[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 30. 3. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Vekovni plan o pretvaranju središnje Srbije u rečnu zemlju

Povezivanje Dunava i Egejskog mora

Radovi bi mogli da počnu 2006. godine. Vrednost projekta sa pratećim objektima i elektranama je 4,5 milijardi dolara

BEOGRAD - Ideja o izgradnji kanala Dunav-Morava-Vardar-Egejsko more, iako stara skoro stotinu godina, još uvek je izvodljiva i to posebno danas, ističe dr Nenad Mileusnić, profesor Univerziteta u Beogradu i član Odbora za ekonomske nauke SANU.

Sprovođenje ovog projekta imalo bi višestruke efekte za središnju Srbiju i potpuno bi je preporodio, što zbog izgradnje u kojoj bi bilo angažovano više od deset hiljada samo građevinskih radnika, tako i zbog kasnije eksploatacije kanala koji kroz Srbiju predviđa izlazak na Egejsko more. Tom prilikom, neizbežno bi bilo i to da središnja Srbija postane rečna zemlja, te bi sada kanal, pored železnice i puteva, diktirao potpuno novi raspored naselja.

- Ciljevi projekta su da se središnja Srbija razvije i da dostigne nivo Evrope, jer je, na žalost, u 20. veku bila zanemarena. Prva dobrobit od kanala bila bi to što bi njegova izgradnja sa dva bočna kanala regulisala rečice i reke u vidu vodnog sistema. Time bi, takođe, bila regulisana sadašnja situacija u kojoj pojedini delovi nemaju vode, a drugi je imaju i previše - tvrdi dr Mileusnić.

Podrška
- Imamo moralnu podršku određenih članova SANU, a tražićemo i podršku Univerziteta u Beogradu. U septembru, kada se završi studija izvodljivosti, osnovaćemo Inicijativni odbor i konzorcijum. Treba udružiti struku i nauku. Smatra se da postoji konsenzus stručnog i javnog mnjenja da kanal treba sada graditi, s obzirom i na to da se broj nezaposlenih u Srbiji približava jednom milionu, precizira dr Mileusnić.

Međutim, vode Srbije trebalo bi zaštititi od otpadnih voda i projektovati racionalan vodni sistem i vodosnabdevanje cele središnje Srbije. Ako se ovo reguliše, navodi dr. Mileusnić, neće biti nanosa i bujica, koje se povremeno dešavaju i donose štetu koja se meri milionima dinara.

Kada se kanal isprojektuje sa rekama, rečicama, akumulacijama i potocima, on će doprineti potpunoj regulaciji šteta koju nanose vode u onim područjima koja njima obiluju. Pitanje voda kroz ovaj sistem potpuno je rešivo, pošto vode na celoj teritoriji Srbije ima više nego što treba. Ima je dovoljno za snabdevanje gradova, seoskih naselja. Od ove regulacije dalje zavisi zdravlje stanovništva, poljoprivreda i vegetacija područja.

Drugi efekat izgradnje kanala bilo bi razvijanje rečnog saobraćaja, odnosno prevoz ljudi i roba, što je ekonomičniji način transporta u poređenju sa drumskim i železničkim. U planu projekta je da se uz kanal, i sa jedne i sa druge strane, izgradi autoput, koji bi bio izgrađen tek po završetku radova na kanalu.

Zatim, u okviru projekta je i izgradnja 24 srednje hidroelektrane. Još jedna oblast čiji će razvoj podstaći kanal jeste turizam, ističe dr Mileusnić. Svaki grad će imati svoje pristanište, ambulantu, čekaonicu, restoran, turistički biro i tržni centar.

Kanalom bi se put od Beograda do Egejskog mora skratio za 1.260 kilometara. Sada vodni put od Beograda do Egeja ima oko 700 kilometara. Od Dunava do Soluna kanal bi bio podeljen u pet deonica, i to Velika Morava od Dunava do Stalaća, Južna Morava i lateralni kanal od Stalaća do vododelnice kod Preševa, zatim prelaz preko vododelnice, pa od nje putem Pčinje sa Vardarom i na kraju, regulisanje Vardara kanalom do Soluna. Osim srpskog, u okviru projekta svoj deo trebalo bi da urade makedonska i grčka strana. Da bi se uradio kanal u našoj zemlji, predviđen je rok od oko deset godina. Radovi bi mogli da počnu 2006. godine.

Za ostvarenje ovog projekta ključno pitanje je njegovo finansiranje, a profesor i njegovi saradnici tvrde da bi i ono bilo uspešno rešeno, pre svega formiranjem Egejsko-podunavske banke, koja bi koncentrisala investiciona sredstva i kontrolisala svaki potrošen dinar tokom gradnje. Ta banka bi imala svoj srpski, makedonski i grčki deo, koji bi bili poslovno spojeni u celinu.

- Finansiranje neće obuhvatiti sve odjednom: kanal, elektrane, pristaništa, ribnjake, prečišćavanje vode, vodosnabdevanje, već je za svaku od tih aktivnosti predviđena posebna konstrukcija finansiranja. Predračunska vrednost kanala sa nekim pratećim objektima i elektranama košta 4,5 milijardi dolara. Iako su u pitanju javni radovi, od države se neće tražiti novac, već samo da finansira ono što mora, odnosno sanaciju zemljišta. Sada država za saniranje šteta od poplava godišnje izdvaja oko milijardu i tri stotine dinara. Ipak, od države je potrebna garancija za bankarske kredite, konstatuje dr Mileusnić.

Da li će vekovni san o izgradnji kanala od Dunava do Egejskog mora da ostane to što jeste, ili će njegovo ostvarivanje stvarno preporoditi i preobraziti Srbiju, između ostalog, zaposlivši celu građevinsku operativu i veliki deo domaće mašinogradnje i elektrogradnje, kako tvrdi prof Mileusnić, ostaje, naravno, da se vidi.

A. Matić


vesti po rubrikama

^ekonomija

17:10h

Do 2006. svi telefoni biće digitalizovani

17:18h

Dr Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja: Još mnogo prepreka za investitore

17:27h

Vekovni plan o pretvaranju središnje Srbije u rečnu zemlju

17:33h

Ruska kompanija obnavlja Hidroelektranu "Đerdap 1"



     


FastCounter by LinkExchange