Ništa drugo nego februarski mrazevi koji su se odužili kao gladna godina, sneg celac, dubok ponegde i do pojasa, i grdna glad, naterali su, izgleda, zlatiborske vukove, da kao i oni orlovi iz narodne poslovice, ove godine - zimuju zimu sa kokoškama.

Uzalud su u subotu silni lovci pristigli iz čitave Srbije, Crne Gore, Republike Srpske, pa čak i iz Grčke, Nemačke, Austrije, obijali Zlatibor i Šargan, guduru po guduru, breg po breg, potok po potok, gazili sneg do brade i tražili vukove po najzabitijim mestima. Greška. Vukovi za to vreme, samo što nisu izašli na - zlatiborski korzo, da tamo prošetaju sa turistima.

U subotu, zorom, dok se oko kafane "Zlatni bor" na Zlatiboru okupljala sva sila lovaca, i dok je razrađivan plan kako da se vukovi na obroncima Šargana, oko brda Gruda, opkole i unište, iz pravca Vodica stigao je glas da je par sati ranije jedan vuk već ostao bez kože, i to ne u šumi, kao što bog miluje, nego na sred - magistrale. I dok su mnogi lovci odmahivali glavom i sve prevodili na ravan lovačkih priča, pred "Zlatni bor" stigao je sivi džip, i na haubi - veliki zlatiborski kurjak, sa koga se još cedila krv.

- Odstrelio sam ga kod Jokine ćuprije, i to na sred magistrale, na asfaltu, noćas u dva sata - potvrdio je ranije pristigle glasine lovac Radislav Vujović, rodom iz Kosova Polja, sad meštanin Čajetine, koji te noći, prilikom susreta sa vukom u četiri oka - nije promašio.

Narednih pola sata oko vuka bila je takva gungula da mu se nije moglo prići ni na deset metara. Lovci su u redu čekali da se fotografišu sa zverkom i, što i nije mnogo teško, izmere rep - mrtvom vuku. Mnogi su priznali da im je to jedinstvena prilika da u svojim uspešnim karijerama uopšte vide vuka, drugi su vuku premeravali očnjake, treći ga prepipavali da vide da nije mnogo ukočen, odnosno, da provere li je baš odstreljen prošle noći…

- Pratio sam ovih dana vučje tragove, prolazili su svake noći, ovde, blizu kuća, a onomad su u naselju Zova udavili i jednog psa. Dubok sneg i glad naterali su ih da priđu naseljima. Noćas, sedeli smo do kasno, i po ponoći izašao sam sa drugarima da pogledamo ima li tragova. Ugledao sam ga kod Jokine ćuprije, prelazio je magistralu, i sa 30 metara oborio sam ga prvim metkom, skočio je povređen na obalu, a onda sam ga dotukao "devetkom" - pričao je lovac Vujović.

Priču da su gladni vukovi poslednjih nedelja krenuli na centar planine potvrđivali su i drugi lovci:
- Baš tamo gde smo juče pojeli pečenog vola od 400 kila, i takmičili se u streljaštvu, pucali na mete vukova, srndaća i na glinene golubove, noć ranije šetao je vuk, i to onom stazom kuda ide pokretna meta vuka. Ostale mu stope u snegu, mi juče ujutru gledali, kao lopate, straĄ božiji. Strašno krupan vuk…

Iz lovačkih priča ponekad valja izvući i pouku, što učesnici prekjučerašnje hajke nisu učinili. Umesto da zauzmu položaje oko Zlatibora i okolnih sela i torova prepunih ovaca i jaganjaca i brane ih od vukova, koji su po selima pod planinom od prvog snega do juče zaklali, koliko se zna, ravno - 46 ovaca, ofanziva na vukove usmerena je na zlatiborske nedođije po kojima je gonjenje vuka isto što i traženje igle u plastu.

Kad je duga kolona autobusa, kamiona i automobila natovarena lovcima i puškama krenula u subotnje jutro niz Zlatibor, ka Šljivovici, izgledala je tako moćno da su u jednom od autobusa, ponosni lovci zagledani u armadu izjavili:

- Kad vide ovoliku silu ima odmah da iziđu na put i da se sami predaju…
I dok su jedni produžili ka Kremnima da sa šarganskih kosa, gazeći snežinu kroz šumu, podignu vukove iz njihovih loga, druga kolona odvojila se u Šljivovici levo i krenula uzbrdo, pravo na Grudu, da tamo vukovima postavi zasede i klopke u koje će ovi kasnije upasti. Ko nije išao preko Šargana peške i šest kilometara, sve uzbrdo, izašao po smetovima na Grudu, taj ne zna šta je lovačka strast.

Gore na Grudi, straže su u smetovima čekale vukove. Sat, ništa, dva sata, ništa, treći sat, opet ništa, nigde ni zeca ni lisice, kamoli vuka…

I taman kad su razočarani lovci, puni jeda, što se još jednom kući vraćaju bez plena krenuli nizbrdo, ka Šljivovici, stigao je glas iz sela Semegnjeva:
- Ubili vuka na željezničkoj stanici…

Trkom na Zlatibor, kad gore, glasina o vuku u Semegnjevu - istinita. Priču je hajkačima potvrdio lično Dobrosav Bućić, predsednik udruženja zlatiborskih lovaca.
Jedino, ispostavilo se, vuk nije odstreljen baš na samom peronu, ili ispred šaltera gde se kupuju karte, ali, na samo 200 metara od pruge - jeste. Njegova nesreća tog dana bila je što se našao na nišanu, nikog drugog, nego čuvenog zlatiborskog lovca Sretena Jovanovića, koji je u svojoj lovačkoj karijeri, sa ovim prekjučerašnjim, bez kože ostavio - ravno 16 zlatiborskih vukova, a jednom je, nije lovačka priča nego živa istina, jednim metkom odstrelio i vuka i vučicu.

Tekst i foto Z. Šaponjić