[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 17. 2. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


U Novom Sadu preminuo akademik Aleksandar Tišma

Čovek koji je voleo život

Sahrana u utorak u 15 sati. Komemoracija istog dana u 14.30 u Matici srpskoj

NOVI SAD - Posle teške bolesti u Novom Sadu je u subotu, pet minuta pre ponoći, preminuo akademik Aleksandar Tišma.
Rođen je u trgovačkoj porodici, 16. januara 1924. godine u majčinom rodnom selu Horgošu. Osnovnu školu i ginaziju pohađao je u Novom Sadu. Zahvaljujući majci, mađarskoj Jevrejki vrlo rano je počeo da uči strane jezike - nemački, francuski i engleski.

Posle položene mature i popravnog ispita iz latinskog, u jesen 1942. godine na peštanskom Filozofskom fakultetu upisao je romanistiku. Kada su Nemci u proleće 1944. godine potpuno preuzeli vlast u Mađarskoj, Tišma je sa ostalim peštanskim studentima bio upućen u radne logore, njegova grupa na kopanje rovova. Tamo je proveo tri meseca. Po povratku u Novi Sad počinje da radi kao novinar u "Slobodnoj Vojvodini". Vojsku služi u Mostaru i Sarajevu a od oktobra 1947 godine radi u beogradskoj Borbi.

Mi nismo stalni

Pre dve godine Aleksandar Tišma je bio u Beogradu na Sajmu knjiga, kada su na štandu "Prosvete" predstavljene njegove najlepše pripovetke u izboru Milisava Savića, a SKZ je objavila i njegove nove priče "Oko svoje ose". Na prošlom Sajmu pojavila se i knjiga nobelovca Imrea Kertesa "Besudbinstvo", koju je Tišma preveo. Tada je Aleksandar Tišma za "Glas" rekao između ostalog i ovo: "Svaki živi stvor uvek je na gubitku. Svi mi idemo ka smrti, svaki čovek, svaka biljka, životinja. I to nas stavlja u jednu neravnopravnu poziciju, u svet što je za nas koji umiremo stalan. Mi nismo stalni"...

U književnosti se prvi put javlja u svojoj 27. godini. Pisao je poeziju i prozu. Prvu zbirku pesama "Naseljeni svet" objavio je 1956, a za roman "Upotreba čoveka", 1976. godine, dobio je "Ninovu nagradu". Tišmino književno delo, između ostalog, čine i: "Mrtvi ugao", "Povratak miru", "Škola bezbožništva", "Drugde", "Za crnom devojkom", "Knjiga o blamu", "Begunci", "Kapo", "Vere i zavere" ( po kojoj je reditelj Dušan Petrović pre nekoliko godina postavio predstavu u SNP-u) "Koje volimo", "Dnevnik 1942-1951". Dela su mu prevedena na dvadesetak svetskih jezika, a i sam Tišma prevodio je sa mađarskog i nemačkog jezika.

Jedan od njegovih prevoda bila je knjiga "Besudbinstvo" nobelovca Imrea Kertesa. Bio je počasni član Berlinske akademije nauka i umetnosti.

Aleksandar Tišma biće sahranjen u Novom Sadu, na Gradskom groblju u utorak, 17. februara u 15 sati, a sahrani će prehoditi komemoracija u 14.30 u Matici srpskoj.

Jovica Aćin: Suštinsko ostaje

Kad se pre desetak godina pojavila moja knjiga "Gatanja po pepelu", posvećena izgnanstvima i logorima, dobio sam pismo od Aleksandra Tišme. Pisao mi je da je odavno čekao takvu knjigu, knjigu koja neće biti istorija, sociologija, psihologija, nego će književnim jezikom pokušati da misli ono što je neizrecivo u užasima logorskog univerzuma. Ako u srpskom jeziku treba da postoji književni esej, onda najpre mora biti tako moduliran da može da se nosi sa stravama stvarnosti, napisao mi je, a eseji u "Gatanjima po pepelu" upravo su od te vrste.
Dirnulo me je pismo, jer je poticalo od pisca čije romaneskno delo je i samo prilično posvećeno upravo logorima, proganjanjima, "stravama stvarnosti". Njegovi romani su zadrli u tkivo neizrecivog na granicama čovekove egzistencije, po mom mišljenju, više nego ijedan drugi roman u srpskoj književnosti, i po tome jesu i ostaće nezaobilazni i na visokom mestu. Tišmino delo je završeno. Tako je i on sam govorio. Ali, čitanje tog dela nije završeno, jer iziskuje da ga uvek ponovo čitamo. Pisac je otišao, i to me boli, ali ono suštinsko od njega ostaje i bez tog ne možemo. To i ublažuje moju bol.

Ljiljana Jokić Kaspar: Kraj velikog prijateljstva

- Za mene se završio veliko prijateljstvo. Izgubila sam veliku podršku. Njegovom smrću ništa se u našoj književnosti nije završilo, tek će biti otvorene priče o Tišminom delu o kojem niko kod nas zapravo nije dovoljno razmišljao i pisao. Generacije će tek istraživati ono što nam je ostavio.

Đorđe Pisarev: Bogomdani spisatelj

- Pouzdanom rukom majstora, kroz sve meandre svakodnevnog a utopljenog u prolazno istorijsko, provodio nas je decenijama Tišma, taj bogomdani spisatelj koji je tako ubedljivo znao da male, njegove i naše, lične senzacije, alhemičarski pretvara u univerzalne poruke. Život jeste priča, znao je Tišma, a i smrt je, nažalost, njen sastavni deo. Tišma je otišao, ali je njegova univerzalna čežnja za životom preostala nama zahvaljujući njegovim knjigama u svoj svojoj čistoj formi.

Laslo Vegel: Teško mi je

- Pre nekoliko nedelja pričao sam s njim i video sam da je to kraj…Teško mi je. S njegovim odlaskom odlazi, ne samo književnik, nego jedan veliki srednjeevropski senzibilitet. Što se Vojvodine tiče, Tišmina smrt označava završetak jedne epohe.

Filip David, pisac: Duboko žalim

-Tišma je jedan od naših najznačajnijih i najboljih pisaca. Hrabar čovek, dosledan i u svemu izuzetan. Početkom devedesetih zajedno smo osnivali nezavisne pisce, u želji da se na vreme suprotstavimo onome što je kasnije došlo. Duboko žalim njegov odlazak, jer osećam da smo time svi mnogo izgubili.

Sava Dautović: Veliki gubitak

- Tišma je bio jedan od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih pisaca. To je veliki gubitak za našu i svetsku književnost.
Tišma je bio poznata i poštovan u Evropi, posebno u Francuskoj i Nemačkoj gde su gotovo sva njegova dela prevedena na ova dva jezika. Posebno mi je imponovala njegova intelektualna opredeljenost protiv nacionalizma i drugih ratnohuškačkih ideologija kojima su, poslednje decenije prošlog veka, bile zahvaćene njegove kolege po peru.

Danilo Nikolić: Pogođen vešću

- Poznavao sam ga i izuzetno sam pogođen tom vešću. Nekoliko njegovih knjiga, a naročito pripovedaka, ne samo da sam cenio nego sam ih voleo toliko da sam neke, maltene naučio napamet. Za mene lično njegov roman "Upotreba čoveka" stoji među onim romanima koji najupečatljivije odslikavaju naše doba.

Radivoje Mikić: Jedan od najvećih

- Odlazi jedan od najvećih pisaca 20. veka koji je počeo kao pesnik, ali je pravu afirmaciju stekao kao pripovedač i romansijer. Veoma je značajna i njegova urednička delatnost u Matici srpskoj, jer je zaslužan za afirmaciju niza naših pisaca. Kao prozni pisac Tišma je pisao o jednoj od najvećih tragedija u 20. veku, o logorskom iskustvu kao najvećem čovekovom porazu u modernom dobu.

Radovan - Beli Marković: Uzdizanje ljudskosti i casti proze 20. veka

- Rano sam upoznao Aleksandra Tišme prozu i s njom prisan ostao do dana današnjeg. Srpska i evropska književnost izgubile su pisca koji je visoko uzdizao ljudskost i čast u proznoj umetnosti tek minulog veka, čiji je prtljag nepravde i boli sav stao u književna dela Aleksandra Tišme.


S.M.


vesti po rubrikama

^kultura

17:21h

Završen filmski festival u Berlinu: "Zlatni medved" Vinterbotomu

17:29h

Kulturne institucije Njujorka u finansijskoj krizi: Smanjen budžet

17:38h

Izložba "Čudnovati ideal" Fransisa Pikabije u Parizu

17:53h

Dani komedije u Jagodini: Izabran žiri za komediografski tekst

18:04h

U Novom Sadu preminuo akademik Aleksandar Tišma

 



     


FastCounter by LinkExchange