Crn se oblak nadvio nad polja i mogla bi golema nevolja" rekao bi narod. I zaista, sve tako izgleda na parčetu neba iznad Iraka gde već munje sevaju, grme gromovi po tamnim oblacima koji samo što nisu ispustili svoj smrtonosni tovar.

Šta Anglo-Amerikanci hoće, šta sve mogu i šta li će od nameravanog ostariti, pita se svako? O tome "Šta hoće Amerika..." pisao je N. Čomski, a u tom ranijem "htenju" sigurno je i sadašnje. Njeno htenje daje joj njena moć i sve iz tog proističe.

Koliko se zna, SAD dosad nikad nisu odustajale od svojih namera, bez obzira na sve otpore na koje su nailazile, manje kod sebe a više u svetu. Više nije pitanje da li će - već kada će krenuti silom oružja na Irak! Sve vesti to dramatično najavljuju: "Napetost uoči sednice SB... Sile u ćorsokaku, Pauel zaoštrava, preti ratom... poslednja faza diplomatije..." i slično.

Šta se sve "iza brega valja" pitaju se mnogi? Šta su javno proklamovani ciljevi: uništiti leglo terorizma; sprečiti upotrebu oružja za masovno uništenje; dejstvovati u ime američke bezbednosti... Ipak svi znaju da je cilj "crno zlato" na kome počiva ova zemlji kao pogonska energija umornoj privredi SAD-a. Šta se još krije ispod žita? Dobri poznavaoci ove svetske drame tvrde da je u pitanju borba za novi međusobni položaj svake sile ponaosob, borba za sopstveni interes i što povoljnijupoziciju u novom poretku. A zna se: kad se veliki glože, mali stradaju.

Zapaža se da na ruševini "ravnoteže straha" kad je rat gotovo bio nemoguć bez svetskog sukoba, sad tek niče neko novo seme. Grupisanje velikih kao antipod SAD-u zahvata ujedinjenu Evropu, veliku Kinu i druge...? O toj koneksiji je reč, koja neće biti ni laka ni izvesna dok svi ne pokažu "svoje karte neka čitav svet vidi gde ko stoji", kako to kaže predsednik Buš!

Ulozi u toj svetskoj igri su veliki, a rulet se sve više zahuktava... Za svestrane procene treba imati mnoge skrivene elemente: o militarizmu, o "pregledu odbrane SAD-a, o ciljevima u 21.-veku...

Ako se steknu uslovi za neku društvenu pojavu ona će i "krenuti" ako se ne spreči. Tako je i sa ratom protiv Iraka. Samo je u celini istina o namerama Anglo-Amerikanaca i "konkvistadora", a ona se vešto pokriva. Ipak je u javnost nedavno plasiran Izveštaj o "pregledu odbrane" SAD-a.

Tu se, po načelu "naše pravo daje nam naša moć", otvoreno i preteće drsko govorio o "novoj strategiji kao modelu za budućnost, utemeljenoj na mogućnostima" - a zna se kakvim! Govori se o bezbednosti Amerike u 21. veku, o stanju u vojsci i potrebi njene modernizacije.

Dati su podaci o sadašnjim snagama i formacijama svih rodova i vidova, a piše se i o stanju u najosetljivijem elementu - ljudskom faktoru, njegovom zanavljanju, plaćanju i motivisanju. Po klasičnim shvatanjima to pripada sferi visokih vojnih tajni svake zemlje, i valjda je prvi put da se o tome javno govori. Ali velika "armada" nema šta danas da krije. Sadašnje pripremne operacije napada na Irak su u duhu modela takve strategije, naročito u pogledu "upravljanja rizicima", planiranja operacije, obrade buduće žrtve, do podele dobiti među "saveznicima i prijateljima".

U osnovi svakog rata su, oduvek pa i danas, ekonomski motivi i faktori. Pođe se u pljačku a nađe rat, ili se rat povede da bi se pljačkalo i osvajalo tuđe. Sve dosad što je učinjeno ogromno košta i većina misli da se ti "dolari moraju opravdati pred poreznicima". I to može prevagnuti na tasu rata ili mira. Ogromni izdaci se pravdaju.

"Ne mogu se porediti sa onim koliko bi koštali ljudski životi u slučaju da država ne potroši onoliko koliko je potrebno za odvraćanje protivnika i samog prosperiteta nacije". Stara je to priča o vuku i jagnjetu, u koju Amerikanci hteli ne hteli - poodavno veruju, iako su posle Vijetnama govorili "nikada više".

Nigde se tako tesno nisu povezali politički, ekonomski i vojni faktori savremenog establišmenta kao u pripremama ovog rata. To je savremeni militarizam na delu i velika je pretnja malim zemljama i miru u svetu. Posledice mogu biti nesagledivo teške po sve, pa i nas.

Branko Kostić, penzioner
Beograd

Hvala Bogu da ste konačno doneli inicijativu, pa da nam donesete divne vesti, kao što su otvaranje robnih kuća sa našim proizvodima po Severnoj Americi.

Nadam se da će tako nešto biti i u Viskosinu, jer nas ima razasutih po celoj planeti. Pozdrav od čitateljke "Glasa javnosti".

Mirjana Janković
Vinkonsin, SAD

Misli posmatrajući pogrebnu povorku Zorana Đinđića dok prolazi pored ulice Knjeginje Zorke, 15. mart 2003.

Toliko vojnika
Spreda i pozadi
Čuvaju drvenu kutiju
U kojoj su meso i kosti
Jednog hrabrog mladog čoveka.
Krvi nema.
Poklonio je Srbiji.

Helikopteri kruže iznad zemlje
Kao da pokušavaju da uhvate
Dušu tog hrabrog mladog čoveka
Pre nego što dopre raju.
Daj Bože da uspeju.
Srbija je treba.

Toliko vojnika
Spreda i pozadi
Čuvaju drvenu kutiju
U kojoj su meso i kosti
Jednog hrabrog mladog čoveka.
Gde su bili vojnici,
Gde su bili helikopteri
Dok je hrabar mlad čovek bio živ?

Ovu pesmu posvećujem Ružici, Jovani i Luki, g-đi Mili, Vladi Srbije, Demokratskoj stranci i srpskom narodu.

Timoti Bajford
Beograd

Vaš naslov teksta "Bler i Elizabeta čestitali Maroviću...", od 18. marta, prevazilazi sve moguće granice neukusa. Ili vaš novinar nema pojma o stilizovanom i protokolarnom pisanju, ili vaš urednik nema o tome pojma.

Prvo, ona se ne oslovljava kao Elizabeta, nego minimum kao Kraljica Elizabeta. Drugo njeno ime nikako ne bi trebalo stavljati iza imena engleskog (britanskog) premijera. Ili ovakvim naslovom želite da pokažete odbojnost prema svakoj monarhiji, ili ne znate pravilno pisanje. U svakom smislu, ne služi vam na čast.

Branko Jekić
Toronto

Ovo nije prvi put da mladi ljudi u vozilima GSP-a divljaju, vređaju, maltretiraju i ponižavaju - i vozače i putnike. Kad je nakon jednog nemilog događaja sa težim posledicama GSP zatražio pomoć MUP-a i policajci u civilnim odelima pomagali kontrolorima da obavljaju kontrolu kupovine karata, to je u našem listu popraćeno satiričnim humorom, kao da toj meri nije prethodilo nasilničko ponašanje i nanošenje težih telesnih povreda licima na njihovom radnom mestu. U ovom poslednjem incidentu nastradao je putnik.

Da je PTT posle učestalih napada na poštare i pljačke pošta, obezbedio policijsku pomoć poštarima u dane kad raznose penzije, možda bi zlosrećni poštar iz Zemuna, ubijen na Bežanijskoj kosi, bio živ; ovako njegov ubica se šeta ulicama nekog grada i troškari opljačkani novac, a kad ga potroši krenuće u novu pljačku!

Kod nas ima mnogo pojava koje treba kritikovati na ozbiljan ili satiričan način: birokratska osionost i bahatost, nemoralno i društveno štetno ponašanje, besprizorno nasilništvo, prostakluk, elementarno neznanje i slično. Sa kritikom i podsmehom je dočekana i mera Ministarstva finansija da su trgovine obavezne da imaju kase, da izdaju račune, a isto tako i kupci da izdate račune čuvaju i u slučaju kontrole pokažu inspektoru. E, to je već ispod našeg dostojanstva!

A Ministarstvo finansija je tu meru propisalo da bi se poreski obveznici doveli u red i izmirivali svoje obaveze, suzbijala siva ekonomija u kojoj trgovina ima "počasno" mesto. Najveći luksuz koji vidimo svuda oko nas - skupe automobile, vile, život na visokoj nozi, potiče iz sive ekonomije, iz neplaćenih poreza državi, na račun nas svih. Nema izveštaja o rezultatima tih inspekcijskih kontrola, ali ima čaršijskih priča kako prolaze inspektori u pokušajima da nekog kontrolišu - budu ismejani i oterani, tu se građani odmah okupe i pokažu svoju solidarnost, dok u punom vozilu GSP nemo posmatraju maltretiranje - bilo vozača ili putnika.

Da paradoks bude veći, među anketiranim građanima koji su se negativno izjasnili o ovoj meri bilo je i prosvetnih radnika, dakle iz oblasti koje su u stanju stalnog štrajka zbog niskih plata i sa stalnim zahtevima za njihovo povećanje, jer su one u državnom sektoru najniže, a njihova visina i redovne isplate zavise od priliva sredstava u budžet.

Ministru finansija ne preostaje ništa drugo nego da inspektori neometano obavljaju svoj posao, a koja će građane "naučiti" da se ometanje lica u vršenju službene dužnosti po zakonu kažnjava. Ako već ne može lepim!

Mirjana Kuzmanović
Beograd