Sjedinjene Države su, u pohodu na Irak, još jednom
zaobišle Ujedinjene nacije, protivljenje jakih evropskih država
i proteste širom sveta. Američko stanovništvo se, prema poslednjim
istraživanjima, većinom izjasnilo za rat. Ko onda u ovoj, ili
bilo kojoj budućoj, sličnoj, situaciji može da zaustavi SAD ili
im bar bude drugi tas za ravnotežu u velikim odlukama, značajnim
za svet?
Džordž Buš više ne mari za upozorenje ni bivšeg generalnog sekretara
UN Butrosa Butros-Galija, da pravi veliku grešku jer se odvaja
od UN i planira da napadne Irak. Ovim, kaže Butros Gali, slabe
UN, ali je istakao da je međunarodna zajednica svesna značaja
koji imaju UN. I šef inspektora UN-a Hans Bliks veruje da je Irak
moguće razoružati bez upotrebe sile i da ne vidi razlog da se
u ovom trenutku prekida rad inspektora. Podvukao je da je Irak
"u poslednje vreme i pod pritiskom Amerike" poboljšao
saradnju i počeo da uništava zabranjeno oružje, ali da su "neki
članovi SB postali nestrpljivi".
Ali, američkom vojnim i civilnim vlastima za objave i započinjanje
lokalnih ratova više nije potrebna podrška UN, kaže za "Glas"
Miloš Knežević, analitičar spoljne politike. Amerika sama određuje
povod za rat i početak ratnih dejstava.
- Do saglasnosti većine članica UN Americi je stalo kao do lanjskog
snega. Ona, takođe, preskače, nekada nezaobilazni, Savet bezbednosti.
Svaki put kad se nagovesti veto, Vašington zaobiđe odlučivanje
na Istriveru. Kad joj nije po volji, Amerika jednostavno eskivira
UN. Sve su upadljivije razlike u doživljaju sveta između jedine
preostale supersile i ostatka čovečanstva. Amerika je ta koja
procenjuje šta joj je strateški potrebno, a šta nije, u skladu
sa vlastitim interesima, i "novim realnostima" koje
proizvodi. Poštovaoci normi međunarodnog prava su zbunjeni svojeglavim
američkim ponašanjem. Navikli na beskrajne propovedi o vrednosti
ljudskih prava i međunarodnog morala, sada su suočeni sa nemilosrdnim
kršenjem svih pravila međunarodnog opštenja. Posle krvoprolića
u Iraku moraće da potraže nova nadahnuća za veru u međunarodnu
pravdu - objašnjava Knežević.
Ko
kome smeta, pita sagovornik "Glasa", Amerika UN-u ili
UN Americi? Uloga UN u periodu vrućeg mira je znatno oslabila.
Toliko je okrnjena, da su mnogi konačno izgubili veru u njenu
bilo kakvu važnost i vrednost. UN svakako nisu Liga naroda, ali
kako stvari stoje, kaže Knežević, one bi to mogle da postanu u
konačnici rušenja ugleda.
- Baš kao i u Evropi tridesetih godina prošlog veka, i sada,
na početku nulte decenije milenijuma, uloga UN je srozana do bezuticajnih
ritualnih okupljanja, besplodnih dijaloga i jalovih apela. Možda
će UN i preživeti irački rat, ali će svakako morati da pronađe
novo određenje vlastite uloge - navodi Knežević.
Amerika na sebe gleda kao na novi Rim, kaže Predrag Simić, profesor
na Fakultetu političkih nauka, a u ovom trenutku Amerika nema
geopolitičkog protivnika.
- Nikada dosad u istoriji čovečanstva nijedna sila nije imala
toliko veliki primat nad ostalim zemljama. Amerika je tolika postala
sila, da je sama sebi postala dovoljna, a postala je i krstaška
država. Oružjem nameće svoje vrednosti. Bipolarni poredak se raspao.
Butros Gali je pokušao da od UN napravio pandan Americi, ali je
ubrzo smenjen. Šta će se desti sa UN u velikoj meri zavisi od
dužine rata - kaže za "Glas" Simić.
Prema poslednjim istraživanjima, čak 71 odsto Amerikanaca je
za bombardovanje Iraka. Britanski mediji ovih dana pišu da jedini
pravi pandan Americi jeste upravo javno mnjenje.
- Ono što može trenutno da zaustavi rat u Iraku jeste javno mnjenje.
Onog trenutka kad u SAD počnu da stižu prve žrtve, javno mnjenje
u Americi će biti više protiv rata. Nijedna svetska sila do sada
nije bila toliko osetljiva na svoje žrtve - tvrdi Tomislav Kresović,
politički analitičar.
Amerika
se nikada nije obazirala na javno mnenje, pa ni na sopstveno,
kaže Vinko Đurić, politički analitičar.
- Međutim, kad stignu prve žrtve, američko javno mnenje će se
preokrenuti. U ovom ratu postoji opasnost da se ujedine sve islamske
zemlje, a s njima i Rusija, Kina i Indija. Tako bismo na jednoj
strani imali Istok, a na drugoj strani Zapad. Rat u Iraku otvorio
je jaz između Evrope i SAD. Sigurno je da bi najbolji pandan Americi
mogla da bude Evropska unija s Rusijom. Sa ratom u Iraku UN će
postati besmislene, a ukoliko osvoje Irak i cena nafte padne,
ugroziće se privreda Rusije i Venecuele - smatra Đurić.
Simić, takođe, kaže da dosad nijedna svetska sila nije bila toliko
osetljiva na mrtvačke kovčege, i da jedino američke žrtve mogu
da zaustave rat u Iraku.
Živimo u razmagnetisanom razdoblju unipolarne moći. Takva vremena
su u dosadašnjoj istoriji bila retka i neprirodna, kaže Knežević.
Nepodnošljiva nadmoć jedne sile je većinu jakih država pobuđivala
na okupljanja, udruživanja i saveze. Ali, ko može danas, i ubuduće,
da bude takmac Americi?
- Još će se pričekati na uspostavljanje pune ravnoteže globalne
moći, jer je protivmoć još podeljena, mutna i dremljiva. U eventualne
rivale Amerike spadaju prostrane, mnogoljudne, privredno snažne,
tehnološki napredne i dovoljno naoružane zemlje. Poput Rusije,
Kine, Indije, Irana i nekih zemalja "stare" Evrope.
Protivmoć bi, takođe, mogla da čini ogromna većina članica reformisane
organizacije UN. Naravno, članica čije se mišljenje ceni i uvažava.
Protivmoć bi, isto tako, mogla da se ogleda u sasvim drugojačijem
formiranju globalnog javnog mnenja, na način bitno različit od
Si-En-Ena, Bi-Bi-Sija i Skaj njuza - veruje Knežević.
Dušan Nikoliš, amerikanolog, ne veruje da će doći do lomova u
Evropi i UN.
- Ovako kako je ostaće još neko vreme, dok rat traje. Sada je,
ipak, nezahvalno pričati kako će se sve završiti. To će se videti
sa početkom rata. Činjenica je, svaki rat kad se završi, donosi
neke promene. Oni će krenuti u "blic krig", munjeviti
rat. To znači: odmah maksimalna snaga i što kraće - kaže Nikoliš.
Amerika međutim, nije samo ogoljena sila, ona je i panoramski
pogled na svet, ona je patos i stil života, ona je kinematička
slika svetskog društva, ističe Miloš Knežević. Amerika je u teško
dostižnoj tehnološkoj prednosti na zemlji, na vodi, i u vazduhu,
"koju, na žalost, isuviše često koristi u ratovima protiv
deklarisanih neprijatelja".
Da Amerika ne može bez ratova, kao i da će se to ponavljati,
potvrđuje i Kresović.
- Rat sa Irakom je jedan od strateških ratova koji Amerika vodi
u 21. veku. Počelo je s Avganistanom, nastavlja se sa Irakom,
a sledeći su Iran, Libija i Severna Koreja - tvrdi Kresović.
Po njemu, Amerika želi da ostvari potpuno geostratešku kontrolu
nad Bliskim istokom i centralnom Azijom.
- Ovaj sukob je namontiran jer Amerika želi protektorat nad Evropom,
što će ostvariti iračkom naftom, gasom i petrolejom. Američki
projekat u Iraku jeste i da se sukob stvori kako bi se pretvorio
u demontiranje UN kao jedini pandan SAD - kaže Kresović.
On smatra da će rat u Iraku trajati najmanje šest do osam meseci
i da će to izazvati veliku ekonomsku krizu. Đurić upozorava da
"postoji opasnost da Amerika sama upotrebi oružje za masovno
uništenje, što bi bio presedan, s obzirom da SAD napadaju Irak
baš zbog ovog naoružanja".
M. CVEJIĆ
D. ĆIROVIĆ
