[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 17. 2. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Izložba "Čudnovati ideal" Fransisa Pikabije u Parizu

Poetika provokacije

Dve stotine slika, crteža, kolaža i grafika prethodnika pop-arta, nadahnutog slikara i zaljubljenika u automobile

Specijalno za "Glas"

PARIZ - "Voleo bih da slikam kao kad vozim automobil 130 km/h i pri tome nikoga ne povredim - rekao je Fransis Pikabia (1879-1953), francuski slikar poznat po preteranosti u svemu što je ikada radio. Impresionista, neo-impresionista, fovista, kubista, ekspresionista, dadaista, realista, prethodnik pop-arta i konceptualne umetnosti, Pikabia je, pre svega, bio talentovani provokator i nadahnuti slikar.

Izložba "Čudnovati ideal" organizovana u pariskom Muzeju moderne umetnosti, ukazuje na složenost Pikabijinog umetničkog sveta počevši od klasičnog pristupa, preko satire i industrijskog crteža, do poetskih istraživanja u geometrijskoj i organskoj apstrakciji. Dve stotine slika, crteža, kolaža i grafika, propraćeni mnoštvom arhivskih dokumenata, hronološki prikazuju skoro pola veka stvaralačkog rada.

Prvih desetak slika postavljaju Pikabiju kao umetnika na putu Sislija i Pisaroa, a potom se pojavljuje njegov kubistički i apstraktni period označen putem za Ameriku. Pored "Izvora", verovatno je najlepša "Udni" (1913), geometrijska apstrakcija - veselo, vrtoglavo i razigrano sećanje na jednu američku igračicu. Veliki ljubavnik i strastven vlasnik kolekcije od 127 automobila, Pikabia prirodno ulazi u mehanomorfni period crtanja mašinerija protkanih tekstovima, kopiranja industrijskih crteža i preobražavanje tehnologije u simbol ljubavi.

Drugovanje sa Tristanom Carom i Man Rejom odvelo ga je u najdublje vode dadaizma i u stvaranje "Sezanovog portreta" - plišanog majmuna zalepljenog na komad kartona. Velike, crne i maskirane figure naslikane molerskom farbom, ostale su tajna za gledaoce, jer svaka od njih ima nekoliko tumačenja, koliko ozbiljnih, toliko i podsmešljivih.

Tokom Drugog svetskog rata, Pikabia se okreće kopiranju aktova iz jeftinih erotskih revija, koje su dugi niz godina važile za komercijalno smeće. Današnja kritika ove slike poetski naziva "sklonost ka ironiji i estetici promašaja". Neposredno posle rata, Pikabia se okreće apstraktnoj umetnosti i seriji "maski", čudnovatim platnima nalik primitivnoj umetnosti, kroz koje izražava svoje unutrašnje vizije.

Izložba se završava slikama iz serije "Tačke", emotivno snažnim i dramatičnim delima koja pred kraj umetnikovog života bacaju još jedan pogled na dadaizam. Posebnost Pikabijine stvaralačke snage najbolje je izrazio Marsel Dišan: "Fransis je posedovao sposobnost potpunog zaboravljanja što mu je dozvoljavalo da slika nova platna bez sećanja-uticaja prethodnih. Svežina obnavljana bez prekida, od njega čini više nego slikara."

Aleksandar Manić


vesti po rubrikama

^kultura

17:21h

Završen filmski festival u Berlinu: "Zlatni medved" Vinterbotomu

17:29h

Kulturne institucije Njujorka u finansijskoj krizi: Smanjen budžet

17:38h

Izložba "Čudnovati ideal" Fransisa Pikabije u Parizu

17:53h

Dani komedije u Jagodini: Izabran žiri za komediografski tekst

18:04h

U Novom Sadu preminuo akademik Aleksandar Tišma

 



     


FastCounter by LinkExchange