Popljuvano polizati..." "... Hajdučija, lopovluk i bezakonje besni u zemlji Srbiji, krupna posla vrše se u četiri oka među ministrima finansija, ruše se sve do sada u Srbiji stečene privredne ustanove, a nove ne podižu. Ministar pravde Andonović potpuno je ubio i ono malo vere u pravdu i sudove, a ministar 'Nagasaka' pravi rusvaj u prosveti. Od pomirljivosti među zakrvavljenim i zavađenim strankama nema ništa! U opštinama je haos: ispremeštane su i ispreturane...

Pri ovakvoj opštoj pometenosti u koju je Kraljevina Srbija pala rešenje krize može da bude samo u vraćanju na put zakonitosti i pravde t.j. vratiti ono stanje, koje je prethodilo vaspostavljanju farazonskog režima. A za to je potrebno - popljuvano polizati! No, kako je vrlo mnogo pljuvano, to će trebati mnogo vremena da se sve to poliže..."

Drugi članak je Gvozden Pantić objavio u "Narodnim večernjim novinama", u broju 184, u humorističkom podlisku "Zolja", u članku "I opet iznenađenja", naneo je uvredu nj.v. Kralj Aleksandru ú u sledećim inkriminisanim izrazima:

"Izgleda da se u Srbiji sve tumbe okrenulo... Prođoše toliki datumi, meseci i godine, a promena nikakvih! Pa neka nam se ne zameri ako upitamo: da li je Patrijaršija i Kralj čekala da se opet zavadimo i pokrvimo kao danas, da nam ni oni Srbi koji su pod tuđinom, ne mogu na položaju pozavideti? E, da li je Patrijaršija zahtevala da na čelo finansija bude postavljena jedna onako problematična ličnost, kakav je Vukašin Petrović...?

Pogaženi zakoni

Ali, ovako, imati jedno bezizlazno stanje na vrhu uprave zemlje Srbije, jednu sumnjivu koteriju ljudi, ruinisane finansije, pogrešan ustav, pogažene zakone. Za ministra finansija jednog Vukašina Petrovića; krvnu, partijsku zavadu među građanima, demoralisano činovništvo, javnu nesigurnost i u imanju i u životu, odgurnuti jednu najveću stranku i za to dobiti Patrijaršiju - to bi moglo biti samo srpskim neprijateljima za radovanje...

... Zapitajte narod kako on misli o tome, pa ćete dobiti odgovor iz jednog glasa: Dajte nam jednom političkog mira i pokoja, dajte nam naše oduzete slobode, dajte nam sigurnost u imanju i u ličnom životu, pa kada nam budete sve to dali - onda nas možete obradovati i sa tim vašim iznenađenjem - Patrijaršijom. Ovako ništa nam takvo jedno iznenađenje ne znači kada će posle njega doći bankrotstvo i propast zemlje..."

Sud je našao da se u ovom članku vređa nj.v. Kralj Aleksandar ú, što je optuženi poricao.

Za oba inkriminisana članka: za draženje i pozivanje naroda na otpor vlastima kazni sa 2 meseca zatvora, a za uvredu kralja godina dana zatvora, uz plaćanje svih troškova. Tako je Gvozden Pantić zvani "Zolja", kao opozicioni novinar i urednik, kažnjen na robiju od pet godina i dva meseca. Nisu pomogle žalbe ni Kasacionom ni Apelacionom sudu. Sud i policija su branili režim i ostajanje na vlasti, a ne istinu i žurnalističko mišljenje.

Srbijom hara javna otvorena krađa..." I "Mali žurnal" je počeo da izlazi 1894, ali je, za razliku od drugih opozicionih novina, prolazeći kroz mnoga iskušenja cenzure, zabrana i hapšenja urednika i novinara, uspeo da se održi . Slovio je kao nestranački, demokratsko-radikalni list, vrlo vidljivo - antirežimsko glasilo. NJegovi izdavači su bili braća Savić i sve više su, kako navodi dr Andrija Radenić u "Progonima političkih protivnika", imali posla sa policijom i sucima. Ponekad su u novinama imali i "plaćene" odgovorne urednike, koji su, umesto braće, odgovarali za sve ono zašta su cenzori i državni tužioci nalazili da je po zakonu kažnjivo.

Inače, "Mali žurnal" je najčešće potpisivao urednik Andra Ristić, koji je, kako se veli u hronikama, dužan ili nedužan, stalno bio u zatvoru...

Sudski dosije vezan za "Mali žurnal" prepun je zabrana, suđenja, sudskih procesa i presuda. Ovde navodimo jedan inkriminisani tekst (broj 43, godina 1894.), zbog koga je suđen i kažnjen urednik Jovan Živković, potpisnik uvodnika: "Lopovska kumpanija". Državni tužilac kaže, u tužbi upućenoj Osnovnom sudu u Beogradu, da je ovim člankom Živković "naneo veliku uvredu gospodi ministrima, Svetomiru Nikolajeviću i Vukašinu Petroviću, članovima Kraljevske vlade..."

Iz inkriminisanog tekst tužilac navodi:
Otvorene krađe
"Da je u Srbiji nastupio period javne i otvorene krađe i da te krađe favorizuje i potpomaže glavom Ministar finansija... Predsednik Ministarskog saveta, g. Svetomir Nikolajević zna tačno za sve ove nečasne stvari, pa se pravi lud, jer zli jezici govore da i on sam ima iz državne kase da podmiri neke svoje račune..."

"Ovi gadni i nedostojni poslovi dovedeni su u vezu sa ostalim postupcima ovog "neutralnog" ministarstva i pokazuju kako je užasno nemoralan Svetomirov režim... Ova je zemlja i onako pošla kud ne treba. Ko zna kakve je katastrofe još mogu snaći. Niko ne može da zagleda u budućnost, niti je kome u mogućnosti saznati šta se valja iza brda. Dok se na vlasti, u ministarskoj fotelji, treba se nakrasti i okoristiti. I tako je po Srbiji počeo grabež - jedno očajničko otimanje, u kome se niko ni zašto ne pita i ne razbira, a što je najgore - niko nikom ne odgovara. Lopovima se zasijale oči, pa grunuli čim im se ukazala zgoda..."

"Zavera i veleizdaja..."

U pomenutom članku "Lopovska kupmanija" Jovan Živković piše i ovo: "...da je režim Svetomirove vlade užasno nemoralan, jer je za vreme tog režima u Srbiji nastupio period javne i otvorene krađe, koju ministar finansija zdušno potpomaže, a predsednik Ministarstva, koji sve to zna, pravi se lud i nevešt...

Piše: Ljubomir Tešić
Sutra: Naša vlada služi Austriji