[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 23. 3. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Pre 82 godine u Bajinoj Bašti umrla Škotlanđanka Evelin Haverfild

Srce dala Srbiji

Početkom Drugog svetskog rata došla u Srbiju na čelu Misije škotskih žena da pomogne našoj zemlji

U petak 21. marta ove godine navršile su se osamdeset i dve godine od smrti Eveline Haverfild, čiji se grob nalazi u porti bajinobaštanske crkve Svetog Proroka Ilije. Ko je bila ona, odakle je, šta je radila u Srbiji, zašto je sahranjena u Bajinoj Bašti? O tome dr Đuro Raonić, ovdašnji dugogodišnji lekar, koji se, posle dužeg istraživanja, priprema da o Evelini napiše knjigu.

- Evelina Haverfild poreklom je Škotlanđanka, kćerka lorda Abingera, po zanimanju viši sanitetski radnik - kaže dr Raonić. Kad je Austrougarska moćna carevina 1914. godine napala ratovima već iscrpljenu Srbiju, ona se, zajedno sa dr Elzom Inglis, našla na čelu Misije škotskih žena koje su došle u pomoć našoj zemlji.

Evelina postaje upravnica poljske bolnice u Kruševcu. U svakodnevnom je kontaktu sa ranjenim vojnicima i bolesnicima. Brzo savlađuje osnovu srpskog jezika i potpuno se saživljava sa novom sredinom i njenim narodom. Ostalo je zapamćeno da je u vreme nestašice hrane znala da se preobuče u odelo seljanke, ode na pijac, proda nešto od svog ličnog zlatnog nakita i za dobijene pare kupi ranjenicima najneophodnije namirnice. I sve tako dok je imala šta da proda.

Kad je srpska vojska morala preko Albanije da se povuče do Grčke, ona ostaje na svom zadatku u okupiranoj zemlji, uprkos upozorenju engleske i naše vlade da bi mogla biti zarobljena. U kritičnim trenucima uspela je, zajedno sa dr Inglis, da savlada sve prepreke i domogne se Londona.

Posle kraćeg vremena, obe odlaze u Rusiju gde se priključuju našim borcima u Dobrudži. Međutim, boljševička revolucija osujetila im je planove i primorala na povratak u Englesku.
Dr Inglis umire, a Evelina sa svojom prijateljicom mis Florom Sandes osniva pokretnu "Sandes-Haverfild" kantinu u blizini Kajmakčalana i nesebično pomaže srpskim ratnicima koji probijaju Solunski front i ovenčani slavom stižu u Beograd. Sa njima je i Evelina.

Po naređenju engleskog generala Forteskija, ona odlazi u Užice i Kosjerić gde kratko radi na unapređenju zdravstvenih prilika. Sledeća, i njena poslednja stanica u opustošenoj i ratom razorenoj, ali pobedničkoj Srbiji, bila je Bajina Bašta, varošica na desnoj obali Drine.

Prilazeći njoj iz Užica preko Kadinjače i Nikolića brda, bila je iznenađena i uzbuđena susretom sa spomenicima krajputašima koje već behu podigli najčešće roditelji svojim sinovima čije kosti ostaše zauvek daleko od zavičaja, u tuđim zemljama i morima.

Prvi njen veliki posao po dolasku u Bajinu Baštu bio je vezan za osnivanje Doma za ratnu siročad u kome se smestilo više od stotinu dece.
- Bili smo gladni, bosi, pocepani, šugavi i bedni - zapisao je štićenik Doma Blagoje Janković pred smrt u svom pismenom osvrtu na to vreme - Evelina nas je spasila svega toga. Naučili smo da peremo zube, da jedemo iz svoje porcije, prvi put smo probali limun, smokvu, urmu, pomorandžu, dobijali smo razne konzerve od čijeg su pleha majstori vešto pravili tepsije i lončiće za kafu.

Sa svojim saradnicima pri bolnici Evelina otvara školu za medicinske sestre koje su osposobljavane, između ostalog, da pruže pomoć porodiljama. Uz to, neumorno obilazi sela, pomaže ranjenicima iz tek minulog rata kao i drugim bolesnicima i siromasima.

Jedan njen drugi štićenik iz Doma za ratnu siročad Jovo Ivanović ostavio je iza sebe pismeno svedočenje u kome je istaknuta njena dobrota. Tako saznajemo da je plemenita Škotlanđanka volela da jaše konja, u čemu je bila pravi majstor, a isto tako obožavala je pecanje na Drini.

Uporni istražitelj dr Đuro Raonić smatra da je Dom za ratnu siročad bio inspiracija nepoznatom pesniku da ispeva starogradsku pesmu "A šta ćemo za večeru?" Naime, Evelina je imala običaj da mlađane domce pita posle ručka:
"A šta ćemo za večeru?". Nakon toga mališani bi gotovo u horu odgovarali:
- Hleba, sira i krompira.

Žureći po kiši, snegu, vrućinama kroz seoska bespuća koja su je izgledom podsećala, prema njenom kazivanju, na rodni kraj, i sama se teško razbolela od upale oba plućna krila. Preminula je 21. marta 1920. godine. Uz njene prijatelje i saradnike više hiljada ljudi tiskalo se u porti crkve Svetog Proroka Ilije prilikom spuštanja u grob njenog, srpskom zastavom prekrivenog, kovčega. Ona i sad tu počiva a na skromnom spomeniku stoji i ovo:
- Ona je žrtvovala svoj život za srpski narod za sve vreme rata i do svoje smrti.

Država ju je odlikovala Ordenom Svetog Save i Ordenom belog orla sa mačevima. Kralj Aleksandar Karađorđević poslao je za njeno grobno uzdarje srebrni venac. U znak sećanja na ovu heroinu bajinobaštanski Dom zdravlja nosi njeno ime. Na njemu su postavljene i dve spomen-ploče koje podsećaju na Evelinu.

Poznati lekar i sve poznatiji književnik, zaposlen u Domu zdravlja "Evelina Haverfild Đuro Raonić u sadržaj svoje zbirke pesama "Um te ne skida iz vida" uvrstio je i pesmu "Evelina".
- Evelina, Evelina, ti si naša heroina.
Dok na nebu sunce plamti, Srbija će da te pamti...

Do kraja Drugog svetskog rata glavna ulica u Bajinoj Bašti nosila je njeno ime. Ko zna, možda će opet.

Milan Andrić


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

15:10h

Beograđani ovih dana sve više izbegavaju kineski tržni centar

15:56h

Pre 82 godine u Bajinoj Bašti umrla Škotlanđanka Evelin Haverfild

 

 


     


FastCounter by LinkExchange