Najpre želim da kao građanin izrazim zadovoljstvo što "Glas javnosti" opravdano i veoma korektno posvećuje dužnu pažnju ovoj problematici od životnog interesa za naš narod.

Ovih dana su pokrenuta neka stara, ali neprekidno aktuelna i zastrašujuća pitanja: "Trpeza bogata otrovima" - "Glas", 27. januar 2003. godine i "Trpeza bogata lažima" - "Glas", 31. januar 2003. godine.

Kao retko kada, ovom prilikom bi Pašićeva dosetka potvrdila da su svi u pravu osim pravih vinovnika, koji u ovakvim prilikama obično ignorantno ćute ili osiono i lakonski zaključe "narod može mirno da spava".

Kao građanin - potrošač i kao jedan od retkih koji je imao časnu priliku da se decenijama, isključivo stručno, bavi ovim problemima, osećao bih se saučesnikom ukoliko bih prećutao neke veoma važne činjenice za razumevanje ove problematike.

Pitanja koja se pokreću predstavljaju "kap u moru" opasnosti sa kojima se susrećemo i koje su neprolazne. Zbog toga je teško poverovati da ih neki ("Otpor" ili pojedinci) pokreću da bi "upropastili našu privredu", sejali strah u narodu i slično. Ništa nije lakše poverovati da su naši privrednici, ili bar većina njih kriminalci i beskrupulozni profiteri do te mere da bi i sopstveni narod izlagali životnom riziku.

U državama sa uređenim administracijama potrošač je taj koji zahteva, prigovara i gotovo uvek je u pravu. Privrednici i državni organi žive od njega i moraju da zadovolje njegove zahteve. Koga još drži pamćenje, setiće se da je do skoro tako bilo i na našim prostorima. A što nas je danas snašlo? Ako neko nešto pokrene, u najmanju ruku je sumnjiv. Tokom dugogodišnje prakse nepokolebljivo sam se uverio da su samo izuzeci oni koji ne žele jasne državne propise i procedure.

Problem je u onima koji ih sprovode. Pogotovu ako se to čini na neprincipijelan, neprofesionalan i nerazumljiv način. Ako se zbog navodnog preklapanja nadležnosti državnih organa, prema političkoj moći, uzurpiraju tuđe nadležnosti, neprofesionalno i po ličnom nahođenju uređuju i sprovode. Tada nastupa konfuzija i haos i kod privrednika i potrošača, ne znajući šta je ispravno, a šta pogrešno, kojoj to sili treba da pruže "otpor" i šta će "kadija" presuditi.

U citiranom članku "Trpeza bogata otrovima" pokrenuta su brojna pitanja od "perjanih bataka" do kuhinjske soli. Da bi se u obliku demanta čitav problem sveo samo na pitanje soli, jer je druga strana ponudila svoje argumente. A šta je sa problemima koji se prećute? Koliko se sećam, te "perjane batake" je Savezni veterinarski inspektor, kompetentan i veoma iskusan, sa radnim iskustvom u preradi mesa, (dipl. vet. Lazar Aćimović) zabranio. Ali je onda stvar u ruke uzeo svemogući Glavni sanitarni inspektor - Radmila Sinđelić i svojim naređenjima "razrešila" problem, a veterinarskog inspektora suspendovala i dala na disciplinsku komisiju!

Nesporna je činjenica da su se nakon rasturanja SFRJ naši inspekcijski organi našli u veoma teškom položaju. Neke od njih je trebalo stvarati ispočetka. To su pre svega, po svetskim principima jedine granične Fitosanitarna i Veterinarsko-sanitarna inspekcija. Šta je i koliko učinjeno na njihovom uspostavljanju i usavršavanju, ali i besomučnoj destrukciji, dovoljno sam napisao i upoznao sve nadležne državne organe.

Poslednji eksperiment, izveden ispolitizovanim stvaranjem Sanitarnog, veterinarskog i fitosanitarnog inspektorata uništio je osnovne oslonce fitosanitarnih i veterinarsko sanitarnih kontrola i nedopustivo oslabio sanitarne i kvalitativne kontrole i to je primarna odrednica svih današnjih problema, koje ne ispaštaju tvorci i nosioci te nakazne tvorevine, već građani.

Zbog nekompetentne i sujetne predominacije pripadnika medicine nad specijalizovanim kadrovima, zaštite bilja, veterinarstva, tehnologije, biohemije i dr. u kontroli pošiljki preko državne granice, sve je isprevrtano. Radni prostor, nasušno potreban za obradu, čuvanje i pregled uzoraka, uzurpirali su za kancelarije, da bi namirili poslovičnu medicinsku sujetu sitnodušnih lokalnih šefova sanitarne inspekcije.

Službena vozila prisvojili su za ličnu upotrebu. Ako još i nešto rade, onda slede posebne nagrade preko fiktivnog prekovremenog rada, nezakonite naknade za odvojeni život, neograničeno korišćenje benzinskih bonova i mnogo drugih izmišljenih privilegija. To je veoma pogodovalo da se ubrzano formira prava destruktivna grupacija, koja će sve što joj se suprotstavi pregaziti u svom razornom pohodu.

Isključivo po ličnom nahođenju dugogodišnjeg penzionera - Radmile Sinđelić, koja je u svoj tim uključila brojne rođake i prijatelje, nezaposlene i bez adekvatnog obrazovanja i iskustva, potrebne zbog prethodne destruktivne i protivzakonite delatnosti, početnike i starije penzionere, kao što je i sama.

Uvoznici i njihovi zastupnici dovoljno su obrazovani da najčešće shvataju potrebu, nivo i obim inspekcijskih procedura. Oni veoma dobro znaju i uočavaju razlike u profesionalnom pristupu pojedinih inspekcija i inspektora, pa se tome i prilagođavaju, u zavisnosti koje će oružje inspektor koristi: veliki pečat u rukama ili znanje u glavi, profesionalnu radoznalost i stručnu savest.

Ako su ovi strahoviti problemi izazvani pogrešnom politikom, onda nas niti ima, niti može ko da ožali. Ako se, pak, to čini po nečijem zadatku, onda izvođači zaslužuju najviša priznanja. Kako bilo da bilo, ukoliko se svi "šakom soli" ne osolimo, pameti ne dozovemo, budućnost će nam stvarno biti otrovna.

Shvativši da se vrši nasilno uništavanje Fitosanitarne i Veterinarsko sanitarne službe Crna Gora ih je 2000. godine jednostrano izdvojila i organizaciono smestila u svoj matični organ - Ministarstvo poljoprivrede. Ako Srbija i ovom prilikom propusti da nadležne granične inspekcijske organe vrati u nadležno Ministarstvo poljoprivrede, ne samo da će stvoriti problem nekompatibilnosti u okviru Zajednice Srbije i Crne Gore, već će trajno zaoštriti problem kompatibilnosti radi uključenja u Evropsku zajednicu.

Ali, naša sudbina je u rukama osionih i nerazumnih, i ko zna kako će se sve odvijati i završiti.

Slavoljub Marković
Beograd

Dozvolite da u listu "Glas Javnosti" iznesem konkretne podatke o nekim elementima sadašnjeg života. Lako je izračunati (upoređenje naloga), da su penzije ranije zaposlenih, od 5.10.00. povećane 370% (3,7 puta), a kako su one usklađivane sa platama zaposlenih , verovatno su i ta primanja povećana u proseku, što ne znam. Ako se još uzme u obzir da je ranije isplaćivano 9-10 penzija godišnje, a od 5. oktobra tačno na 15 dana (12 godišnje!), onda je taj procenat povećanja još veći.

A kašnjenja za par meseci, dugovanja neisplaćenih penzija i sl., potiču iz onog "zlatnog komunističkog doba", kao i sramna krađa devizne štednje, zajmova, inflacije i uopšte, neverovatan pad svega što čini život dostojan čoveka. Da li su i kritičari ili njihovi prethodnici - reformskih poteza AKTIVNOG DELA NOVE VLASTI - tom padu doprineli, pa sad napadaju, kada već nisu po pravdi stavljeni u poziciju da se brane za zlo koje su činili? A koliko su porasli troškovi života od 5.10.00? Primećuje se da je to najviše zbog porasta obveznih troškova: telefon, el. energija i td.

Njujork jeftiniji

Moj račun za komunalne usluge povećan je 480%; zašto se plaća taksa za građevinsko zemljište (državna svojina!); zašto za dimničarske usluge, koje se retko obavljaju, a od "ekološke zaštite" - šta imamo? Telefon: cena impulsa povećana za 90%, pretplata 4 puta, uvećan je i ne mali republički porez, a u štampi je objavljeno i to, da je, na primer, cena telefonskog razgovora sa Njujorkom tri puta veća iz Beograda, nego obrnuto.

Moje je pitanje i službeniku "Telekoma", šta znači kad pozovete neki broj telefona, zazvoni samo jedan put, onda nešto kvrcne (pretpostavljam-otkuca impuls!), a veza se ne uspostavi. I tako više puta u toku dana, a milionima puta u celoj zemlji. I ako jeste, službenik mi je rekao da to nije istina?! Električna energija: zbog raznih "dosetki" u obračunima, povećanje se zaista ne može tačno izračunati.

Podela na tri zone prema ukupnoj potrošnji je možda razumljiva, ali ne i socijalno opravdana, jer oni koji greju stanove na struju, većinom nemaju "iz luksuza" veliku potrošnju. Po naplati tzv. "angažovane snage" (sad fiksni deo - bakšiš?!), do sada bez logičnog objašnjenja, porez 20% - da li su to građani zvanično odobrili? Još nešto, što to do sada niko nije javno pomenuo-beznačajno je?! Poštanske usluge su do sada poskupele BAR 20 puta; setimo se, da je ne tako davno, bilo 2 marke za pismo za 1 dinar, a sada je ta marka 16 dinara; a pošiljke u inostranstvo-neverovatno skupe!

Gde su donacije?

Pa, evo i razumnih pitanja, koja bi savesni informativni mediji trebalo da postave rukovodećim funkcionerima navedenih (monopolskih?!) službi od opšteg značaja. Koliko su one, naročiti EPS, PTT i dr. - dobili miliona dolara stranih i domaćih donacija? Kolika su im sva primanja službenika, prema stručnoj spremi i u poređenju s drugim, takođe značajnim delatnosti (napr. zdravstvo, prosveta, proizvodnja!)?

Koliko su podelili stanova, kredita zaposlenim, naročito rukovodiocima (s tim?) - pre i posle 5.10.2000.? I koliko je onda u tome objektivno "zasluga" npr. Vlade Srbije i njenog premijera, kako su mnogi pristrasno izjavljivali, a koliko neopravdani, pa i nedozvoljeni postupci samih navedenih službi, bez kojih se, nažalost, ne može? Kao humanitarni radnik ne bih želeo da verujem da je sebičnost i nehumana sklonost kombinacijama za profit karakterna osobina mnogih građana ove zemlje.

Dodajem - upoređuju se cene mnogih artikala i usluga s onima u inostranstvu, a da li je ko uporedio cene nekih važnih usluga u zdravstvu ove zemlje (npr. operacije!) - verovali ili ne, 100-300 puta manje, no u zapadnim zemljama? Paralelan odnos ne postoji!

Dr sci. Vojislav Popović
Beograd

Poštovana gospodo, javljam se povodom članka u "Glasu javnosti" u kojem piše kako je "kanadska korporacija 'Yucan' spremna da kupi Zastavinu fabriku automobila".

Kao prvo, želim da vam kažem da živim i radim u Kanadi, evo, skoro osam godina i da sam, verovatno, bolje upoznat sa kanadskom privredom i kanadskim "korporacijama" nego ogromna većina u Srbiji. Po struci sam mašinski inženjer, radim u jednoj veoma ozbiljnoj firmi i na takvom mestu da sam veoma dobro upoznat sa globalnom kanadskom industrijom.

Čitajući navedeni članak umalo nisam pao sa stolice, pitajući sebe - pa, zar je moguće da se i to dešava?

Hteo bih da kažem sledeće:
1. Pročitavši članak, razgovarao sam sa mnogo Kanađana koji su na veoma visokim položajima u svojim kompanijama i u društvu, pa čak i sa nekim vlasnicima određenih kompanija koje poznajem, a takođe sam razgovarao i sa mnogo naših ljudi (imigranata) koji žive i rade ovde i niko, ama baš niko, ne zna za tzv. kompaniju, korporaciju - "Yucan". Veoma čudno!

2. Čak sam pretraživao po internetu ne bih li pronašao ikakav podatak o toj korporaciji - ništa!
3. Kako je moguće u današnje vreme da jedna kompanija/korporacija koja može lako i jednostavno da uloži 200 miliona dolara u biznis nema svoj web-sajt, ne reklamira se i ne predstavlja sebe i svoje mogućnosti putem interneta? U današnje vreme to je naprosto nezamislivo.

4. Kako je moguće da se objavi nešto u novinama o nekoj "korporaciji" a da se ne da nikakav, ama baš nikakav podatak o toj kompaniji. Čime se bavi, šta radi, koliki kapital poseduje, koliki im je godišnji obrt kapitala (turnover) i slično? Da li je neko uopšte pokušao da dođe do takvih podataka pre nego što se tako nešto objavi u novinama?

5. U redu, bila konferencija za novinare i tamo je neko nešto rekao i vi to odmah u novine. Da li je iko upitao dotičnog gospodina Beljakovića otkud njemu ti podaci i može li dati malo više informacija o dotičnoj korporaciji: gde se tačno nalazi, čime se bavi, koliki kapital poseduje i slično? (Ovde malo ponavljam, ali mi to nikako ne izlazi iz glave!)
6. Ko je dotični gospodin Pokrajac? Ovde niko nije čuo za njega. Šta je po struci, kolika je težina i vrednost njegovih reči itd.?

I na kraju, da citiram jedan deo teksta. U pismu, dostavljenom ministru Vlahoviću, direktor korporacije "Yucan" navodi da je gospodin Briklin, sa kojim je "Zastava" potpisala predugovor o formiranju zajedničkog preduzeća, od "Yucan"-a tražio finansijsku podršku, a istovremeno i samom Pokrajcu ponudio pet odsto akcija i funkciju direktora nad zajedničkim "Zastava motor works" preduzećem, što je ovaj odbio? (Baš bih volio znati koji bi ludak odbio tolike pare - to ne bi uradio ni Bil Gejts!)

Gospodo draga, koliko mi se čini, tamo se opet sprema, kako bi to ovde rekli - big scam - ili, drukčije rečeno, velika prevara na štetu svih, počevši od države, naroda, zaposlenih, itd... Jednostavnije rečeno - pljačka.

Posle svega ovoga navedenog, zamolio bih vas da, kad već pišete o nečem, budete malo oprezniji, šta i kako pišete, a pogotovo nemojte da pišete ništa bez potpune informacije i proverenih izvora informacija.

Još samo da dodam - molim vas da izbacite iz svog rečnika ofucanu i nadasve smešnu komunističku frazu "naše gore list" - ovde se ljudi smeju kad pročitaju takav izraz. Recite jednostavno - Kanađanin (ili kanadski imigrant) srpskog porekla - to je mnogo poštenije i objektivnije.

S poštovanjem,

Rajko Mioković
Inovative Board Technologies INC.
200 Avenue road, Cambridge
Ontario, NIR 8H5, Kanada

U listu "Nedeljni telegraf" od 19. februara 2003. godine, u broju 356, na stranama 16, 17 i 18 pod naslovom "Slali nas u belo roblje za 100 evra", objavljen je tekst koji govori o boravku u Rumuniji 14 studenata Fakulteta primenjenih umetnosti i Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. U tekstu se iznosi da je profesor Fakulteta primenjenih umetnosti, čije se ime ne navodi, poslao studente u Litvaniju radi oslikavanja sportskog centra koji gradi navodni biznismen našeg porekla.

Očigledna namera autora teksta bila je da plasira senzacionalnu vest, pri tome neprofesionalno se ponevši ne samo prema Fakultetu primenjenih umetnosti i profesorima čija imena ne pominje, već i prema čitaocima, dovodeći u pitanje renome Fakulteta kao ozbiljne visokoškolske ustanove.

Nedopustivo je da se Fakultet primenjenih umetnosti pominje, a da autor teksta nije kod uprave Fakulteta proverio činjenice i uverio se u njihovu tačnost.

Ovim putem izjavljujemo da Fakultet primenjenih umetnosti ne stoji iza ovih radnji, odnosno situacije koja je nastala jer nije učestvovao u istoj. Fakultet nije bio organizator, a ni realizator tog neprijatnog putovanja. Fakultet primenjenih umetnosti stoga ne snosi odgovornost za ovaj nemio događaj u kojem su se našli diplomirani i neki sadašnji studenti ovog fakulteta. Odbacujemo sve neistine i dezinformacije upućene na račun Fakulteta, a ovaj demanti objavljujemo iz razloga što je ovaj događaj uznemirio i to kako upravu Fakulteta tako i studente i sve zaposlene, a Fakultetu stvorio negativan publicitet.

Kad proverimo sve informacije do kojih možemo doći, o eventualnim spornim pitanjima i odnosima koji su nastali, razgovaraće se na nadležnim telima Fakulteta.

Dekanat Fakulteta primenjenih umetnosti
Beograd

Polemike o upotrebi ćirilice i njenom korišćenju na javnim mestima opravdano je izazvala veliko interesovanje građana. Kako je ćirilica zvanično pismo u Srbiji, logično je uvesti obavezu njenog korišćenja. Međutim, ako neko ima interes da koristi neko drugo pismo, onda mu to treba omogućiti.

Primera radi, ako neko od Kineza hoće svoju firmu da napiše kineskim pismom, ne treba ga u tome sprečavati. Postavlja se pitanje zašto bi neko za firmu, plakat, formular, autobusku kartu i slično koristio neko drugo pismo a ne zvanično pismo - ćirilicu. Odgovor je jasan - da bi povećao promet, a samim tim i dobit. Iz tog razloga predlažem Gradskoj skupštini da i dalje dozvoli javnu upotrebu i svih drugih pisama sem ćirilice, ali da porez za korišćenje bilo kog drugog pisma bude najmanje četiri puta veći nego za ćirilicu.

Ovaj predlog za oporezivanje javnog korišćenja drugog pisma umesto ćirilice primenjivao bi se u svim slučajevima - za sva sredstva informisanja na srpskom jeziku, svega štampanog za javnu upotrebu (štamparije bi bile obavezne da plate porez), do svih javnih natpisa.

Podrazumeva se da bi od toga bile izuzete ambasade, konzulati, strana predstavništava, dvojezični natpisi ulica, hotela, turističkih agencija i slično. Mislim da je ovaj predlog u skladu sa uvođenjem reda u naplati poreza i da bi njegovo neprihvatanje bilo na štetu svih građana.

Miloš Miljković
Beograd

Brak" između suseda, Lapova i Batočine, uspostavljen pre više od trideset godina nikada nije bio ni harmoničan ni uspešan. Jednostavno, zato što (u to vreme) Lapovo nikako nije ni prihvatalo, a ni mirilo se s tim da sedište opštine bude u Batočini, a samo nije steklo status opštinskog centra jer, jednostavno, Lapovo nikada, kao ni sada, nema okolinu i naselja koja ka njemu gravitiraju!

Pre Drugog svetskog rata Lapovo je, na primer, bilo u sastavu Lepeničkog sreza, sa sedištem u Rači, a kada je pre desetak godina uspelo, kažu zahvaljujući pre svega potkupljivom Borislavu Joviću, da samo za sebe postane opština, tako je i do danas ostalo. Zanimljivo i nimalo ne ide na čast Skupštini i Vladi Srbije što su, takođe, podržali da Lapovo postane opština, a to isto nisu dozvolili znatno većem Kostolcu (Kostolac po popisu 2002. ima skoro 11.000, a Lapovo samo 8.200 stanovnika; Kostolac je uz to pravi industrijski gigant, a više od petnaest naselja direktno je upućeno na njega), već je Kostolac samo - mesna zajednica Požarevca!

U opštinskoj zajednici nije, kako neistinito prenosi jedan novinar, "gubilo" samo Lapovo: sve vreme se strogo gledalo da, iako je Batočina opštinski centar za čak 13 naselja, ona nešto više od Lapova ne dobije! (politika Lapova je bila da ta, inače mala opština, sa svega 23.000 stanovnika i u prečniku od 15 km ima - dva centra). To je sprečilo da Batočina kao opštinsko sedište mnogo šta dobije: sportske i kulturne objekte, moderan dom zdravlja, bolju privredu, ugostiteljstvo i sl.

Primer zdravstva to najbolje pokazuje: Batočina je, iako je opsluživala čak dva, možda i tri puta više građana (dobar deo Lapovčana je koristio železnički dom zdravlja), imala zdravstvenu stanicu, dok je dom zdravlja, kao i socijalno i sl. bilo u Lapovu! Čak i ta priča o petlji "kod Batočine", poslužila je, nažalost, i sada služi za sukob, iako je između Brzana, Batočine i Lapova, jer je Lapovo varoš, gde je i centar i najveći deo Lapova, dva puta udaljenije ne samo od te petlje, nego čak i od glavnog "čvora", stanice Lapovo! (Nekada su đaci iz tog dela Lapova pohađali, zbog blizine, školu u Batočini, snabdevali se i sl.).

Priče o "zaostajanju" Lapova i "ropstvu i pljački pod Batočinom", više su smešne nego tačne.

Borisav Todorović
Kragujevac

Ne samo većina zaposlenih već i mi pacijenti zapanjeni smo smenom profesora Popovca. U teška vremena sankcija i oskudice lekova Zavod je bio naše utočište gde smo, zahvaljujući angažovanju i ljubaznosti lekara i sestara, uspešno lečeni.

Mi astmatičari dobijali smo u Zavodu optimalnu terapiju u skladu sa dostignućima savremene nauke. U to sam se uverio kada sam po nevolji, a za vreme posete sinu, dospeo u poznati centar za pulmologiji u Hamburgu. Tada mi je direktor prof. Manguson rekao da mi za dalje lečenje ne može predložiti ništa što ne čini njegov uvaženi kolega prof. Popovac.

Ne mogu odoleti a da, radi ilustracije humanosti, ne spomenem jedno lično iskustvo. Elem, kada mi je jednom prilikom u Zavodu naglo pozlilo, profesor je seo u svoja kola i mene, tada njemu nepoznatog pacijenta, povezao u Gradsku bolnicu. Takav je profesor Dušan Popovac.

Čitam da je zbog penzionisanja profesor nameravao povlačenje sa položaja već od proleća. Trebalo je biti bez duše i kulture u komunikaciji da bi ga nezahvalno društvo bukvalno ponizilo smenom u ovom trenutku, i na ovaj način.

Miodrag Stojković
Beograd