O četnicima nju je vodio njihov vojvoda, za vojvode
je bio nadležan šef gorskog štaba, koji je procenjivan od nadležnog
terenskog odbora. Sve konduit - liste slate su Izvršnom odboru,
koji ih je prosleđivao Centralnom, od koga ih je preuzimala Vrhovna
uprava (formirana pri Ministarstvu inostranih dela).
Početkom 1904. godine, Centralni odbor započeo je pripremanje
čete predviđene za Poreč. Za vojvodu je imenovan Anđelko Aleksić
(rodom iz Midinaca kod Gostivara), njegov zamenik je postao Đorđe
Cvetković iz Leška kod Tetova, a za putovođu je određen Vasilije
Trbić.
Četa je imala 23 čoveka. Međutim, nesporazumi su je potresali
od samog početka. Najpre je Đorđe Cvetković, koji se proslavio
ubistvom turskog nasilnika Ćor-Zaima, odbio da krene jer nije
dobio brzometku br. 1, koju je ranije nosio. Nesporazum je izglađen,
ali je za nekoliko dana odložio prelazak čete. Ona je, 22. maja
ujutru, prešla granicu kod Buštranja, ali je usledio novi sukob.
Anđelko i Đorđe se nisu složili sa Trbićem o daljem kretanju.
Herojska borba
Trbić se vratio u Srbiju, a četa je nastavila bez putovođe. Na
Kozjaku joj se priključio hajduk Kitan iz Poljanice. Četa je posle
tri dana otkrivena i opkoljena turskom vojskom na visu Šuplji
kamen iznad sela Četirci blizu Kumanova. Četnici su herojski ginuli,
skupo prodajući živote.
Više puta su bombama primoravali Turke da odstupe suljajući se
niz strmine Šupljeg kamena, istovremeno ih desetkujući. Na kraju
jedino je preostao vojvoda Anđelko. Turski komandant, pruski đak,
Hamdi-paša, naredio je da ga uhvate živog, kako bi preko njega
optužio zvaničnu Srbiju. Razbivši praznu pušku i revolver o kamen,
Anđelko je bacio među Turke devet preostalih bombi. Ostavši bez
ičega, sam među poginulim drugovima, grčevito je stezao kamu.
Turci su lagano i sa strahom prelazili. Na poziv da se preda,
Anđelko je uzviknuo:
"Ovako se srpski komita predava", a zatim zario kamu
sebi u grlo.
Tako se, prema Stanislavu Krakovu, okončala pogibija srpskih
četnika.
Hamdi-paša je na vrhu Šupljeg kamena našao samo tela 24 srpska
junaka i njihovo polomljeno oružje. Pobeda nad srpskom četom plaćena
je sa 180 mrtvih i ranjenih Turaka. Među mrtvima bila su i dva
oficira.
Organizovanje prvih srpskih četa na terenu
Prve čete su nastale samoorganizovanjem srpskog življa u porečkoj,
kumanovskoj i kratovskoj oblasti, koje su, uz velešku, bile najizloženije
bugarskom nasilju. Za prvog porečkog vojvodu izabran je vođa Brsjačke
bune Micko Krstić. On je, posle 20-godišnjg tamnovanja, živeo
u Bitolju pod policijskom prismotrom i obavezom da se svakodnevno
javlja gradskoj upravi.
Njegovo bekstvo, 4. aprila 1904. organizovali su: Savatije Milošević
(pisar bitoljskog konzulata), Jovan Ćirković Ćifa( sekretar patrijaršijskog
vladike Polikarpa), Lazar Kujundžić (upravitelj kičevskih škola)
i Marko Cerić. Prisustvo srpske čete ubrzo se osetilo. Od 40 porečkih
sela, verne Egzarhiji ostala je samo bugaraška Lokvica.
Prvi uspeh četa vojvode Micka postigla je protiv osam združenih
bugarskih četa koje je predvodio Damjan - Dame Grujev, među bugarašima
nazivan "Kral na Makedonija". Njegova namera bila je
da porečka sela nasilno vrati pod Egzarhiju i u njima učvrsti
bugarski uticaj.
Sukob se odigrao 5. oktobra 1904. godine kod Slatine u Poreču.
Bugarska četa se odmarala u jednoj jaruzi posle sukoba sa turskom
vojskom kod Movnatca (na ulazu u Poreč). Četrdeset srpskih četnika
nečujno ih je opkolilo i, iznenadnim prepadom, razbilo skoro pet
puta brojnijeg neprijatelja. Tom prilikom ubijeni su bugarski
vojvoda Đurčin i četvorica bugarskih četnika, veći broj je ranjen,
a ostali su se razbežali. Među ranjenima bio je Gruejv, koga je
Micko zarobio.
Po naređenju Nikole Pašića, ministra inostranih dela, Grujev
je oslobođen. On je ispraćen do sela Solnje blizu Skoplja, a iz
Skoplja je otputovao za Sofiju.
Krajem 1904. vojvoda Micko, na kome je tamnovanje ostavilo vidnog
traga, obolelih nogu, fizički oronuo i u godinama kad se teško
podnose napori četovanja (imao je oko 60 godina), prešao je u
Kragujevac, gde je živeo o trošku Srpskog komiteta.
Akcija kod Ohrida
U kumanovskom i kratovskom kraju, osokoljeni primerima Mila Levkovića
iz Rudara i popa Dimitrija - Diče Trajkovića, koji su se sami
oružano suprotstavili i odbili bugarske nasilnike, stvaraju se
prve srpske čete. Njih su organizovali čiča- Pavle Mladenović-Krajisević
iz sela Jačince i učitelj iz Rudara Jovan Stanojković, rodom iz
Dovezenaca, koji je uskoro postati vojvoda Dovezenski.
Dovezenski se pokazao kao sposoban organizator i propagator.
Zahvaljujući njemu, srpskoj organizaciji su pristupili, zajedno
sa svojim četama, vojvode iz Ilindanskog ustanka Krsta Kovačević,
Vanđel Skopljanče i Milan Štipljanče.
Tokom avgusta, vojvode Đorđe Cvetković-Drimkolski i Gligor Sokolović
prodrli su se svojim četama u Ohridski Drimkol, odnosno Prilepsko
polje i tu započele rad na organizovanju srpskog stanovništva.
Piše: Vladimir Ilić
Sutra: Ubistvo popa Taška
