Ulazak srpskih četa u Makedoniju uvećao je broj
bugarskih zločina nad Srbima. Na udaru su bili svi oni za koje
je bilo dovoljno pretpostaviti da mogu biti opasni za bugarsku
organizaciju. Prema podacima konzula Ivana Ivanića, od bugarskog
noža i kuršuma stradalo je preko 150 viđenijih Srba. Po bestijalnosti,
kojom su izvedene, ističu se pokolji koje su čete Atanasa Babate
i Jordana Spasova izvršile u selima Kokošinje kod Kumanova i Rudare
kod Kratova.
Godina 1905. otpočela je ubistvom srpskog prote u Kumanovu Atanasija
- Taška Petrovića. Organizator i izvršilac ubistva bila je bugarska
organizacija u Kumanovu. Pop Taško je osuđen na smrt zato što
je bio predsednik kumanovskog odbora, srpski mitropolitski namesnik
i organizator bojkota bugarskih trgovaca u kumanovskoj čaršiji.
Atentat je izvršen u nedelju, 15. januara, u uskoj uličici koja
je vodila prema srpskoj crkvi. Tada su smrtno ranjeni prota Taško
i crkvenjak Jaćim Krstić. Smrt je izbegao đakon Stojan Stejić,
koji se, u momentu otvaranja vatre, okliznuo i pao.
Borba na Tabanovcu
Turske vlasti su uhapsile 11 osumnjičenih, ali su osuđena samo
dvojica: Atanas Levkov, upravitelj bugarskih škola i Trajče Mitev,
sekretar bugarskog mitropolitskog namesnika prote Aleksandra.
Obojica su osuđena na pet godina zatvora. Istragu je vodio reformni
oficir, Hrvat Milan Turić s očiglednom namerom da omogući puštanje
na slobodu okrivljenih.
Levkovu i Mitevu, koji su kaznu izdržavali u skopskom Kuršumli
- hanu, uskoro se priključio srpski učitelj iz Kumanova Jovan
Cakić. On je osuđen na istu vremensku kaznu zbog organizovanja
ubistva bugarskog mitropolitskog namesnika.
Bugarski prota Aleksandar ubijen je četrdesetog dana od smrti
prote Taška, u vreme kada je Tašku držan parastos. Tako je prvi
put u istočnom Povardarju, sa srpske strane, odgovoreno ravnom
merom na bugarski teror.
Srpska četa predviđena za Poreč, jačine 27 ljudi, sišla je u
zoru 27. marta u selo Tabanovce. Sa sobom je nosila tovar od 101
puške i 30.000 metaka. Njom je komandovao narednik Vladimir Kovačević.
U četi su bili poručnik Dragomir Protić (Kovačevićev zamenik)
i potporučnik Dragomir Vasiljević, Stojan Simović - Koruba i Stojan
Ristić-Giljanac.
Kovačević je, odmah po dolasku, podelio četu tako što je šestoricu,
predvođenu Veselinovićem, poslao u kuću na suprotnom kraju sela,
a sa ostalima se smestio u dve susedne kuće. Međutim, turski doušnik
je video dolazak čete i obavestio kumanovski garnizon.
Turska vojska je, već u ranim popodnevnim časovima, započela
pretres kuća. Prema dostavi, opkolila je kuću sa Veselinovićevom
grupom. Reformni oficir Turić obavestio je opkoljene da su napušteni
od drugova, koji su pred vojskom pobegli i da im on garantuje
život ako se predaju. Pošto je otpor, u ovakvim okolnostima, bio
uzaludan, četnici su se predali.
Oko tri časa posle podne došlo je do borbe između Kovačevićeve
grupe i vojske. Već od prvih plotuna poginuli su Protić i Vasiljević,
obojica u pokušaju da se probiju iz obruča. Četnici su se hrabro
borili zaustavljajući juriše Turaka plotunima i bombama. Borba
je trajala do duboko u noć, kada se vojska povukla. Turci su najčešće
izbegavali noćne sukobe sa srpskim četama.
Linč u Kumanovu
U međuvremenu, sedam zarobljenih četnika je sprovedeno u Kumanovo.
Posle saslušanja u opštini, trebalo je da budu sprovedeni u zatvor.
Međutim, na trgu pred opštinom dočekala ih je masa fanatizovanih
muslimana, među kojima je bilo mnogo cigana - potkivača. Oni su,
na poziv s opštinskog prozora, linčovali vezane četnike razbivši
im glave čekićima i mrcvareći njihova beživotna tela sekirama,
noževima i motkama.
Da bi smirili ozlojeđene kumanovske Srbe, turske vlasti su im
odobrile da četnike svečano sahrane. Solidarnost su pokazali i
kumanovski bugaraši, koji su masovno prisustvovali sahrani.
Gubici Turaka u Tabanovcu bili su oko 60 mrtvih i ranjenih, a
četnika 11 mrtvih i dva lakše ranjena.
Borba na Čelopeku
Posle borbe na Tabanovcu, Savatije Milošević, Lazar Kujundžić
i Baceta napustili su poslove organizatora Akcije, u želji da
kao vojvode osete četnički život "iznutra". Baceta je,
osim toga, trebalo da zameni dotadašnjeg šefa gorskog štaba Iliju
Jovanovića. On i Savatije su, polovinom aprila, preveli preko
granice 107 četnika.
Beogradska četa
Na Veliki petak, 28. aprila ujutru, stigle su u selo Dubočicu
dve velike čete: kragujevačke i beogradska. Dočekali su ih sa
svojim četama Ilija Jovanović, Lazar Kujundžić, čiča - Pavle Mladenović
i Ljubomir Jezdić. Kragujevačku četu predvodio je kapetan Borko
Paštrović i u njoj su bili potporučnici: Vojin Popović, Dušan
Jezdić, Petar Todorović i Dušan Putniković. Na čelu beogradske
čete bio je Baceta. U njoj su bili: Savatije, oficiri Janićije
Mićić, Bogdan Hajnd, Vojislav Tankosić, Branivoj Jovanović i podoficiri
Jović, Radul Kosovac, Novica Leovac, Radoš Vasiljević, Trajko
i Radivoje Ilić.
S njima su bile i čete Stevana Nedića i Doksima Mihailovića,
koje su se posle odmora u Srbiji vraćale u zapadno Povardarje.
Piše: Vladimir Ilić
Sutra: Borba na Čelopeku
