Godine 1894. je tuženo i za ovakav tekst: ...Kakav
će pojam o našoj bespristrasnoj školi imati ljudi kada pročitaju
kako se njen bivši profesor a sadašnji ministar tuče pesnicama
po svojoj kancelariji sa građanima i svojim nižim osobljem..."
Opozicionog novinar Vladimira Ristanovića sud je za sva inkriminisana
dela osudio kao - pozivanje naroda na nepokornost zakonima - novčano,
a ostala dela zatvorom - ukupno šest meseci (najviše za uvredu
NJ. V. bivšeg kralja Milana) koje je izdržavao u Zabeli.
"Ko kalja obraz Srbije?"
"Odjek" je bio list radikala; počeo je da izlazi 1884.
pa je, sa kraćim prekidima, izlazio sve do 1902. godine. Spada
u one listove srpske opozicione i pozicione štampe koji su najviše
zabranjivani, proganjani i gušeni. Pet puta je potpuno plenjen
i zabranjivan pa je stalno menjano ime u: Novi, Isti, Narodni,
Srpski; mnogi brojevi, i čitavi tiraži, su ritualno, na javnom
svetu spaljivani. Tužilac je najviše inkriminisanih dela podvodio
pod: urednika i zaštitnika bezakonja". Kada su se radikali
podelili 1902. godine u dve frakcije - ultraradikale i radikale
levice - ovo glasilo je postalo organ levice.
Sve serije i svi urednici, bez izuzetka, sedeli su na optuženičkoj
klupi za uvredu režima, pa su, kraće ili duže, robovali u Zabeli
i po beogradskim apsanama.
... Navodimo detalje iz sudskog procesa odgovornog urednika Apostoal
Dudinčića, koji je pred Osnovnim beogradskim sudom "polagao
račune" za dva svoja "štamparska sogrešenija".
Prvi je iz broja 199. godina 1894. ("Bankrotstvo");
tužilac u grehe uzima ove inkriminisane izraze:
"Državni udar i ova "neutralna Vlada" salomi tom
poletu krila. Naglo se jurne opet istim tragom, koji je već bio
doveo Srbiju do bankrotstava, obavljena Kraljem Milanom pri silasku
s Prestola. Za kratko vreme "Neutralna Vlada" poruši
sve mučne tekovine, proćerda što god je zatekla i dogradila, uvali
Srbiju opet u stidne i štetne pogodbe sa stranim bankama, bonovima,
stade podmirivati anuitete, pošto je nasleđene novce iz kase potrošila
kupovanjem na popularnosti činovnika, ne videći da se time ruši
snaga i kalja obraz Srbiji..."
Da ustane knjaz
U broju 197. iz iste godine tužilac sudu skreće pažnju na članak
u "Odjeku" pod naslovom: "14. septembar",
tvrdeći da se u njemu vređa ugled NJ. V. Kralja Aleksandra I.
U članku sledeći inkriminisani izrazi, po tužiocu, podležu sudskom
gonjenju:
"Da ustane iz groba Knjaz Miloš, pored sve njegove bistrine,
dugo bi mu trebalo da od čuda k sebi dođe. A kada bi se malo razabrao,
izvesno bi povikao:
- Zar vi, moji potomci, u sovjetničkoj i kajmakamskoj samoživosti,
tražite prijatelje protiv naroda!
Uz pomen Knjaza Miloša, 14. septembra dolazi i drugi tužan pomen:
pomen umrlih narodnih prava, čijem je izrazu na biralištu posvećen
bio taj dan. Čudnim nekim udesom 14. septembar podseća nas na
početak i na svršetak (privremeni, ako Bog da) demokratskog razvitka
u našoj državi.
Sećaš li se, narode, snage Miloševe, 14. septembara, kada si
u oduševljenju i slobodi vrveo na birališta; kada si nepomućenim
izrazom svoje volje stvarao sreću i sjaj svom Kralju, čvrstoću
i napredak Državi, ponos i zadovoljstvo sebi, utehu i nadu celokupnom
narodu Srpskom..."
U prvom novinarevom "grehu" tužilac je našao kvalifikaciju:
"da draži narod na neposlušnost", "da kraljevu
vlast predstavi kao nesposobnu da upravlja narodom i državom Srbijom
i tako protiv vlasti u narodu izazove nepoverenje..."
U drugom članku uvredio je NJ. V. Kralja Aleksandra, potomka
Knjaza Miloša, koji neće da radi sa narodom i za narod.
Sud je uvažio obe tužiočeve kvalifikacije, pa je Apostola Dudinčića,
odgovornog urednika "Odjeka" kaznio sa dve godine zatvora
(uvreda Kralja) i 600 dinara globe (pozivanje naroda na neposlušnost
zakona).
Pre toga je Dudinčić već bio kažnjen sa 15 meseci zatvora za
uvredu kralja Aleksandra u prvostepenoj presudi, ali je ovu kaznu
Apelacioni sud povisio čak na 3 godine, što je ukupno bilo 5 godina.
Apostol Dudinčić je otišao da robija u Zabeli. Bile su to teške
i bezdušne kazne koje su najviše ispaštali urednici opozicione
štampe prema kojima ni policija ni sud (i Osnovni, Kasacioni i
Apelacioni) nije imao obzira.
... U svim zakonima o štampi vrhovni vladar, Kralj, bio je neprikosnovena
i nepovrediva ličnost; svaka vrsta kritike NJ. V. za sobom je
povlačila tešku zatvorsku kaznu, čak i ona bezazlena i dobronamerna
kritika. Minimalna kazna je bila dvanaest, pa je mogla da se proteže
i na "doživotnu robiju u okovima". Zato nije bilo iznenađujuće
što je u slučaju Apostola Dudinčića, optuženog za uvredu Kralja
Aleksandra ú, presuda Prvostepenog suda od 15 meseci u Kasacionom
sudu preinačena čak na tri godine stroge robije.
Kada ministar koješta "brblja"
I odgovorni urednik "Dnevnog lista" Pavle N. Stojanović
(povremeno sarađivao i u "Srpskoj zastavi") bio je čest
"gost" policije, državnog tužioca i sudova, a dobro
su mu bile poznate i beogradske apsane, kao i robijašnica u Požarevcu
u kojoj je tamnovao mnoge godine zbog "štamparskih prestupa".
Evo zašto je, na primer, 5. oktobra 1895. godine, za sedam "spisateljskih
greha" od strane vladajućeg režima osuđen na robijanje od
dve godine i tri meseca.
Tužilac je ocenio da je u članku "Odgovori-razgovori"
("Dnevni list" broj 118) naneo uvredu vlastima, a inkriminisani
izrazi su ovi:
"... Naš gospodin Steva, ministar finansija, stalno se za
svoje greške izvinjava javnom mnenju, ali najčešće sam sebe uteruje
u laž..."
Piše: Ljubomir Tešić
Sutra: Nadležnost kmeta Ljube
