[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 3. 3. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Istoričar Čedomir Antić o nacionalnom programu premijera Đinđića i svom viđenju SRbije u 21. veku

Treba nam novo "načertanije"

Srbija XXI veka svoje uzore treba da traži u malim evropskim državama, i u tradiciji politike Srbije pre 1912, ili čak, pre 1878. godine

Istoričar mr Čedomir Antić se ponovo vratio u žižu javnosti kad je nedavno u jednom beogradskom nedeljniku objavio tekst sa razlozima zbog kojih bi Srbija morala da postane nezavisna država.

Autor tog teksta kaže da mu ni na kraj pameti nije bilo pretenciozno poređenje sa Garašaninom. Svoje "Načertanije" zamislio je, kaže, tek kao provokaciju i reagovanje na rezultate dvogodišnje politike nove vlasti, za koje ne misli da su bili uspešni.

Ovaj dvadesetosmogodišnjak, poznat iz Studentskog protesta 1996-97, uključio se kasnije, zajedno sa Čedom Jovanovićem, u politički život preko DS, ali je veoma brzo izašao iz te priče. Ipak, još uvek je formalno član DS. U razgovoru za "Glas" nedavno je najavio da će objaviti i drugi deo nacrta u kome predstavlja svoju viziju Srbije u 21. veku. Taj posao je urađen i u ovom razgovoru će biti predstavljena suština njegove zamisli.

Pre promocije drugog dela Čedinog "Nacrta", koje do sada nije bilo objavljivano, ovaj mladi istoričar komentariše zamisli premijera Đinđića o budućim rešenjima ključnih tema za Srbiju, RS i BiH.

- U Banjaluci je Srpska Vlada, po drugi put za dva meseca, a da o tome nikad nije raspravljala, vezala pitanje Kosova i Metohije za Srpsku. Nažalost, pošto aktivnosti srpskih vlasti na nacionalnom planu do sada nisu pratile ozbiljnije pripreme i šira politička akcija, teško je očekivati da u svemu tome postoji jasan koncept. Nedostatak koncepta je sve dosadašnje napore činio efemernim.

Poništavanje RS

Zainteresovana za trenutne političke ciljeve i vođena trenutnim interesima unutrašnje političke borb,e Hrvatska je u BiH poslednjih godina često nastojala da u savezu sa Muslimanima radi na umanjivanju političkog uticaja srpskog naroda i Dejtonskim sporazumom određenog suvereniteta RS. Takva politika može doneti trenutne koristi Hrvatskom narodu u BiH, međutim, formula prema kojoj 17 odsto Hrvata u BiH mogu da zauzimaju polovinu vlasti u Muslimansko-hrvatskoj federaciji i trećinu u Uniji, teško da će se održati posle eventualnog nestanka RS. Sa svakim u većoj meri centralističkim ustrojstvom Unije BiH, politički gubitak biće ravnopravno podeljen između Srba i Hrvata.

Sudeći po izjavi g. Đinđića u Banjaluci, objavljenoj 22. februara u dnevnom listu "Danas", čini se da je njegova zamisao, koja bi, s obzirom na očekivana politička pogađanja, trebalo da bude makar malo diskretna - sada i izložena. Najava da bi uspostava nezavisnosti Kosova i Metohije navela Srbiju da zatraži reviziju Dejtonskog sporazuma, data početkom januara, ustvari je značila poziv na podelu Kosova i Metohije.

Međutim, šta ako za ustupke u RS bude ponuđeno striktno sprovođenje Rezolucije 1244 i sporazuma iz Rambujea, koji ide uz nju? Tako bi tekovina trogodišnjeg rata i velikih žrtava nestala u sve unitarnijoj BiH, ali bi zato Albanci sa Kosova i Metohije stupili u ustanove Državne zajednice, ostvarujući nesrazmerno veliki uticaj u njima. Za Srbe je danas nacionalni interes demokratsko pitanje.

Dokle god bude definisan sa obzirom na trenutne stranačke interese, sprovođen od ma koliko uspešnih pojedinaca i motivisan ličnom ambicijom, naši će se nacionalni preporodi završavati nacionalnim katastrofama...- ubeđen je mr Antić, svestan da njegovi komentari mogu da zvuče kao da ih je izgovorio političar.

Za njega izjava dr Đinđića, po kojoj u budućnosti RS vidi u statusu kakav u SR Nemačkoj imaju savezne države, pokazuje ili nepromišljenost ili jednostran srbijanski predlog revizije Dejtonskog sporazuma kojom bi samostalnost Republike Srpske bila značajno umanjena. Bavarska, naime, nema vojsku. U nemačkom ustavu ne postoje precizni pariteti, kakvi postoje u konstituciji Unije Bosne i Hercegovine?

Na posletku i protestantski sever i katolički jug Nemačke povezuje ista nacionalnost njenih stanovnika. Prema tome, to je pristup koji potpuno ne priliči fami o pragmatičnosti Vlade i imidžu koji prati njenog predsednika. Nesumnjivi su obrazovanje i sposobnost g. Đinđića, međutim, očigledno je da samostalno i, niti jednoj ustanovi odgovorno delovanje na nacionalnom programu sada može lako da kompromituje Srbiju i donese joj štetu. - ocenjuje Antić.

Doslovno gledano, zahtev da sever Kosova dobije status RS znači da će Kosovu biti data nezavisnost, za šta se suštinski i Antić zalaže, ali ipak misli da nije dobro ako se takav proces započne na ovaj način.

- Teza o federalizaciji Kosova nije dobro postavljena, a opet, odmah je i demantovana tvrdnjom da Srbi žele na Kosovu status koji Hrvati imaju u BiH, što nije isto, jer Hrvati tamo nemaju svoju teritorijalnu jedinicu. Niti je Kosovo i Metohiju moguće definisati tako, pošto UBiH čine tri naroda, od kojih dva manjinska zajedno čine većinu. Sve nas to dovodi do pitanja da li možemo da dozvolimo sebi da sprovodimo nacionalne programe na nekonzistentan način. Naša istorija je bogata primerima nacionalne brzopletosti i nemarnosti, poslednje aktivnosti Vlade ne odstupaju od tih tradicija,- konstatuje Antić.

Za njega je potreba naših političara da svoju vlast učvrste time što bi nacionalni program vezali za sebe, možda praktična, ali je do sada donosila samo štete narodu. Tako je, po mišljenju mr Antića, i sada.

Mir na Balkanu

Budući da su i jedan i drugi narod u opadanju, značajno mesto u nacionalnim politikama njihovih država imaće održanje sadašnjeg stanja. Srbija i Hrvatska za najvažniji spoljnopolitički zadatak u budućnosti imaju održanje bezbednosti u regionu. Pre svega, reč je o borbi protiv islamskog ekstremizma i međunarodnog kriminala.

- Meni je žao što moram da kritikujem Vladu Srbije jer ona trenutno jedina ima moć u zemlji i pokušava da ostvari neki nacionalni program. Ali tvrdim da vlasti u Srbiji misle da će na isti način, na koji su se oslobodile svojih stranačkih konkurenata, sada rešiti nacionalni program. To se ne radi tako. Ako rezultat takve nacionalne politike bude istovetan stvarnom ishodu predsedničkih izbora od 2002, onda to neće biti dobro. Kuriozitet da anonimna osoba bude dovedena na najvišu vlast, isključivo iz razloga što dozvoljava da njome vladaju, ako je 10 godina ranije kuriozitet bio da čovek koga je podržalo svega stotinu birača postane koordinator Predsedništva SFRJ (Sejdo Bajramović)- onda to ulazi u istoriju kao podsmeh jednom vremenu. Ako slična rešenja budu primenjena prilikom definisanja i sprovođenja nacionalnog programa, onda se Srbiji ne piše dobro, upozorava mr Antić.

U nastavku razgovora ovaj istoričar mlađe generacije navodi koji bi, po njegovoj oceni, trebalo da budu nacionalni ciljevi Srbije u novom veku. U razradi te ideje on ide i korak dalje, precizno navodi i kakvo ustrojstvo bi trebalo da ima Srbija u 21. stoleću. Iako je svestan da su neka rešenja koja predlaže prilično teška za državu, i naizgled neprihvatljiva za narod, on racionalno pokušava da dokaže da je bolje na promišljen način odbraniti nacionalni minimum, nego trošiti narodnu snagu i bogatstvo na održavanje prazne forme.

Nešto za ništa

Premijer Srbije je, definišući nacionalne ciljeve u RS, pokazao osobinu koja svojevremeno nije manjkala ni Slobodanu Miloševiću. To je jedan stari običaj, u suštini deo bogate srpske političke tradicije, po kome političar postaje državnik kada uspe da trampi naše "nešto" za tuđe "ništa". G. Đinđić je taj običaj inovirao, pa sada nudi "nešto bratovljevo" za "dvostruko ništa". Tako je izjavio da budućnost RS u Uniji BiH vidi definisanu po ugledu na status saveznih država u SR Nemačkoj. Zauzvrat je tražio sprovođenje Rezolucije 1244 i dogledno vraćanje Kosova i Metohije u pravni sistem Srbije.

Za Srbiju bi, po mišljenju mr Antića, bilo najprobitačnije da u DžDžI veku bude ustrojena kao jedinstvena država sa republikanskim uređenjem. U interesu je srpskog naroda i građana Srbije da buduća Srbija bude u što većoj meri unitarna. Ukoliko bi se na njenoj teritoriji uspostavljale regionalne autonomije, onda bi to trebalo učiniti u skladu sa modelima primenjenim u EU i isključivo voljom građana, a ne (kao što je sada slučaj u Vojvodini) odlukom trenutnih političkih elita. Takve autonomije bi imale određena ovlašćenja, ali to ne bi značilo federalizaciju Srbije. Skupština Srbije bi bila jednodomna, a predsednika Republike bi narod birao neposredno.

Sa Kosovom i Metohijom bi Srbija u budućnosti imala dobrosusedske odnose. Cilj Srbije trebalo bi da bude podela oblasti, međutim, najvažnije je da se Srbima u oblasti omoguće puna sloboda, ljudska i građanska prava i samostalnost. Za početak, trebalo bi raditi na dobijanju posebnih prava za našu državu nad oblastima Severnog Kosova, Kosova Polja i Binačke Morave (opštine Leposavić, Zvečan, Zubin Potok, Štrpce, Novo Brdo, severni deo Kosovske Mitrovice), kao i upravom nad manastirima Gračanicom, Dečanima i Pećkom patrijaršijom.

Srbija bi zadržala formalan suverenitet nad Kosovom i Metohijom pod uslovom da u svakom drugom pogledu bude zadržana potpuna nezavisnost dve oblasti, a njihova buduća eventualna integracija bude izvedena u okviru ulaska čitavog regiona u EU. Interes Srbije je da zaštiti svoj narod u oblasti i sačuva tamošnje verske, istorijske i kulturne spomenike od nacionalnog značaja, veruje sagovornik "Glasa".

Drugi važan interes srpskog naroda je naizgled suprotan od okupljanja srpskih zemalja. Reč je o očuvanju državnosti Srbije i prava većine srpskog naroda pred nastupajućom konfederalizacijom, koja će nacionalnu većinu na prostorima bivše SRJ odvesti u političku opoziciju i opteretiti velikim troškovima i dugovima. Stvaranje labave konfederalne srpsko-crnogorsko-kosovske zajednice bi u narednim decenijama ubrzalo nestajanje srpskog naroda i naposletku dovelo do gubitka slobode, tekovine za koju se srpski narod borio u protekla dva veka.

U Crnoj Gori je, po "Nacrtu" mr Antića, neophodno ukinuti stanje nastalo posle 1945. godine. Srpski narod u ovoj zemlji mora imati adekvatnu zaštitu zvanične Srbije, a SPC podršku i pomoć EU i OUN. Srbiji, međutim, nije u interesu da Crna Gora ne bude nezavisna. U savremenom svetu nije redak slučaj da jedan narod ima dve države, a Srbija će kad god bude u prilici, biti voljna i u stanju da pomogne maloj Crnoj Gori, a da pri tom ne šteti sopstvenim državnim interesima, kao što je u proteklom razdoblju bio slučaj.

Interes Srbije je da RS opstane i očuva prava određena Dejtonskim sporazumom... Srbija je, međutim, zapostavila svoje obaveze prema sunarodnicima u RS i do danas nije ispunjena većina mogućnosti za privrednu integraciju, kulturnu saradnju i prosvetno ujednačavanje.

Srbija u 21. veku nema državnih interesa u Hrvatskoj i Makedoniji. Ipak, interes Srbije je da oko milion pripadnika srpske manjine koji su do 1990. živeli u ove dve države očuva svoj identitet, ostvari kulturnu i prosvetnu autonomiju i nastavi da postoji kao nacionalna periferija sa svim onim pravima koja su uživali do 1990. i pravima koje manjine uživaju u EU, a koje Srbija garantuje svojim nacionalnim manjinama.

U pogledu spoljne politike Srbija mora da uzme učešća u savremenim evropskim i evro-atlantskim integracijama. Ipak, Srbija bi u budućnosti trebalo da učini sve da ostane po strani od svih, a naročito tuđih ratova. Njeni su interesi samo u regionu, dok u pitanjima svetske politike ona ima privilegiju da zauzme načelan, umeren i, po mogućnosti, neutralan stav. Srbija više nema interes ni mogućnost da aktivno učestvuje u borbi za svetsku prevlast, niti da se bori za uspostavljanje svetskih ideoloških sistema. Srbija DžDžI veka svoje uzore treba da traži u malim evropskim državama, a tradicije u politici Srbije pre 1912, ili, čak, pre 1878. godine.

Ulazak u EU trebalo bi da bude cilj spoljne politike Srbije. No, ako će Srbiji biti potrebne godine za privrednu i zakonodavnu integraciju, politički interesi naše zemlje morali bi već sada da budu raspravljeni i definisani političkom većinom, što je moguće bližom konsenzusu. Ulazak u EU jeste cilj naše države, ali se mora strogo voditi računa o statusu i ravnopravnosti naše zemlje u Unij. Za Srbiju je važnije da dostigne standarde današnje EU, nego da bezglavo jednoga dana stupi u reformisanu ili podeljenu verziju današnje EU.

Olga Nikolić


vesti po rubrikama

^istraživanje

17:15h

Istoričar Čedomir Antić o nacionalnom programu: Treba nam novo "načertanije"

 



     


FastCounter by LinkExchange