[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 2. 3. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Srpski četnici na početku dvadesetog veka (4)

Srbiju zvali "Božija kuća"

To je bilo njeno šifrovano ime među ustanicima

Prvi organizator četničke akcije na terenu bio je Aksentije Bacetović - Baceta Rujanac. On je uspostavio dva gorska štaba i to, za Istočno i Zapadno Povardarje, odnosno, za predvardarske i prekovardarske krajeve. Ovakva podela terena ostala je do Balkanskih ratova.

Ranjene i obolele četnike, koje nije bilo moguće prebaciti u Srbiju, lečili su seoski vidari, a kada su mogućnosti dozvoljavale dr Mihailo Šuškalović u internatu Srpske gimnazije u Skoplju. Takođe, smešteni su i u manastir Sv. Prohor Pčinjski.

Posebnu ulogu u zbrinjavanju obolelih, ranjenih i onesposobljenih za bilo kakav rad imala su društva "Kolo srpskih sestara" i naročito, "Srpska braća". Ona su se finansirala iz dobrovoljnih priloga i članarine. Redovni i najveći priložnik bila je "Beogradska zadruga", pre svega zahvaljujući predsedniku Luki Ćeloviću.

Dobrovoljci

U organizovanju Srpske četničke akcije učestvovao je veliki broj istaknutih ljudi tog vremena, među kojima su bili: predstavnici naučne elite, generali, viši oficiri, viđeni političari, pripadnici ekonomske elite i fakultetski obrazovani ljudi raznih profila. Akcijom je neposredno rukovođeno iz Konzularnog odeljenja Ministarstva inostranih dela, a u njoj su učestvovala i ministarstva: vojno, prosvete i crkvenih dela, finansija i unutrašnjih dela.

Četnici su poticali od domaćeg stanovništva, dobrovoljaca iz Srbije, Crne Gore, Austro-Ugarske i prebeglica i iseljenika iz Evropske Turske. Među njima je bilo onih različitog imovnog stanja i obrazovanja; najviše seljaka, ali i oficira, podoficira, učitelja, studenata, sveštenika, činovnika, zanatlija i dr.

Kao što je već navedeno, međusobna prepiska učesnika Akcije bila je obavezno šifrovana. Na samom početku korišćene su opisne šifre, tzv. kriptonimi, a ubrzo su uvedene i numeričke. Tako, na primer, šifra "Božija kuća" označavala je Srbiju, a adresa "Gospodinu u Božijoj kući" bila je upućena predsedniku Izvršnog odbora u Vranju.

Pored toga, uobičajeni nazivi su bili: štap - puška, jabuke - bombe, kafa - barut, šećer - otrov, golemiot ili starac - šef gorskog štaba, brabonjci - Turci, Smirana - Skoplje, Venecija - Vranje, Jerusalim - Bitolj, Berlin - Beograd, Neptun - Poreč, itd.

Tipičan primer ovakvog šifrovanog telegrama bio je izveštaj sekretara Izvršnog odbora Mihaila Stevanovića predsedniku Rafajloviću, koji se tada nalazio u Beogradu. Tekst je govorio o pogibiji čete vojvode Anđelka Aleksića na Šupljem Kamenu kod Kumanova i glasio je:
"Vagon koji si poslao sa 23 bureta propao. Popucali obruči i sve se vino rasulo".

Numeričke šifre je Konzularno odeljenje Ministarstva inostranih dela dostavljalo odborima u Srbiji i konzulatima u Staroj Srbiji u Makedoniji, koji su ih dalje prosleđivali. Šifre su povremeno menjane. To je činjeno uvek kada se sumnjalo da su provaljene, a nekada i iz preventivnih razloga. Na njima su radili najsposobniji stručnjaci iz oblasti kriptografije, među kojima su bili i takvi naučnici, kao akademci Ljubomir Klerić i Mihailo Petrović Alas.

Upotreba pseudonima (četničkih imena), koje su imali svi istaknuti učesnici Srpske četničke akcije u Srbiji i na terenu, imala je opravdanje zato što su turski diplomati pažljivo pratili Državne šematizme Kraljevine Srbije trudeći se da, za ilegalnu četničku akciju, optuže zvaničnu Srbiju.

Osim toga, akteri na terenu, svojim pseudonimima štitili su od turske i bugarske odmazde, ne samo svoju porodicu, već često i svoja sela. Ipak, bilo je slučajeva da su neki od poznatih vojvoda (Gligor Sokolović Jovan Babunski) bili prinuđeni da svoje porodice presele u Srbiju.

Šifrant M. Alas

Četnička imena najčešće su izvođena iz geografskih toponima, zatim, iz nacionalne prošlosti i legende, vlastitih imena i nadimaka, imena revolucionara, i sl. Takvi pseudonimi bili su: Nikodije Stefanović - Timočki, Ilija Jovanović - Časlav Pčinjski, Sreten Rajković - Rudnički, Pavle Blažarić - Bistrički, Panta Radosavljević - Dunavski, Mijajlo Ristić -Džervinac, Jovan Stojković - Babunski, Gligor Sokolović - Nebregovski, Petko Ilić - Nagorički, Jovan Stanojković - Dovezenski, Gligorije Ristić - Đorđe Skopljanče, Jovan M. Jovanović "Pižon" - Rade Neimar, Mihailo Ristić - Iguman Pajsije, Ljubomir Davidović - Ljutica Bogdan, Savatije Milošević - Ivan Kosančić, Vojin Popović - Vuk, Dušan Dimitrijević - Dule, Svetozar Ranković -Toza, Dimitrije Aleksić - Ditko, Micko Krstić - Pavlovski, Jovan Grković - Gapon, Jerotije Topalović - Marat, Vojislav Tankosić - Škilja, Stevan Nedić - Ćele, Ljubomir Vulović - Ljuborad, itd.

Piše: Vladimir Ilić
Sutra: Prvi gorski štabovi


vesti po rubrikama

^feljton

15:09h

Srpski četnici na početku dvadesetog veka (4)

15:37h

Srbi u "ratnom dnevniku" Vermahta (51)

   


     


FastCounter by LinkExchange