[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 18. 3. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Zaoštrava se rasprava o izgradnji metroa u Beogradu

Laki ili teški samo da krene

Reč imaju članovi Komisije, a možda bude izmena u GUP-u

Javni uvid u Generalni urbanistički plan, kojim je isplaniran razvoj Beograda do 2021. godine, uskoro će biti završen. U holu Skupštine grada, na Trgu Nikole Pašića, gde je GUP izložen, danima se okupljalo stotine zainteresovanih građana, a mišljena su, naravno, bila podeljena. Veliko interesovanje izazvala je izgradnja metroa oko čega su sukobili i urbanisti, naročito oko pitanja da li će to biti "laki šinski sistem" ili "teški, klasični metro".

O tome se dosta i polemisalo u javnosti, ali razlika između ova dva tipa metroa nikome nije sasvim jasna, pogotovo ne građanima kojima je u stvari i namenjen. Izdvojila su se dva mišljenja. Jedno zastupa gradska vlada koja je za jevtiniju varijantu, odnosno za tzv."laki metro", dok oprečno mišljenje imaju urbanisti okupljeni u "Otporu" koje predvodi Branislav Jovin, arhitekta i nekadašnji rukovodilac Sektora za metro pri Zavodu za izgradnju grada.

Prema njegovim rečima, Beograd je jedina milionska metropola u Evropi koja nema metro, a jedini način da se reši pitanje našeg saobraćaja je upravo, kako on kaže, izgradnja klasičnog metroa.
- "Tramvaj za 21. vek" poznatiji kao "laki metro" čiju izgradnju predlaže gradska vlada predviđen je za male gradove, a ne za prevoz dva miliona građana, koliko ih ima u prestonici. Deset godina je Skupština grada finansirala projekte za izgradnju klasičnog metroa, koji su bačeni u vodu, a sada se priča o nekom lakom šinskom sistemu koji podrazumeva "spuštanje" običnih tramvaja ispod zemlje.

Sedmi po redu

Branislav Jovin istakao je da izgradnja metroa nije jedino na čemu zamera Generalnom urbanističkom planu. On kaže da je veliki problem i to što je ceo GUP zasnovan na građevinskom zemljištu u društvenoj svojini, tako da kada dođe do privatizacije, sve ovo pada u vodu. Jovin je još dodao i to da ni jedan veliki grad u Evropi nije pisao Urbanistički plan u poslednjih 20 godina, dok je ovo sedmi po redu koji su naši urbanisti napisali u ovom periodu.

Metro koji smo počeli da gradimo početkom sedamdesetih godina urađen je za srednje vreme koje se odnosi na najudaljenije tačke u gradu do centra, kao što je recimo Pančevo. Po tim projektima, od centra Novog Beograda, Dušanovca ili Sajma do Trga republike vožnja metroom iznosila između 10 i 15 minuta - objašnjava Jovin.

S druge strane, prema mišljenju nekih profesora sa Saobraćajnog fakulteta, ovakav, klasičan metro bi se isplatio samo u slučaju da na jednoj liniji bude oko 20. 000 putnika na sat, a mi takvih linija gotovo da i nemamo.

Francuska firma "Sistra" predložila je studiju na osnovu ispitivanja javnog transporta u prestonici, prema kojoj bi troškovi izgradnje lakog šinskog sistema bili oko 2,8 milijardi evra, što bi finansijski bilo izvršeno do 2021. godine. Prema ovoj studiji prva deonica lakog metroa išla bi od Zemuna do Ustaničke ulice, druga od Banovog brda preko Karaburme do Mirijeva, a treća od Bloka 45 do Voždovca.

Prema procenama "Sistre", ova prva linija, od Ustaničke ulice do Zemuna, koštaće od 350 miliona do 400 miliona evra, dok kilometar tunela košta od 30 do 60 miliona evra, a površinske deonice od deset do 20 miliona evra.

Po Nacrtu GUP-a koji se još razmatra prvi pravci bi bili delimično drugačiji od onih koje predviđa francuska "Sistra".
- Postoji i komisija koja će razmotriti i predlog francuske firme "Sistra", stručni savet će dati svoje mišljenje, pa ako se pokaže potrebno, napraviti i izmene u Generalnom urbanističkom planu - rekao je LJubomir Anđelković, potpredsednik gradske vlade, prilikom promocije ove saobraćajne studije.

Mišljenja oko izgradnje metroa i dalje su podeljena, svako ima svoju ideju o tome kako i koji je metro bolji, a građani čekaju. I to već više od deset godina, kada im je prvi put, početkom sedamdesetih godina, obećano skraćenje muka i spas od "gužvanja" po javnom prevozu. Sada, posle toliko vremena, izgleda da se rešenje ipak nazire, samo u kakvom obliku ostaje da se vidi.

M. Blaževski


vesti po rubrikama

^Beograd

22:14h

Nastavak rušenja tržnog centra u Šilerovoj 38

22:22h

Zaoštrava se rasprava o izgradnji metroa u Beogradu

22:29h

Od početka sezone od gripa bolovalo 30.000 ljudi

22:37h

Povodom Svetskog dana potrošača: Naši kupci potpuno nezaštićeni

22:43h

U Resniku juče počela gradnja predškolske ustanove

22:51h

Zaključak IO Skupštine grada: Radna disciplina do maksimuma

22:58h

Bez tezgi kod SKC-a

23:06h

U Zemunu i Novom Beogradu bez grejanja do podneva

 



     


FastCounter by LinkExchange