[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota, 19. 4. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Ubistvo poslednjeg Obrenovića (15)

Nikodije Lunjevica
prestolonaslednik

Kralj nameravao da Draginog brata prihvati za naslednika

Upravo ove poslednje reči u govoru Ljube Živkovića bile su za kralja Aleksandra ozbiljno upozorenje, ali i potvrda da je dobro uradio što je demantovao glasove da je ikad nameravao da Nikodija proglasi za svog naslednika. Da li je, međutim, govorio istinu - pitanje je. Prema nekim austro-ugarskim dokumentima, kralj Aleksandar je zaista mislio da Nikodija Lunjevicu prihvati za svog naslednika...

U austrijskim dokumentima se kaže i to da je "sasvim izvesno" da je među hartijama kralja Aleksandra, odmah posle prevrata, pronađen nacrt proklamacije o proglašenju Nikodija za naslednika prestola, s mnogim korekturama koje je svojom rukom izvršila kraljica Draga. I zatim, da je Nikodije, upravo pred prevrat, govorio svojim prijateljima o predstojećem proglašenju za prestolonaslednika, tražeći od njih da ga podrže kad do toga dođe.

Deklaraciju o proglašenju Nikodija Lunjevice za prestolonaslednika, kralj Aleksandar je navodno, nameravao da objavi još 11.9.1901. godine. Ali, od toga je odustao zbog protivljenja Rusije.

Plan o proterivanju

Rusiji je svako pre odgovarao nego Nikodije Lunjevica. A pre svih, knez Mirko, sin kneza Nikole. Za Rusiju su, isto tako, u obzir dolazilo da vladari Srbije budu zetovi crnogorskog kneza - Petar Karađorđević i knez od Lajtenberga.

Tvrdi se da je iz Petrograda poručeno kralju Aleksandru da će biti primljen na carskom dvoru, kao što mu je i obećano, ali samo pod uslovom da prethodno odredi sebi naslednika. Ako ne prihvata ni kneza Mirka, ni kneza od Lajtenberga, ni Petra Karađorđevića, onda neka se odluči za sina Petra Karađorđevića, koji ima 16 godina i koji je "odveć mlad da bi Aleksandar imao razloga da se od njega boji".

Kad se dešavalo sve ovo vezano za pitanje prestolonasleđa, od kralja Aleksandra potekao je glas da on namerava da se razvede od Drage. To je on dao do znanja i Živojinu Mišiću, onda pukovniku i jednom od svojih ađutanata - početkom aprila 1903. godine, dakle, pred prevrat od 29. maja. Rekao je on tada Mišiću da "bude na oprezi na celoj svojoj teritoriji" i da "uskoro očekuje važan događaj". Taj važan događaj trebalo je da bude, kako je Mišić kasnije čuo, "upućivanje kraljice Drage u pratnji generala Cincar-Markovića negde u banju na strani, s tim da se više i ne vrati u Srbiju...

O odluci kralja Aleksandra da kraljicu Dragu, upućivanjem u jednu banju u inostranstvu, praktično protera iz Srbije, ima podataka i u zabeleškama Marije, supruge generala Cincar-Markovića.

Prema tim zabeleškama, kraljica Draga je bila pristala da otputuje u inostranstvo, a pošto je dvorski lekar, N. Hadži-Nikolić, rođak generala Cincar-Markovića, uspeo da je kao akušer ubedi da se lečenjem u određenoj banji u inostranstvu može osposobiti za rađanje.

Bilo je isplanirano da kraljica Draga krene na put 5. juna 1903. godine, u pratnji generala Cincar-Markovića. Tog istog dana, kada je trebalo da kraljica Draga otputuje, bilo je predviđeno da se objavi već pripremljena proklamacija o zabrani njenog povratka u zemlju...

S obzirom na sklonost kralja Aleksandra da menja jednom donesene odluke, general Cincar-Marković je u svom planu predvideo da se kralj Aleksandar, privremeno, stavi pod "naročitu oružanu prismotru". Pa, ako bi on odustao od rastajanja od kraljice i razvoda braka, da se prinudi da abdicira. Velika Narodna skupština imala je, zatim, da donese konačnu odluku o njegovoj sudbini.

Velika Narodna skupština trebalo je da donese odluku i o novom vladaru Srbije. U obzir je, po tvrđenju supruge generala Cincar-Markovića, dolazilo više kandidata: engleski vojvoda od Konauta, ruski veliki knez Konstantin, danski princ Leopold i sin Petra Karađorđevića, Đorđe.

Jedno od obeležja vladavine kralja Aleksandra posle ženidbe sa Dragom Lunjevica bio je progon oficira, pristalica kralja Milana, a zatim saradnja sa radikalima.

Takoreći odmah posle venčanja, na kraljevu ličnu inicijativu, donesene su dve uredbe koje su se ticale vojske. Jedna se odnosila na komandu aktivne vojske, a druga na upotrebu vojne oružane sile.

Opasne uredbe

Obe uredbe bile su uperene protiv kralja Milana. Najvažnija je bila prva uredba. Po njoj, komanda aktivne vojske, na čijem je čelu, od njenog osnivanja, stajao kralj Milan prestala je da bude nezavisna. Ona je stavljena "neposredno pod ministra vojnog". Iz nje je, istovremeno, izdvojen generalštab i takođe stavljen "pod ministarstvo vojno". Za komandanta tako organizovane aktivne vojske naimenovan je general Mihailo Srećković, koga je kralj Milan svojevremeno penzionisao - zbog nesposobnosti.

Pre nego što su ove uredbe i obnarodovane, započela je čistka u oficirskom koru. Ko god je važio za privrženika kralja Milana, taj je bio, po kratkom postupku, proglašen za neprijatelja vladara i njegove supruge. Od šest aktivnih generala, četvorica su, na primer, odstranjena iz vojske i silom penzionisana.

A ko god je od oficira, bez obzira na čin, poslat u penziju, taj je bio izložen šikanama svake vrste. Bilo je izdato i naređenje da sa penzionisanim oficirima ne sme stupati u razgovor ni po kojoj osnovi nijedno aktivno vojno lice. I pozdravljanje je bilo zabranjeno.

Rezultat svih ovih mera bio je - da je u oficirskom koru buknulo nezadovoljstvo. Nezadovoljne su bile i one vojne starešine koje su inače bile odane kralju Aleksandru. O tome je, preko svojih doušnika u oficirskom koru, bio informisan i austro-ugarski vojni ataše u Beogradu. Po njegovoj oceni, usled svega toga, srpska vojska je bila "u celini demoralisana", demoralisana u tolikoj meri da se može reći "da Srbija u stvari i nema više vojske".

Piše: Vasa Kazimirović
Sutra: Ponižavanje oficira i vojske


vesti po rubrikama

^feljton

15:06h

Ubistvo poslednjeg Obrenovića (15)

15:28h

Branko Miljković ubijeni pesnik (31)

 



     


FastCounter by LinkExchange