Učenica Ana Đokić iz Brzeća nestala je 27. januara.
Očajna majka Milanka Dobrodolac sumnja da su je odveli u belo
roblje. Otac, Zoran Milić, prijavio je nestanak SUP-u Brus 10.
februara. Roditelji strahuju da li je živa, raspituju se, iščekuju
vesti, javljaju se na prvi zvuk telefona, u nadi da to možda,
zove njihova Ana.
"Nekoliko dana provela je kod mojih u selu Donji Lipovac,
tridesetak kilometara odavde. Poslednji put ju je video jedan
rođak tog 27. janura, kako izlazi iz autobusa u Lepencu. On nam
je i preneo da je sa njom razgovarao i da mu je rekla da je kupila
kartu za Kruševac. Bilo je rano jutro, oko pet sati. Od tada joj
se gubi svaki trag. Ne znam da li je imala probleme, nikada mi
se nije požalila. Dobro smo se slagale, eto, kao drugarice",
priča i plače majka Milanka.
Uplašeni su i Miladin (12) i Katarina (9), Anini brat i sestra
po majci. "Pričaju da se udala. Ma, znam ja, da se udala,
ona bi se meni do sada javila. A nije ni imala momka. Možda jednog,
neko vreme u Brusu, ali znam da su se razišli. Nikada nije imala
neku jaču vezu. Ja samo molim da se javi, da znam da je dobro
i da je živa. To mi je najbitnije", kaže i kroz suze dodaje
da je njena Ana uvek nasmejana, vesele prirode, da nije sebična
i da voli da se druži.
 |
|
Milanka Dobrodolac, majka nestale devojke
|
"A drugarica je uvek imala puno, u školi, srednjoj ugostiteljskoj
u Brusu. Da niko sada ništa o njoj ne zna da mi kaže... Znate
kako je u seljačkoj kući, posla uvek ima na pretek. Radim 25 godina
kao kuvarica u obližnjem hotelu. Dođem kući umorna, čeka me troje
dece i suprug. Moja Ana je uvek spremna da pomogne, vredna i poslušna.
Uopšte više ne idem na posao od kada je nema. Brinem, ne spavam,
noćima, danima. Eto, vidite, čekamo svi pored telefona."
Otac Zoran radi u SUP-u Brus. Prijavio je nestanak, a ćerku pokušao
da nađe i preko kolega u Kruševcu. "Ana je vanbračno dete,
ali ja sam uvek plaćao alimentaciju, a od pre dve godine počeli
smo i da razgovaramo i da se viđamo. Uvek sam joj davao za cigare,
džeparac. Ja sam i pre, dok je bila mala, hteo da stupim sa njom
u kontakt. Ne mogu sada da vam pričam o tome, ali hteo sam. Nije
isključeno da su je odveli u belo roblje. Nagoveštavala mi je
da bi išla u Austriju.
Ja sam joj govorio da o tome nemamo šta da razgovaramo: "Nemaš
isprave, završi školu, još ovo polugođe, a dotle ćeš biti i punoletna."
Poslednji put sam je video dva dana pre no što je nestala, u kafani
"Kruna" u Brusu. Nije htela da mi se javi i izašla je
sa drugaricom, čim sam se pojavio. Dobio sam podatak da su je
videli u Staroj čaršiji, u Kruševcu. Kolege su proveravale, ali
od nje ni traga", zabrinut je Zoran.
Majka Milanka kaže da je Ana kod bake i dede imala svoju staru
garderobu, u kojoj je i otišla. Videli su je u braon somotskim
farmerkama koje imaju aplikacije od teksasa. Nosila je crne ravne
čizme, šarenu košulju, kaput sa dva lica: crno i narandžasto.
Visoka je oko 180 i ima dugu crnu kosu.
N.E.Stanisavljević
