GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


P I T A NJ E

Ko bojkotuje izbore?

Biračko pravo mnogih građana ostalo je neiskorišćeno jer nisu iskazali volju

Bojkot birača koji nisu glasali vrlo često i uspešno ruši izbore. Međutim, i površna provera biračkih spiskova pokazuje da se u njima nalaze, pored birača koji su namerno bojkotovali izbore i mnogi birači koji nisu izašli na izbore iz raznih razloga, a mimo svoje volje su uračunati u bojkot.

To znači da je bojkot izbora izvršio amorfni skup birača koga čine birači koji na izbore nisu izašli iz najrazličitijih razloga. Tu svakako, spadaju oni koji su umrli a još se nalaze u biračkim spiskovima, zatim bolesni - vezani za postelju, bilo u bolnici, bilo u kući, odsutni iz mesta glasanja, službeno ili privatno, osobe koje izdržavaju kaznu u zatvorima, nepismeni, i drugi. Ovako amorfan skup birača niti može, niti je logično i opravdano smatrati ga kvalifikovanim da ruši izbore.

Slučajna smrt

Neažurnost biračkih spiskova smatra se kao glavni uzrok ovakvog sastava birača koji nisu izašli na izbore. Međutim, i u slučaju idealno ažurnih biračkih spiskova može se dogoditi da rezultati izbora u ekstremnom slučaju budu takvi da ukupan broj onih koji su izašli na glasanje bude identičan sa ukupnim brojem onih koji nisu izašli na glasanje, pa bi na osnovu važećeg Izbornog zakona ti izbori bili neuspešni.

Ali, ako je na dan izbora umro samo jedan birač, što je sasvim izvesno, on je takođe uračunat u skup onih koji nisu izašli na glasanje, tada bi i on doprineo da izbori budu neuspešni, dok bi bez njega ukupan broj onih koji nisu izašli na glasanje bio manji za jedan glas u odnosu na ukupan broj izašlih na glasanje, što bi na osnovu veoma preciznog uslova izbornog zakona bilo dovoljno da izbori budu uspešni.

Naravno, ovo je samo jedan hipotetički slučaj koji drastično pokazuje koliko je besmisleno tretirati amorfni skup birača koji nisu izašli na izbore kao kvalifikovani sastav birača koji bojkotom ruši izbore i da je apsurdno zahtevati apsolutno ažurne biračke spiskove.

Problem neažurnih biračkih spiskova i amorfni, šaroliki skup birača koji bojkotom ruše izbore, može se jednostavno i efikasno rešiti uvođenjem stavke - protiv, u glasački listić na kraju spiska kandidata za izbor.

Ova stavka bi pružala mogućnost svim biračima, koji su inače, svoje političko opredeljenje i biračku volju da ruše izbore izražavali bojkotom, da svoje pravo glasa iskažu decidirano tajnim glasanjem, tako što bi na glasačkom listiću zaokružili stavku - protiv.

Na ovaj način oni bi, ravnopravno sa ostalim biračima koji su glasali za nekog od kandidata, tajnim glasanjem iskazali svoje pravo glasa i uvrstili se u homogeni skup ostalih birača koji svojim glasanjem žele da doprinesu neuspelom ishodu izbora. Birači koji nisu izašli na izbore ne bi bili zloupotrebljeni da mimo njihove volje budu tretirani kao učesnici bojkota.

Njihovo biračko pravo ostalo bi neiskorišćeno, jer svojim pravom glasa nisu iskazali svoju biračku volju, što bi značilo da je njihova politička opredeljenost ostala nepoznata.

Provera spiskova

Prema tome, oni ne bi uticali ni na ocenu uspešnosti izbora, a izbori bi bili vrednovani samo na osnovu ukupnog broja birača koji su izašli na izbore, bilo da su glasali za nekog od kandidata ili protiv, i problem odziva birača ne bi se više uopšte postavljao.

Takođe, ne bi više u tako oštroj formi postojao problem manjkavosti biračkih spiskova zbog njihove neažurnosti, jer bi bilo dovoljno da birački spiskovi sadrže sve osobe koje po zakonu imaju biračko pravo i žele da učestvuju na izborima, a to oni mogu sami da provere pre zaključivanja biračkih spiskova.

Uspešnost izbora bila bi ocenjivana na osnovu odnosa između ukupnog broja glasova za kandidate prema ukupnom broju glasova protiv, i on bi realno i objektivno prikazao pravo stanje, sastav i strukturu angažovanog biračkog tela. Ovaj odnos bi bio regulisan izbornim zakonom.

Uvođenje stavke - protiv u glasački listić ima i svoje objašnjenje i opravdanje sa globalnog stanovišta bipolarnih sistema. Izborni sistem je u fenomenološkom smislu bipolarnog karaktera u kome antipode čine opcije da se glasa za i protiv, a njihovu spregu predstavlja glasački listić.

Bipolarnost je inače, jedna od osnovnih zakonitosti koje vladaju prirodom. Poznat je zakon akcije i reakcije čija je sprega njegovih antipoda neophodan uslov svih kretanja u mehanici. Nema električne struje bez spoja pozitivnog i negativnog pola i magnetnih struja bez spoja severnog i južnog pola.

U biljnom svetu, nema ploda bez spoja cveta i polenovog praha, a u životinjskom svetu rađanje i nastavak vrste je uslovljen spojem muškog i ženskog pola. Svi ovi sistemi su defektni bez spoja njihovih antipoda. To isto važi i za izborni sistem: izbori su regularni ako je putem glasačkog listića ostvarena sprega između antipoda koje predstavljaju glasovi za i glasovi protiv.

Zaključak

Uvođenje stavke - protiv u glasačke listiće predstavljalo bi nov kvalitet izbornog procesa, jer bi ga oslobodilo problema neažurnosti biračkih spiskova i bojkota izbora, odnosno odziva birača na izborima.

Uspešnost izbora bi se ocenjivala samo na osnovu politički angažovanih birača koji su izašli na izbore i tajnim glasanjem decidirano iskazali svoju biračku volju i opredeljenje, dajući svoj glas za nekog od kandidata sa glasačkog listića ili su glasali protiv, čime bi ostvarili neophodnu fenomenološku spregu bipolarnosti glasačkog sistema.

Ishod izbora zavisio bi od odnosa glasova za i protiv. Birači koji nisu izašli na izbore ne bi iskoristili svoje biračko pravo da tajnim glasanjem jasno iskažu svoju biračku volju, zbog čega bi ona ostala neizvesna i zbog toga oni, kao neaktivni deo biračkog tela, ne bi učestvovali u ocenjivanju uspešnosti izbora.

Petar Madić
Beograd


T V R D NJ A

Srbuju, ali u Beogradu

Akademik Mihajlović je postavio pravo pitanje

Kad se za koju deceniju samo Balkan bude "razbistrio", svi mi Srbi, među kojima je, nažalost, mnogo demagoga, suočićemo se sa strašnom istinom: da smo, više nego bilo kakvim "antisrpstvom" Tita i, uopšte, bilo koga ko nije iz srpskog nacionalnog korpusa, učinkom, sami sebe uništili! I to, nažalost, po svemu sudeći - nepopravljivo! Jer, pošto Šiptari, muslimani, Romi i njima slični nisu čekali, kako reče Duško Radović, "dok se Srbi smisle te s kim će, te gde će i kako će", već su rađali i to u proseku po četvoro-petoro dece, a Srbi manje od dvoje... Sve ostalo je - prosta računica.

Dvostruka politika

Većina Srba van Srbije decenijama već vodi dvostruku politiku: oni ili zametnu kavgu sa Hrvatima, muslimanima, Šiptarima "debelo" isprodaju imovinu, pa eto ih i to uglavnom u Beograd!

Ta politika da imaju "rezervnu otadžbinu" u Srbiji, pošteno govoreći, dovela je samu Srbiju do propasti: em su Srbi, što milom, što silom, prepustili svoja pradedovska ognjišta Hrvatima po Lici, Baniji, Kordunu, posebno Baranji (takođe muslimanima po Bosni i Hercegovini, a Šiptarima na Kosmetu), da se nikada više tamo ne vrate, em su došli takoreći "na gotovo".

Neka sada svako od onih koji su kao "bogatstvo zavičaja" poneli studentski koferčić, a u Srbiji se baš nisu latili motike ili struga, sam sebi odgovori koliko je moralan kada još pljuje po Srbijancima...

Za poređenje: da li se, ali zvanično, kao država Albanije umešala u skorašnje sukobe na Kosmetu, a njihov predsednik kao sujetni Milošević izigravao "vođu svih Srba"? Da li je Hrvatska zaratila sa Srbijom kad je Šešelj izigravao srbendu proterujući Hrvate iz okoline Šapca? Dobrica Ćosić ovih dana, ne mogavši nikada da iz sebe ukloni skojevca maskiranog u srbendu, vozdiže psihijatra Jovana Raškovića, ne znamo samo po čemu kad je, kao i Šešelj, došao u Beograd i čak počiva u Aleji velikana?

Hoće li neko tamo obeležiti Strahinju - Bana Nušića, sina slavnog komediografa koji položi život na Kajmakčalanu, pa sina osnivača Demokratske stranke Ljube Davidovića? Svi ti "rodoljubi" bi me ubedili u svoje rodoljublje da su ostali na grudobranima "srpske" Like, Banije, Korduna, Hercegovine, Prizrena... A što se Dobrice Ćosića tiče, bolje bi bilo da nas ne podseća na svoj lagodan, tobože "disidentski" život na Dedinju, bez dana zatvora...

Samo slušam...

Šta bi bilo da Srbija nije nasela tim svesrpskim idejama i "srpskim zemljama" od Zadra do Skadra? Pa - bili bismo možda i prosperitetniji od Švedske, imali bismo bar pola Kosmeta, a uveren sam, čak, i "komad" Jadrana i to sve - bez "zrna baruta"! Ovako su, manje-više, svi ti "veliki Srbi" osvojili Beograd, Vojvodinu i veće gradove, kao što Titovi oficiri i podoficiri, kao veliki "kadrovi" iz Crne Gore ili "patriote" sa Kosmeta...

Slušam na TV kako Milena Arežina, koja je zajedno sa sestrom Milicom, drskošću osvojila Beograd i, posebno dobro ostarele "revolucionare", naravno govoreći i posle tri decenije života u Beogradu ijekavsko-bosanski, brani svog Krajišnika Mirka Marjanovića, pa još kaže: "Ja njemu verujem, on je Krajišnik - nije kao..."

Eto zašto mislim da će Srbi uništiti Srbe, a ne Tito, Vatikan, čak ni Šiptari!

Branislav Marković Braca, profesor
Čačak


P R O T E S T

Nikada bio tamo!

Povodom članka u "Glasu" od 12. marta pod naslovom "Dete opet na operaciju", želim da demantujem navode koji su tamo izneti: Nikada nisam operisao ni jednog pacijenta u bolnici "Multimedikus" u Kruševcu, niti sam tamo ikada bio.

Što se tiče kvalifikacije da sam "izuzetno skup" naglašavam da svako dete kome je potrebna medicinska pomoć, može doći na Dečju kliniku u Tiršovoj u Beogradu i dobiti kompletan medicinski tretman, koji je besplatan. Kao urolog i hirurg, ne mogu da shvatim kontekst pominjanja operacije promene pola.

Za neupućene, operacije promene pola, koje demonstriram na klinikama širom sveta, predstavljaju samo jedan od segmenata moje aktivnosti za promociju naše medicine. To ne shvatam kao nekakav minus u mom svakodnevnom radu sa decom. Na kraju i ovaj demanti dolazi sa zakašnjenjem, zbog mog učešća na Kongresu evropskih urologa u Madridu gde sam, prezentovao našu zemlju svojim predavanjem po pozivu.

Profesor dr Sava V. Perović
Beograd


P O D S E Ć A NJ E

Jugoslavija kao tranzit

Rastakanje ove države nastavljeno je i posle Drugog svetskog rata, u čemu su prednjačili Edvard Kardelj i Vladimir Bakarić

Neki od tvoraca druge, avnojevske Jugoslavije nisu smatrali tu tvorevinu kao trajnu. To dobro ilustruje sledeći događaj. G. Dobrica Ćosić imao je kontakte sa Edvardom Kardeljom u vezi sa izradom Programa SKJ iz 1958. godine.

Tom prilikom je Kardelj rekao začuđenom Ćosiću pored ostalog i sledeće: Jugoslavija je za Sloveniju tranzitna tvorevina. Kada se steknu određeni uslovi, Slovenci će živeti sa Austrijancima i Italijanima, a Srbi sa Bugarima.

Ćosić u to vreme prikazuje Kardelja kao čoveka sa izrazitim slovenačkim nacionalnim osećanjem, a sebe kao čoveka sa oslabelim srpskim nacionalnim osećanjem. (S. Đukić, "Čovek u svom vremenu", str. 99). Najverovatnije slično kao Kardelj mislili su J. B. Tito i V. Bakarić, ali iz razumljivih razloga to nisu otvoreno rekli D. Ćosiću.

Sledećih nekoliko činjenica ukazuju na verodostojnost Edvarda Kardelja i Dobrice Ćosića:
1. Ustav SFRJ, Kardeljevo idejno delo, bio je idejna osnova za rasturanje druge Jugoslavije, kada se za to steknu potrebni politički uslovi. Naravno da Kardelj to nije činio bez saglasnosti sa Titom. Franjo Tuđman otvoren je priznao da bez Ustava iz 1974. godine. Hrvatska ne bi ostvarila svoju samostalnost. Tu je njegovu izjavu preneo je TANJUG, a objavio i beogradski list DANAS u svom broju od 15.6.1999. god. pod naslovom "Bez Broza ne bi bilo Hrvatske".

2. Da bi se olakšao raspad Jugoslavije, kada se za to steknu uslovi, titoistički režim podsticao je etnocentrične migracije. Dok je u Bosni i Hercegovini po popisu iz 1991. godine bilo je samo 31,4%. Slični trendovi pada procentualnog učešća Srba bili su vidljivi u Hrvatskoj i na području Kosova i Metohije. I ove činjenice imale su veliki uticaj na istorijske ishode u Srbije krajem 20. veka.

3. Titoizam je planski radio na tome da personalno obezglavi Srbiju, kako bi ostvario uspešno svoje strateške političke ciljeve, pa i princip "Slaba Srbija - jaka Jugoslavija." To je bila jedna od faza na putu ka ukidanju Jugoslavije. Za dugogodišnjeg kadrovska Saveza komunista Srbije, Dušana Petrovića Šaneta, Dobrica Ćosić je rekao da je on "pravi dar za pronalaženje i unapređivanje komunista male sposobnosti i velike poslušnosti." (Isto delo ostr. 286). A slikar Mića Popović u svom poznatom intervjuu u NIN-u broju od 5.4.1991. god. morao rezignirano konstatovati: "Srbija je izgubila svoju co." To se dogodilo onda kad joj je ona bila najpotrebnija.

4. Svojim konfederalnim elementima Ustav SFRJ pogodovao je stvaranju više pravnih i političkih sistema, pa samim tim i do uspešno izvedene demontaže druge Jugoslavije.

Procesu razgradnje druge Jugoslavije doprineo je sistem teritorijalne koji je bio garancija da će se ta razgradnja sprovesti iako neke od republika bivše Jugoslavije na to ne bi pristale. Dakle, ako nećeš milim, biće silom.

Zaključak koji se na osnovu navedenog nameće je sledeći. Za razliku od Josipa Broza Tita koji je bio dobar Hrvat, što mu služi na čast, "naši" titoisti bili su loši Srbi ili nisu bili Srbi.

Aleksandar Bojović
Beograd


P R O T E S T

Osuda nasilja

Odbor za zaštitu Almaškog groblja obraća se javnosti Srbije i Crne Gore da izrazi protest i zgražavanje nad namerom gradskih vlasti Novog Sada da se obave završni radovi na izgradnji zaobilaznice koja gazi Almaško groblje!

Ovo vreme, tužno i pretužno za svaki narod i sramno za svaku državu, vreme posle ubistva našeg premijera Đinđića i uvođenja vanrednog stanja, odabrano je kao "pravo vreme" (!) d se zada poslednji udarac Almaškom groblju asfaltiranjem lažne zaobilaznice!

U stvari, asfaltiraće se put koji vodi preko otkrivenih (pa sakrivenih!) i neotkrivenih (da ostanu sakrivene!) masovnih grobnica! Grobnice koje su posejali ludilo fašizma (mađarskog, za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu) i komunizma (titoističkog, nakon toga)!

Prećutkivanje i sakrivanje postojanja masovnih grobnica, bez preseda u savremenoj Evropi i svetu, zločin je sam po sebi. Pri tom još, postoji i spor građana s jedne strane (Odbor za zaštitu Almaškog groblja) i gradskih i pokrajinskih demokratskih vlasti sa druge (demokratskih, koliko i njihova zaobilaznica). Odbor se pita: u ime koga i sa kakvom namerom se krije istina o postojanju tih grobnica i da li se istina ne sme saznati samo zato što je u pitanju srpsko groblje i grobnice? Mada, osim ogromne većine Srba, tu su pokopani i crvenoarmejci, a kako tvrde stari Novosađani, i izvestan broj Jevreja!

Odbor za zaštitu Almaškog groblja poručuje inspiratorima i kreatorima zločina nad Almaškim grobljem d asu se, biranjem naprednog (crpnog) stanja za okončanje svoje prljave rabote, u potpunosti razotkrili kao nasilnici nad demokratijom, koliko i podržavaoci onih koji već duže vreme vode psihološki rat protiv Srba! Kako drugačije, inače, razumeti iskazano nepoštovanje prema Almaškom groblju i brisanje 30.000 potpisa njegovih zaštitnika - građana Novog Sada koji su se potpisali na peticiju protiv izgradnje puta preko groblja?

Budući da je ovo obraćanje javnosti osuda užasa nasilja koje se kao rešenje nameće srpskom narodu i dovodi do ubijanja živih i mrtvih pripadnika tog naroda, smatramo da ga upravo u ovo, naredno vreme treba obelodaniti (objaviti)! neka se zna da u patničkoj, hrišćanskoj duši srpskog naroda (još) pišu ubijeni ni razum, ni moral, ni samilost, ni pravda, ni poštenje, niti nada!

Odbor za zaštitu Almaškog groblja
Novi Sad


O D G O V O R

Prazna priča i pretnje
umesto argumenata

Gospodine Ignjatoviću, ako je ko narušio ugled firme "Gradska čistoća", to ste uradili Vi, iznoseći u reagovanju, umesto argumenata, gomilu apstraktnih stavova, a pretite i tužbom. Ne znam zašto Vaša pomoćnica i predsednica tenderske komisije Zorica Petronijević-Gajić, sa kojom sam razgovarala nije, ako je bila nezadovoljna tekstom reagovala, nego to činite Vi.

Takođe, ne znam kako Vam je prepričala razgovor na osnovu čega ste zaključili da sam u tekstu iznela "netačne, senzacionalističke i tendenciozne, subjektivne ... informacije i stavove". Mogli ste u svom reagovanju izneti, bar jedan argument za tu tvrdnju, kao na primer da nije tačno da je izabrana najskuplja metla, ili da kvalitet nije bodovan najvećim brojem bodova i slično.

Nisam, kako Vi tvrdite, da li u svoje ili u ime gospođe Gajić, iz razgovora sa njom izvukla rečenice iz konteksta, jer se nije imalo šta izvući, niti bila drska, osim ako se pod tim ne podrazumeva pitanje "šta je bilo presudno da se izabere najskuplja ponuda".

Gospođa Gajić je, ističući nekoliko puta da je u šoku što je, uopšte pitam, zašto je Komisija odlučila da prihvati najvišu cenu, doslovno rekla da ona ne mora biti presudna jer se uzima u obzir i kvalitet metle. Ostale podatke sam uzela iz tenderske dokumentacije koju od Vas nisam ni tražila, a ni dobila. Oba nezadovoljna učesnika na tenderu su se žalila, što će Vam, takođe, biti jasno kad stigne pošta.

Nezadovoljni učesnici tendera koji su se obratili "Glasu javnosti" nisu povredili tendersku proceduru, pa Vama preporučujem da, ako nije dovoljno jednom, više puta pročitate Zakon. Iz teksta se jasno vidi da nisam ja određivala cenu, kvalitet i vrstu dokumentacije koju ponuđači dostavljaju. To je odredila Komisija koju ste izabrali Vi ili neko treći, ne znam, nisam se time bavila. Konstatovala sam, samo da je od nekog tražen uzorak metle u poslednjem momentu, a od nekog nije.

Nakon Vašeg reagovanja, gospodine Ignjatoviću, imam više razloga da sumnjam, pa ću i dalje pratiti tendersku proceduru, posebno dok Vi sedite na čelu tog javnog preduzeća, jer "Gradska čistoća" nije Vaša privatna firma, nego javno preduzeće, pa poreske obveznike i te kako interesuje šta se u njemu radi. Srdačno Vas pozdravljam

Novinar "Glasa", Svetlana Jovičić


P O G L E D

Neka Čudna TNT demokratija

Simpatični su ovi naši bivši i sadašnji prijatelji i saveznici Amerikanci (kratak prekid prijateljstva se dogodio u vreme "milosrdnog" anđela). Da bi počeli sa "humanim" bombardovanjem Srbije a i Crne Gore, nije im bila potrebna saglasnost UN.

Danas, takođe, bombarduju siroti Irak bez saglasnosti UN i uprkos širokom planetarnom protestu građana protiv rata. Ali, zato, američki Stejt department prema pisanju "Vašington posta" veoma je ljut zbog toga što neka ruska firma pomaže Iraku da razvije elektronsku opremu protiv američkih borbenih aviona i bombi, jer je to, pazi sad, protivno odluci UN o uvođenju sankcija. Moskva se kune da u potpunosti ispunjava sve međunarodne obaveze, jer - ko bi smeo da krši odluke UN.

Otkud, bre, Iraku pravo da se brani kad ga planetarne demokrate bombarduju iz humanih razloga i "oslobađaju" narod o diktature. Nema veze što to rade i bombama od 10.000 kilograma. Pa, tako se diktatura lakše ruši.

Možda bismo i mi davno uplovili u demokratske vode da su tada postojale ove super, čuj ti cinizma, "majka" bombe. Što više eksploziva - više demokratije. Čudna neka TNT demokratija.
Simpatično, zar ne?... i, bogme, krvavo!

Tomica Babić
Beograd


U P O Z O R E NJ E

Grandića ima svuda

Ja Vas molim nađite mesta za ovo moje pismo. Ovih dana, svi beogradski dnevni listovi, doneli su vest da je u Hrvatskoj osuđen ratni zločinac izvesni Stjepan Grandić, razbojnik i krvnik srpskog življa u Hrvatskoj, a u Subotici je takođe uhapšen sa grupom kriminalaca i razbojnika izvesni Tibor Grandić.

Nakon ovih vesti, neumoljivo je počeo da mi zvoni telefon u stanu, zovu prijatelji, poznanici i rodbina, želeći da saznaju o kome se radi pošto i moja porodica nosi ovo prezime.

Zato Vas i molim - objavite ovo pismo u vašem listu, jer želim da zaštitim sebe i svoju porodicu od pljačkaša i ubica koji nose i moje prezime Grandić - jer moje prezime nema nikakve veze sa prezimenima ovih pa čak ni ostalih Grandića širom naše zemlje pa i dalje.

Moj deda Marko Lazarev Đuratović iz Mokrina kod H. Novog, za vreme austrougarske pobegao je u Kolašin i s razlogom uzeo prezime Grandić koje sada nose njegovi naslednici a moja uža rodbina i to: Brat mi Momir u Podgorici, sinovac Dragiša u Švajcarskoj, porodica brata mi Petka u Čačku i moja porodica u Beogradu.

To znači, da moja porodica nema nikakvih rodbinskih ili drugih veza sa ostalim Grandićima ma gde se oni nalazili.

Miloje M. Grandić
Beograd