti. To je urađeno i iz tog razloga što se mislilo da bi one, u slučaju potrebe, mogle da budu iskorišćene za intervenciju kod kralja Aleksandra - ako bi se on rešio da posle proterivanja kraljice Drage s dvora "počini kakvu glupost" ili ako bi mu palo na pamet da se osveti oficirima-zaverenicima...

Po predlogu generala Atanackovića, u vođstvu zavere, u glavni zaverenički odbor, akceptiran je, prvo, Đorđe Genčić, ministar policije kralja Aleksandra - u vreme Ivanjdanskog atentata 1899. godine.

Za Genčića je bilo znano da je veliki privrženik kralja Milana i, u isti mah, ogorčeni protivnik kraljice Drage. Znalo se takođe da je vrlo vešt čovek, da ima jake veze sa drugim političarima i javnim ličnostima u Beogradu i da bi mnogo mogao učiniti da zavera uspe.

Piše: Vasa Kazimirović
U subotu: Atentat samo na kraljicu


vesti po rubrikama

^feljton

15:34h

Ubistvo poslednjeg Obrenovića (24)

16:02

Život i smrt Koste Pećanca (2)

 



     


FastCounter by LinkExchange