[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 16. 2. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Dragan Bujošević, autor jedinog pravog političkog tok šou programa kod nas

Zašto "Nije srpski ćutati"?

Novinar Dragan Bujošević dobitnik je dve nagrade za najboljeg novinara u protekloj godini. Pored nagrade Fondacije Karić, prema anketi "Sedma sila u ogledalu" časopisa "Status", 77 njegovih kolega dodelilo mu je isto priznanje. O svemu tome, kao i o TV emisiji "Nije srpski ćutati", koja se bezmalo dve godine prikazuje na BK TV, govori za "Glas":

- Za ovu drugu nagradu saznao sam od drugih. Prvo me je pozvao Voja Žanetić da mi čestita… Potom, na proslavi 13-godišnjice DS-a Zoran Živković mi je čestitao, tada nisam znao šta. Pozvao sam "Status" i objasnili su mi o čemu je reč. Posle emisije odem do kioska i pitam imaju li "Status", prodavac kaže 180 dinara. Ala je to skupo, odgovorim, a on kaže "ali nije srpski da bude jeftino"- kaže Bujošević.

Zašto se emisija koju radite zove "Nije srpski ćutati"?
- Godine 1998, kad su svi ćutali i kada niko nije smeo da otvoreno govori o bilo čemu, bio sam odgovorni urednik u "Evropljaninu" i tada smo tuženi Slavko Ćuruvija, Ivan Tadić i ja. Posle toga nastala je serija protestnih večeri koje je Tijanić nazvao "Nije srpski ćutati". Što je imalo značenje "zašto ćutite… ". B92 kasnije je napravio i seriju takvih bedževa. Mislili su da je to malo nacionalistički pa su ih prepravili u "Nije ljudski ćutati". Kada mi je tokom zime 2001. godine ponuđeno da radim emisiju, izabrao sam "Nije srpski ćutati" - deluje provokativno.

U Politici, NIN-u i Evropljaninu bili ste autor tekstova koji žigošu korupciju, a neke ljude pomenute u vašim tekstovima stigla je i ruka pravde. Koliko ima slobode da se tako nešto kaže u jednom privatnom mediju?
- Nema ništa neobično u tome da vlasnici medija pokušavaju da se mešaju u uređivačku politiku, ali što su pametniji manje će to činiti. U svetu se vlasnik ne meša u uređivačku politiku, ali se država potrudi da brifuje novinare koji se bave temom tako da budu njeni glasnogovornici.

Kod nas je to malo naporno, jer vlasnici novina i medija uopšte, pokušavaju da se mešaju u uređivačku politiku. Kad ekonomija bude važnija od politike, taj odnos će se izgubiti.

Koliko nagrada kuće u kojoj radite obavezuje?
- Kada sam dobio nagradu prvo sam se Bogoljubu Kariću zahvalio zato što mi se ne meša u rad. Ali bio je jedan slučaj! Kada je Šešelj kofu g…. prosuo na Kariće i BK. Bogoljub je odlučio da ne može da gostuje. Rekao sam, dobro, ali neće biti emisije. I nije je bilo… Posle smo se ponovo dogovarali o uslovima rada.

Emisija se prikazuje od početka aprila 2001. Ko je od gostiju bio "najteži", ko "najlakši" ?
- Do sada su prikazane 82 emisije. Najviše sam se pripremao za gostovanja Čanka i Šešelja, jer su brzi na jeziku i umeju da odvuku na stranu koja njima odgovara. Najkraće pripremanje bilo je za jedno gostovanje Miroljuba Labusa. Pozovem ga u subotu popodne, on se obično ne javlja na mobilni telefon, kaže " evo me na aerodromu uspešno smo obavili reprogramiranje dugova". Pitam hoće li to da objasni u emisiji i on pristane. Bila je to ona emisije u kojoj je slikovito objasnio da je svaki građanin dugovao kao 1.100 dolara, a da je taj dug smanjen na, recimo, 600.

Sve relevantne političke ličnosti pojavile su se u emisiji, a neke i po više puta?
- Po tri puta u emisiji si su se pojavili Dušan Mihajlović, Nebojša Čović, Vojislav Koštunica i Čeda Jovanović. Emisija "Nije srpski ćutati" je jedina u kojoj su se pojavili neki ljudi kao Borka Vučić, Nataša Mićić, Miodrag Kostić. Borka Vučić je žena koja mnoge stvari zna, a mnoge drži za sebe. Ima neku drčnost i čvrstinu koje meni imponuju. Neki ljudi su se baš u emisiji NSĆ prvi put pojavili posle 5. oktobra (Milan Milutonović, Zoran Lilić, Nebojša Pavković, Mirko Marjanović, Branko Krga)…

Emisija ide isključivo uživo?
- Da, ali je bilo dva slučaja kada je snimana. Milo Đukanović nije bio u situaciji da dođe u Beograd i emisija je snimana. I kada je trebalo da gostuje Predrag Bulatović, emisija je trebalo da se emituje na sam dan nekih izbora u Crnoj Gori, pa smo morali da je snimamo.

Ko nije gostovao u emisiji, a voleli biste da dođe?
- Pristao bih, u svako doba, da odem na Kubu i da snimim Fidela Kastra. On je poslednji političar sa harizmom. Takvu harizmu imao je i Broz, kada je umro. Deset sekundi posle toga prestalo je da postoji sve ono što je on stvarao. To bi se dogodilo i Kastru. Mora da je užasan osećaj kad znaš da se delo gasi sa tobom.

Počinjali ste da se bavite novinarstvom u listu Politika?
- Kada sam ja došao u Politiku Darko Ribnikar je bio moj prvi urednik u rubrici Beogradska hronika. Kada sam u Politici dobio i zaposlenje, urednik je bio Vukoje Bulatović, partijski funkcioner. Ispostavilo se da je s njim lakše sarađivati nego sa nekima koji nisu imali političke funkcije.

Nagrada za rad na TV

- Već u prvoj godini emitovanja emisija "Nije srpski ćutati" dobila je nagradu "Dušan- Duda Timotijević" za unapređenje televizijskog novinarstva. Čovek kod nas može 30 godina da bude novinar i da napiše hiljade tekstova, a da to niko ne primeti dok se ne pojavi na televiziji - tvrdi Dragan Bujošević.

O sagovornicima

- Kad već dođu u emisiju ljudi su spremni da razgovaraju i da odgovore i na pitanja koja nisu prijatna. Obično se, kako se to kaže, "otvore", samo sa njima treba razgovarati na lep način. U jednoj emisiji gost je bio Koštunica. Bio sam iznenađen tonom kojim je govorio. On ni pre ni posle nije govorio tako. Posle emisije pitao sam ga da li je ljut. Već u sledećem gostovanju bio je onakav kakvog ga svi poznajemo.

Koliko je moguće uskladiti pisano novinarstvo sa radom na televiziji?
- Za sve što prihvati da radi čovek mora da ima vremena. Nisam više urednik u NIN-u, tako da je malo opuštenije. Napišem svoje rubrike, i to je to. Uređivanje jednog nedeljnog lista daje velike mogućnosti da se utiče na neke stvari, čak više nego u dnevnim novinama, ali i oduzima dosta vremena.

Šta je sa knjigom "5. oktobar", kao je ona prošla?
- Ivan Radovanović i ja autori smo knjige koja govori o tom jednom danu. Izdavač je Medija centar, što nije njihova primarna delatnost, bez reklamiranja i medijske podrške prodato je 10 - 11 hiljada primeraka. To je uspeh ako se ima u vodu da su knjige sa sličnom tematikom štampane u tiražu 2.500 do 3.000.

Knjiga je trebalo da se štampa i u inostranstvu?
- Ovih dana završene su sve pripreme za izlazak knjige preko okeana. Sve što je bilo do nas mi smo završili, jer je za američke čitaoce trebalo uneti i neka objašnjenja. Izdavači sa Menhetna mislili su da će se suđenje Miloševiću završiti do proleća pa su i izlazak knjige tako planirali. Čekao se neki povod. Izdavačka kuća ima pravo i na izdavanje "5 -og oktobra" za ceo svet.

O. S.


vesti po rubrikama

^intervju

15:05h

Dr Jovica Trkulja, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu, o lustraciji

15:30h

Dragan Bujošević, autor jedinog pravog političkog tok šou programa kod nas

 



     


FastCounter by LinkExchange