Ono što je krvotok za život čoveka, to je Koridor
deset, "naša najveća razvojna šansa" za život Srbije.
To ponavljaju svi - od stručnjaka do sadašnje i bivše vlasti.
Ova figura ide uz onu Cvijićevu - da smo sagradili kuću nasred
druma koji povezuje istok i zapad, pa smo zbog toga preko glave
prevalili mnoge ratove i NATO bombardovanje. Godinama, decenijama,
vekovima, postavljalo se pitanje: zašto je Srbija, umesto da iskoristi
tu prednost, uvek na njoj gubila?
I dok su "bivši" neiskorišćenost puta "koji prolazi
kroz našu kuću" svaljivali na "ničim izazvane sankcije",
današnja vlast oslanja se na stari, dobro oprobani recept - za
sve što ne valja i nije urađeno, i posle više od dve godine, kriv
je onaj režim.
- Deonica Koridora 10 kroz Srbiju neće biti završena do početka
Olimpijskih igara u Atini 2004-e - priznao je u četvrtak, na konferenciji
za novinare, Dragoslav Šumarac, ministar urbanizma i građevine
u Vladi Srbije.
Ministru nije postavljeno pitanje šta je DOS, eskpertski tim
G17 plus i naša nadležna ministarstva sprečilo da završe Koridor
10 do Olimpijade u Atini, a da to Srbiji padne u krilo s neba.
Istog dana u Atini, ministar inostranih poslova Grčke Andreas
Loverdos, zadužen za sprovođenje "Grčkog plana za privrednu
rekonstrukciju Balkana" (ESOAV), izjavio je da evropski Koridor
deset (K10), koji povezuje Grčku sa zapadnom Evropom, delom preko
Srbije, neće biti završen za mnogo godina, a nije izvesno ni da
li će nedostajući deo auto-puta na jugu Srbije biti gotov do Letnjih
olimpijskih igara, avgusta iduće godine.
Loverdos je tada ponovio da će Grčka isplatiti 150 miliona evra
Srbiji za K10, ali je dodao da projekat kasni krivicom Vlade Srbije.
Vlada još nije dala građevinsku studiju, iako je na to bila obavezna
po međudržavnom sporazumu ESOAV.
- Da je Srbija podnela građevinsku studiju, kako zahteva naš
sporazum, Ministarstvo inostranih poslova Grčke bi novcem odgovorilo
do kraja prvog polugodišta - izjavio je Loverdos.
Šumarac kaže da je Ministarstvo pripremilo novu strategiju prostornog
planiranja u Srbiji, koju je Vlada usvojila 23. januara 2003.
i poslala Narodnoj skupštini.
- Novi prostorni plan se mora doneti, pošto postojeći, koji je
donela prethodna vlast, Srbiju tretirao kao izolovano ostrvo -
izjavio je tada Šumarac.
Milutin Mrkonjić, visoki funkcioner SPS i bivši direktor CIP-a,
u kome su se radili svi planovi vezani za K10, demantovao je za
"Glas" ministra Šumarca. On je rekao da su prostorni
planovi za koridor urađeni još 1996. u skladu s evropskim planovima.
- Sramota je što je ova vlast propustila istorijsku šansu da
pred Olimpijadu u Atini uzme 150 miliona evra od Grka i pare od
EU za završetak auto puta K10. DOS i G17 plus imali su sve planove
i građevinsku studiju, koja je prihvaćena 1996, a koju nisu želeli
da iskoriste zato što je rađena kad su socijalisti bili na vlasti.
Odgovorno tvrdim da smo im sve planove i građevinsku studiju predali
još 5. oktobra 2000, ali da oni do danas nisu znali da ih iskoriste,
jer su nesposobni - oštar je Mrkonjić.
Tihomir Obradović, pomoćnik ministra za urbanizam i građevinu,
kaže da se Ministarstvo i danas pridržava prostornog plana za
K10 iz 1996. "koji se radio toliko dugo, da je doživeo i
punoletstvo".
- Međutim, trebalo nam je dve godine da ga korigujemo, jer je
bio vremenski prevaziđen i zato što zemlja, zbog izolacije od
okruženja, nije pratio plan mreže evropskih koridora - tvrdi Obradović.
Za primer, Obradović navodi da je pruga kod Horgoša prema evropskoj
koridornoj mreži promašila pravac za 10 kilometa istočno.
- Ne verujem da je Grčka, naš prijatelj, okrivila našu Vladu za
K10. Realizacija kasni zbog bivše vlasti, jer smo tek posle njenog
pada ušli u evropsku integraciju - izjavio je Obradović.
On dodaje da K10 nije mogao biti ceo izgrađen do Olimpijade u
Atini, mada su, kaže, planovi bili gotovi pre dve godine.
- To prevazilazi naše građevinske mogućnosti. Pored toga, da bi
se dobio novac od EU za bilo kakavu izgradnju, morate da im ponudite
dobre planove koji podrazumevaju tehničke detalje tipa: ko će
to da plati, kako će se to izvesti, ko će raditi… A to nije postojalo
u starom planu - tvrdi Obradović.
Mrkonjić, pak, podvlači da je Koridor deset naša vekovna tekovina,
koju nisu izmislili ni Tito ni Milošević, baš kao ni Đinđić, kao
i da razvojni planovi ne poznaju politiku, već samo stručnost.
Mrkonjić tvrdi i da je istom trasom nekada ovuda išao rimski put,
a u 19. veku na tom koridoru izgrađena je i prva železnička pruga
od Beograda do Niša.
- Tokom sankcija, mnoge evropske kompanije bile su zainteresovane
za K10, a neke od njih su još tada ulagale u njenu izgradnju.
Zato mi je nerazumljivo kako ova vlast, kad nema više sankcija,
nije uspela da bespovratno uzme pare od EU za koridor do Olimpijskih
igara. Pouzdano znam i tvrdim da im je i te kako stalo da povežu
Grčku sa EU. Umesto toga, oni se zadužuju uzimajući kredite za
izgradnju auto-puta Subotica-Beograd. Pa, zar su toliko nesposobni
da nisu mogli barem da iznude koncesiju koja radi na principu
"izgradi-koristi-vrati"? Ovako, oni i na projekte koji
su najisplativiji, kao što je ovaj put, demonstriraju svoju nesposobnost
i nekompetentnost - tvrdi Mrkonjić.
 |
 |
|
Šta je K10?
Panevropski Koridor 10 predstavlja najkraću saobraćajnu
vezu između zapada i krajnjeg juga kontinenta, a definisan
je i uvršten u mrežu evropskih koridora na Panevropskoj
konferenciji u Helsinkiju, 1997.
Koridor 10 direktno povezuje osam zemalja Evrope:
Austriju, Sloveniju, Hrvatsku, Mađarsku, Jugoslaviju,
Bugarsku, Makedoniju i Grčku, a indirektno još šest:
Nemačku, Italiju, Bosnu, Rumuniju, Tursku i Albaniju.
Proteže se od Salcburga preko Ljubljane, Zagreba,
Beograda, Niša i Skoplja do Soluna, sa krakom Niš-Sofija,
koji je veza s panevropskim Koridorom 8 (Tirana-Sofija-Burgas-Varna)
i koridorom 4 (Berlin-Prag-Bratislava-Arad-Sofija-Solun)
i krakom Beograd-Budimpešta, koji takođe predstavlja
vezu sa K4.
Trećina ukupne deonice K10 ide kroz Srbiju, oko 800
kilometara. Ideja EU je da na železničkim prugama,
koje obuhvataju mrežu evropskih koridora, do 2020.
vozovi dostignu brzinu od 250 kilometara na sat. A
sada, na karti Međunarodne železničke unij UIC stoji
da trenutno voz od Beograd do Budimpešte ide šest
sati i 17 minuta. Sa izgradnjom K10, to će trajati
tri sata i 40 minuta.
|
|
|
 |
|
|
|
|
|
|
|
On kaže da je za vreme njihove vlasti urađen deo Koridora i to
auto put Šid-Beograd, Beograd-Niš, Niš-Pečenjevci, Pečenjevci-Grabovnica.
- Još 1992. pokrenuli smo i projekat "Brze pruge Srbije",
na šta su nam se svi smejali. Vlast SFRJ nije mnogo ulagala u
železnicu, jer su se oni kao gospoda vozili kolima, a ne vozom,
zbog čega je železnica danas u očajnom stanju. Međutim, to se
može ispraviti, pošto pare danas nisu više problem, već nesposobna
vlast - ponovio je Mrkonjić.
Pored železnice, ni vodni saobraćaj na K10 praktično nije ni
pipnut, iako su za njih zainteresovane nemačke kompanije. Za Aerodrom
u Beogradu, koji je takođe deo K10, kaže se da ima istu važnost
kao Frankfurtski aerodrom, a ne treba ni pominjati da smo takav
položaj, možda, izgubili još pre deset godina, kad su se strani
investitori okrenuli aerodromu u Budimpešti.
Milorad Minić, takođe visoki funkcioner SPS i bivši generalni
direktor ŽTP, pozdravlja početak nastavka izgradnje K10, ali takođe
smatra da je sadašnja vlast sa tim zakasnila.
- Kad smo mi bili na vlasti, imali smo viziju da zemlju obnovimo
po principu Španije, koja se, posle Frankovog pada, naglo razvila.
Cela Evropa je posle diktatorovog odlaska ulagala u izgradnju
saobraćajne infrastrukture u Španiji, jer im je zemlja bila važna
za turizam. Srbija im je važna tranzitna zemlja, i na to smo računali.
Posle 5. oktobra očekivao sam da će DOS krenuti snažno u izgradnju
zemlje, jer su pale sankcije, a EU je mogla nesmetano da ulaže.
Neshvatljivo je kako je takva šansa propuštena, pogotovo sada
pred Olimpijadu. Srbija je imala šansu da bespovratno dobije novac
za izgradnju K10, a sada više nisam siguran da će to biti moguće.
Mislim da će EU i dalje ulagati u K10 posle Olimpijade, ali znatno
manje, i više kroz kredite - naglašava Minić.
Na Međunarodnoj konferenciji "Koridor 10 - put razvoja i
interakcije", održanoj prošle godine u Beogradu, izneta je
procena da će ukupna vrednost investicija u K10 iznositi oko 750
miliona dolara. Deo sredstava bi obezbedio ESOAV, koji predviđa
da od 2002. do 2006. sufinansira K10 sa 250 miliona evra, dodatnih
15 miliona je namenjeno Kosovu, za projekte u Makedoniji je 74,7
miliona, u Rumuniji 71,5 milion, u Bugarskoj 54,79 miliona, u
Albaniji 49,5 miliona i za projekte u BiH 19 miliona evra.
- Projekat je mnogo iznad mogućnosti Grčke, ali mi ćemo dati
prvi "vruć novac" i računamo da ćemo privući i ostale
pare, zbog čega se i vode razgovori sa Svetskom bankom - rekao
je novinarima u Atini Loverdos.
I dok su svi oko nas i te kako zainteresovani za K10, pa na tome
i rade, našoj vlasti je trebalo čitave dve godine da uradi korekciju
već postojećeg plana. A to je, čini se, razbesnelo i naše vekovne
prijatelje, Grke. Sreća je što nas barem oni nisu napustili. Zasad.
MIROSLAVA CVEJIĆ
