Oko 2 časa posle podne pristigla su i dva topa.
Njihove granate nisu pogađale, ali su ohrabrile i konsolidovale
Turke koji su krenuli u napad. Četnicima je nestajala municija,
pa je Skopljanče naredio brzu paljbu uz postupno povlačenje. Jedan
po jedan četnik napuštao je položaj i svi su se već uklonili kada
su to Turci uočili.
Međutim, pri odstupanju, jedno odeljenje je krenulo u drugom
pravcu i naletelo na vojsku. Povuklo se u obližnju vodenicu iz
koje je, do poslednjeg metka, pružalo otpor. Četnici su se odlučili
da pokušaju proboj bajonetima na puškama. U proboju su poginula
osmorica, a jedino su preživeli Obren Knežević i Dimitrije Premović.
Na Guglinu je poginulo 9 četnika, dok su Turci imali 80 poginulih
vojnika i jednog oficira. U borbi su se istakli: student prava
Rista Duždević-Toholj, podoficir Milan Kovinić i student filozofije
Dimitrije Premović. Sudbina ove trojice je posebno interesantna.
Rista Duždević-Toholj, rezervni potporučnik, početkom Prvog svetskog
rata bio je komandir čete u odredu vojvode Vuka. Sa Krfa je otišao
u Dobrudžu, gde je komandovao dobrovoljačkom četom koju su činili
Hercegovci. Poginuo je u pokušaju da zarobi bugarsku zastavu.
Odlikovan je Karađorđevom zvezdom sa mačevima. U spomen na njega,
podignuta je u porti manastira Ljubostinja omanja crkva.
Milan Kovinić je poginuo na Drini, na samom početku Prvog svetskog
rata, kao prva oficirska žrtva. Odlikovan je Karađorđevom zvezdom
sa mačevima. Sahranjen je u porti manastira Čokešina.
Dimitrije Premović je učestvovao u Topličkom ustanku u odredu
Koste Pećanca. U istom odredu se istakao, prilikom oslobađanja
Crne Gore, kao jedan od komandanata u borbama kod Nikšića i Crvenog
Mosta. Preživeo je Prvi svetski rat i penzionisan je kao direktor
gimnazije u Beogradu.
Ostali značajni događaji u 1905. godini
Tokom ove najburnije godine, za sve vreme trajanja Akcije (1903-1912),
odigrale su se, pored opisanih, i sledeće važnije borbe:
1. Borba na Vuksanu - Na Uskrs, 30. aprila, opkoljena je 35-člana
četa Koste Milovanovića - Pećanca jakim turskim snagama. Borba
je započela u zoru i okončana je kasno u noć uspešnim probojem
četnika. Poginula su četiri četnika, dok su Turci imali 40 mrtvih
i ranjenih. (Vuksan je lokalitet iznad manastira Mateič u Skopskoj
Crnoj Gori).
2. Borba na Kitki - Jaka turska patrola (100 vojnika) okružila
je, na ovom visu planine Kozjak, osmočlanu četu vojvode Petka
Ilića - Nagoričkog. Poginulo je 6 četnika. Preživeli su vojvoda
Petko i Koce Janković; o turskim gubicima nema podataka.
3. Borba na Mukosu - Čete Jovana Babunskog i Gligora Sokolovića
(331 čovek) sukobile su se, 20. juna, sa združenim bugarskim četama
Konstantinova, Sugareva i Dačova (oko 120 ljudi). Posle četiri
časa borbe i ranjavanja Konstantinova i Dačova, Bugari su se razbežali.
Oni su imali i 10 poginulih, dok Srbi nisu imali gubitaka.
4. Borba na Movnatcu - Čete Gligora Sokolovića, Jovana Bubunskog
i Trenka Rujanovića, iznenadile su, na ovom brdu 18. avgusta,
četu Ivana Naumova - Albanka (75 ljudi). Posle petočasovne borbe,
oko 40 bugarskih četnika je izbačeno iz stroja, a ostali su pobegli.
Srbi su zaplenili 20 manliherovih pušaka i imali trojicu poginulih
i jednog ranjenog.
Krajem godine u Generalni konzulat u Skoplju stigao je vice-konzul
Milan Rakić. Njegov posebni zadatak bio je da se bavi četničkim
poslovima, koji su, pored pisanja izveštaja, obuhvatali i prenos
oružja i materijala iz Srbije.
U zapadnom Povardarju došlo je do smene šefa gorskog štaba. Sretena
Rajkovića zamenio je Panta Radosavljević.
Polovinom novembra, srpska četa vojvode Vladimira Kovačevića
prodrla je u selo Borovo u Maleškom srezu. Posle dvomesečnog bavljenja,
morala je da ga napusti, pošto je novac za izdržavanje (samo 13
napoleona) potrošila.
Srpska organizacija je preuzela od Bugara kumanovski i značajno
ojačala u kratovskom i palanačkom srezu. Takođe neka sela u veleškoj
(Rudnik, Oreov-dol, Omorane), prilepskoj (Dabnica, Gostiraža,
Drenovac) i kičevskoj oblasti (Kozičino i Pateevac) u potpunosti
su očišćene od bugaraša. Zahvaljujući radu vojvode Gligora, iz
manastira Zrze i Treskavac proterani su bugarski kaluđeri i na
njihova mesta došli srpski.
Posebno važan događaj bio je doček novog srpskog mitropolita
Vikentija (Krdžića). On je doputovao u Skoplje 28. decembra. Od
Firmilijanove smrti, početkom 1903. ovom mitropolijom administrirao
je arhimandrit Sava (Protić). Vikentijev dolazak ulio j sigurnost
i učvrstio pozicije srpskih sveštenika i prosvetnih radnika, koji
su bili glavni nosioci nacionalnog rada na ovim prostorima.
Piše: Vladimir Ilić
Sutra: Tajno udruženje Srpska odbrana
