GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


POGLED

Ko razara Crkvu Božju

Ona postoji dve hiljade godina i svoju vernost dokazivala je delima

Poštovani, u Vašem cenjenom listu se već duže vreme, gotovo iz broja u broj, nastavljaju napadi na Srpsku Crkvu. Javljaju se dobronamerni i "dobronamerni" da svoju kritičku reč javno iskažu. Nemam ništa protiv kritike, ali bi ona trebala da bude uravnotežena i argumentovana. U broju od 16. 04. 2003, gospodin Miloje Lukić dao se u razmatranje šta bi Crkva trebala da menja i šta bi trebalo da radi.

Na stranu njegove primedbe o pohlepnim sveštenicima. Bilo ih je i biće ih, kao što je uvek i svagda bilo različitih ljudi. Čudno je ipak, kako neko ko za sebe tvrdi da je dobronameran, nije uspeo da pronađe nijedna svetao primer. Kada već govori o sveštenicima njegove mladosti, mogao je da se seti i da pomene barem neke od nebrojenih, koji su radi vere Hristove postradali od ustaša i partizana.

Mogao je da se seti, u Srbiji zaklanog mitropolita crnogorskog Joanikija, ili po komunističkim zatvorima postradalog oca Jovana Rapajića. No, kako jedna baka u crkvi jednom reče: "Svaki od tih komunista je video popa kako mrsi na Veliki petak". Ima sveštenika i dobrih i loših, ali će svako odgovarati za svoj greh. "Čistima je sve čisto, a nečistima je sve nečisto" kako nas uči Ap. Pavle.

Gospodin Lukić kaže da je Bibliju pročitao 150 puta. Izgleda, međutim, da je on neke druge knjige čitao, kad iznosi onakva tvrđenja kakva iznosi. Kaže on kako sveštenici "pozivaju na molitvu i prilog" a Isus i apostoli to navodno nisu činili. Kao da nije pročitao reči Apostola Pavla koji nas savetuje da u molitvi "budemo postojani" (Rimljanima 12, 12). "I svakom molitvom i prozbom molite se u Duhu u svako doba" (Efescima 6, 18). I ta molitva treba da bude zajednička, onako kako su i apostoli činili.

Jeste Pavle propovedao, ali pre propovedi: "prelomi hleb i pričesti se" (Dela Apostolska 20, 7). Zamera Lukić što sveštenike nazivamo "oče", kao da nije pročitao da Pavle sam sebe naziva "ocem" hrišćana (1 Korinćanima 4, 15).

Lukić još zamera Crkvi što "poziva na poslušnost i poštovanje Božjih zakona". A na šta bi trebalo da poziva? Zar Hristos nije rekao: "Ako me ljubite, zapovesti moje održaćete"? Pa još kaže g. Lukić "kako ni sve stranice ovog dnevnika ne bi bile dovoljne da se nabroje sve kontradiktornosti".

Kontradiktornosti su, g. Lukiću, u vama. Crkva postoji već 2000 godina, i ona svoju vernost Hristu nije, poput vas, dokazivala praznim rečima. Potvrda vere Crkve su stotine hiljada i milioni ljudi, koji su život svoj dali za Hrista.

Potvrda vere Crkve su Sveti Mučenici i Ispovednici koji se nisu ustrašili ognja i mača, nego su hrabro stali pred svoje mučitelje ispovedivši veru u Hrista. I tako uvek, u svakom veku i u svakom naraštaju. U dvadesetom veku, ne mogu se ni izbrojati pravoslavni sveštenici i laici koji su širom sveta (najviše u Rusiji) svojim životom potvrdili veru u Hrista.

Bolje bi vam bilo da "pogledate svog mrtvaca", a za loše sveštenike postaraće se Bog, on će "svakome platiti prema delima njegovim". No ne zaboravite da taj isti Gospod kaže: "Ko razara Crkvu Božju, razoriće njega Bog".

Još bih na kraju toplo preporučio uredništvu "Glasa" da povede računa šta objavljuje na svojim stranicama, jer nas ipak ima dosta koji se smatramo pravoslavnim hrišćanima i koje ovakve "dobronamerne" kritike vređaju, jer vređaju Crkvu koja je "telo Hristovo", "stub i tvrđava istine", "koju ni vrata paklena neće nadvladati", kako nas uči Sveto Pismo.
Sa najboljim Željama

Aleksandar Đakovac, teolog,
Beograd


NARAVOUČENIJE

Besplatno nema ništa

U današnjem članku koji prenosite iz lista "Suddeutce Zeitung" jako je lepo napisana rečenica da je posao američke firme MPRI- RAT. Čak su i kancelarije te firme nazvane po rodovima vojske. Nadalje, Nemci pišu da je MPRI devedesetih, u građanskom ratu, dakle, ako dobro prevodite, ne u agresiji Srbije, obučavao hrvatsku vojsku koja je proterala ili ubila veliki broj Srba.

Dakle, firma za rat postoji, ratovi se i proizvode da bi te ogromne firme radile, a pošto je to njihova osnovna delatnost, niko se i ne čudi niti istražuje šta će oni na primer u Hrvatskoj.

Važno je samo da su besprekorno odradili posao za koji su dobro plaćeni, niko i ne pita kojim novcem, na način kakav odavno nije viđen, vrlo profesionalno, što će reći brutalno. A naša vlast, umesto da je po katalogu naručila to i to, sada se bakće sa zaštićenim svedocima koji, gle čuda, tvrde da su se Srbi borili zajedno i pomagali jedni druge, da su finansirali njihovo preživljavanje inflatornim novcem i još koješta.

Dakle, izgleda da je prirodno da registrovane i ovlašćene firme rade svoj posao, a siva ekonomija rata, gde se ubacuju i mešaju zemljačka pomoć i solidarnost je nešto vrlo sumnjivo i krajnje nepoželjno u tržišnoj ekonomiji i mora se kao takva suzbijati svim sredstvima.

Pare pojele ale

Umesto da je za rat angažovan MPRI ili konkurentska firma, a za satanizaciju protivnika Rader&Fin ili neka slična, tvrdilo se da će istina pobediti sama od sebe, uopšte ne shvatajući da se istina kupuje po katalogu, naručuje se rat potrebnog obima, instalira se vlast po želji, i svega ima samo treba da se plati. A da se moralo platiti, moralo je. Imalo je para, pojele su ih ale.

Sredinom devedesetih smo po 12 sati bili u mraku, neko je izvezao struju, uzeo pare, a te su pare, da je bilo pameti, trebalo je da su utrošene za kupovinu naklonosti, vojne pomoći, lobiranje i slično, ovako živeli smo kao pećinski ljudi. A zašto? Zato što je neko uzimao pare, a pravedna stvar je ionako uvek trijumfovala, sasvim besplatno, još od starih Rimljana.

Uzmimo samo kako je Šaćirbegović naučio puno iz srpske istorije te "oružjem" vojvode Dobrnjca tako mnogo uradio za bošnjačku stranu. Uzmimo samo kako su dočekivali strance, koji su ipak samo činovnici u svojim zemljama, sa fiksnom platom, a žene a i prijateljice im sigurno imaju velike apetite i sigurno su bile nezadovoljne njihovim, za Zapad, ne preterano velikim primanjima.

Pare su išle na kupovinu svih i svakoga ko je bio potreban, kupovalo se što parama, što poklonima, što Šaćirbegovićem. Slično je rađeno i na Kosovu, a aktuelna ženidba je lep primer kako se radi za nacionalnu stvar kada se spoji lepo i korisno.

Dvorci i bazeni

Zemlja je ojađena, pare su uludo potrošene, Dobrnjac izgleda nije ostavio potomke u Srbiji, samo smo kukumavčili a umesto povoljnog opšteg položaja, dobili smo malu, "odabranu" grupu "biznismena" i buljuk sirotinje.

Umesto da smo potrošili novac da spasemo narod i smanjimo žrtve, dozvoljeno je neljudima da na našoj nesreći zidaju dvorce sa bazenima, da umesto razglednica skupljaju stanove od više stotina kvadrata, da voze kola od više desetina hiljada evra, da se brčkaju u đakuzijima, da letuju na Sejšelima, da decu školuju u skupim inostranim školama.

Hrvatska je pre neki dan angažovala poznatu advokatsku kuću iz Amerike da stavi zabranu na "odmrznuta" sredstva SCG u SAD. Bosna je angažovala strane stručnjake oko tužbe protiv SCG za genocid. Šta radi naša država? Najskuplje je ne trošiti novac na te stvari i čuvati ga ili ga nekome gurati u džep, sa jalovom nadom da će istina ionako, sasvim besplatno, izaći na videlo. Neće. Zar to i pored svega nije jasno, a izgleda da nije.

Dragan Vidaković,
Beograd


DOPUNA

"Agrobanka" nikad bolja

U jučerašnjem "Glasu", u tekstu "Sremska u sjaju", na 33. strani lista, autora čitaoca Gligorija Martića, objavljena je gruba dezinformacija da se bazar koji Gradski sekretarijat za saobraćaj namerava da ukloni nalazi na početku Sremske ulice, u prizemlju i na platou bivše "Agrobanke".

Obaveštavamo gospodina Martića kao i sve čitaoce lista "Glasa" da "Agrobanka" nije bivša, već aktivna banka koja se nalazi u grupi A i B najboljih banaka Srbije, da uspešno obavlja sve bankarske poslove, naglo se širi i ima više od 20 hiljada deponenata. Agrobanka je samo u poslednjih nekoliko meseci otvorila širom Srbije više od 30 ekspozitura, od kojih desetak u Beogradu, pa je tim čudnije da gospodin Martić, inače dobro informisan, ne zna za te podatke. Kao agrarna banka, "Agrobanka" je finansirala i finansira mnogobrojne programe u poljoprivredi i dala ogroman doprinos proizvodnji hrane u našoj zemlji.

U "Agrobanci" je otvoreno više od 15 hiljada računa pravnih lica za obavljanje poslova platnog prometa, a postoji i veliko interesovanje štediša da svoja sredstva povere "Agrobanci", što, uz sve napred pobrojano, najbolje potvrđuje da uz "Agrobanku" ne ide reč bivša.

I na kraju, potpuno se slažemo sa gospodinom Martićem da je "bazar ispred Agrobanke bio pravo ruglo" i pozdravljamo odluku Gradskog sekretarijata za saobraćaj da ga ukloni. "Agrobanka" je i mnogo ranije bila protiv postavljanja bazara na tom mestu.

Tokom prethodnih godina, banka se obraćala nadležnim institucijama grada sa zahtevom da se bazar ukloni i sa aspekta bezbednosti, tačnije protivpožarne zaštite, postavljanje bazara ispred "Agrobanke" je opasno i predlagala daleko primerenije rešenje za uređenje ovog prostora koji je deo ambijenta na kome se ona nalazi već više od četiri decenije.

Odeljenje marketinga i informisanja "Agrobanke",
Beograd