SOFIJA (Beta) - Upozorenje francuskog predsednika Žaka Širaka upućeno pretprošle sedmice istočnoevropskim zemljama, pre svega Bugarskoj i Rumuniji, da bi ih podrška američkim planovima za rat sa Irakom mogla koštati skorog priključenja Evropskoj uniji, u Sofiji je izazvalo burna reagovanja. Tim pre što je ulazak u EU, uz već najavljeni prijem u NATO, već više od deset godina glavni prioritet bugarske spoljne politike.

Širakova izjava poklopila se sa petočasovnim boravkom generalnog sekretara NATO-a Džordža Robertsona u Sofiji, bacivši u zasenak čak i njegovo obraćanje poslanicima u Narodnom sobranju i zahvaljivanje na podršci koju je Bugarska kao članica Saveta bezbednosti UN pružila planovima SAD i Velike Britanije za vojnu akciju protiv Iraka. U gotovo svim medijima tih dana je francuski predsednik, neuobičajeno oštro i agresivno za bugarske prilike, bio izložen kritici, pa čak i podsmehu.

Tako je šef parlamentarne komisije za spoljnu politiku Stanimir Ilčev izjavio da je Širak "nervozan i umoran", a neki poslanici su tražili od Pariza "javno izvinjenje". Lideri partija su ga nazivali "grubim i lakomislenim", predsednik Georgi Pervanov je francuskom ambasadoru uručio oštar protest, a štampa, ohrabrena izjavama američkog ambasadora Džemsa Pardjua, utrkivala se u naslovima poput onog u "Trudu": "Apsolutni monarh Pete republike" ili u "Standardu": "Veliki gubitnik u svetskoj igri".

Za razliku od političara, među ličnostima iz javnog i kulturnog života čuli su se i drugačiji tonovi. "Gde je dostojanstvo Bugarske", upitao se poznati komentator Volen Siderov u visokotiražnom "Trudu", kritikujući "udvoričku politiku" vlade i parlamenta, koji je bez glasa protiv podržao ratne planove SAD.

Biće seksa... Dok hotelijeri u Sunčevom bregu i drugim mestima južnog primorja procenjuju da će im letnja sezona doneti milionske gubitke i najavljuju javne proteste, lokalne vlasti zadovoljno trljaju ruke jer su im ovih dana, usred mrtve sezone, zakupljeni mnogi hotelski i privatni objekti od strane "prodavačica ljubavi". Dolazak stranih vojnika, naime, nagnao je rukovodstvo sindikata prostituki u Burgasu da pre vremena sačini "strategiju" za naredne mesece, a cenovnik usluga za Amerikance već je pripremljen - jedna seks-seansa koštaće 50 dolara, cela noć 100 dolara, a "specijalne usluge" još 20 dolara.

Koktel "šok i užas" Dok podeljeno javno mnjenje razmenjuje argumente za i protiv podrške ratu protiv Iraka, jedan spretni ugostitelj u Velikom Trnovu, u centralnoj Bugarskoj, pripremio je u svom restoranu specijalni meni pod nazivom "Šok i užas". Isti naziv dobio je koktel od votke, ruma i rakije(!), a mešana salata se zove "Jenki u napadu". Glavno jelo od mesa je "Arapski tresak" sa prilogom od krompira nazvanim "netrpeljivi Buš". Za dezert se nude palačinke sa čokoladom "B-52" ili sladoled "Umri polako".

I dok u javnosti i među političarima traje oštra diskusija o tome da li je Bugarska trebalo da se tako otvoreno stavi na stranu SAD i podrži ratni pohod na Irak, američki vojni avioni ovih dana učestalo sleću na aerodrom Sarafovo, blizu crnomorske luke Burgas, a bugarski vojnici se već uveliko pripremaju za odlazak na ratište.

Vojni transporteri AN-12 u Sarafovo dopremaju šatore, hranu i ostalu ratnu opremu, a pre tri dana stigla je i grupa američkih vojnih stručnjaka. Sarafovo, očigledno, postaje jedna od američkih logističkih baza za napad na Irak.

Zanimljivo je da štampa o tome detaljno izveštava, a bugarski vojni zvaničnici medijima uporno izjavljuju da "ništa ne znaju" ili da "nemaju informacije" o tim letovima. Istovremeno, meštani okolnih letovališta počeli su otvoreno da negoduju, strahujući da će im prisustvo Amerikanaca pokvariti letnju turističku sezonu.

U prilično zagrejanoj političkoj atmosferi oko bugarskog neskrivenog svrstavanja uz najglasnije zagovornike rata protiv Iraka, javljaju se i glasovi razuma koji upozoravaju da zemlja, zbog takve politike, neće moći da računa na vraćanje iračkog duga barem u narednih 15 godina. A taj dug nije mali i iznosi oko milijardu i 700 miliona dolara.

Zagovornici rata tvrde, međutim, da će im Amerikanci taj novac nadoknaditi kao nagradu za "nesebičnu i prijateljsku podršku", dok oni trezveniji podsećaju da je sličnih obećanja bilo i u vreme sankcija prema Jugoslaviji o nadoknadi štete koju je Bugarska pretrpela, ali od tih obećanja ni do danas - ništa.