GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


U P O Z O R E NJ E

Srpsko pismo pred nestajanjem

"Zaustavimo zatiranje srpske ćirilice", "Glas javnosti", 12. januar 2003.

Ćirilice je sve manje u javnom životu i u službenoj upotrebi, kako je to u svom apelu za spas ćirilice predočio i protojerej B. Jović. Mnoge zablude u vezi sa srpskim pismom još nisu nestale. Nasilni nasrtaji na ćirilicu i dalje traju (na Kosmetu, na primer). Perfidni pritisci na nju takođe se nastavljaju i u centralnoj Srbiji. Antićirilička buka nije utihnula.

Srbi se u dovoljnoj meri, u vezi sa svojim pismom, još nisu osvestili. A kada se budu osvestili kad je reč o potrebi za (o)čuvanjem svoga pisma, osvestiće se i u vezi mnogo čega drugog. Ali, kada će se to dogoditi? Na to pitanje, za sada, niko ne može da odgovori, ali kako se mnogi prema tom pitanju ponašaju, sve govori da smo pred potpunim nestankom srpskog pisma.

Zaobiđen Ustav

Poslednji atak na ćirilicu, jedan od najžešćih i najpodmuklijih za poslednjih stotinak godina, potekao je iz Beograda, iz nekakve predstavničke Majkrosoftove kancelarije. Tu su odlučili da kompjuterske programe prevedu latiničkim pismom gajevicom, zaobišavši i Ustav, i Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma u Srbiji, cinično nam "objasnivši" kako se u Srbiji danas više koristi ćirilica, a to su najpre mogli od nas u "Ćirilici" čuti, ali nisu hteli da čuju zašto je to tako naopako, prenebregavši gledište struke da je civilizacijsko-kulturna i nacionalna tekovina u desetovekovnom trajanju, pogazivši osnovno ljudsko pravo Srba na svoje pismo.

Tu beogradsku kancelariju Majkrosofta, vodi propagandno protiv srpskog pisma, izgleda, čovek (Bojović) koji bi mogao biti i srpskog porekla, što bi potvrdilo ono staro znanje da je "Srbin Srbinu najveći vrag".

Oni su svesni činjenice koliko će tuđe pismo, preko kompjuterskih programa na latinici, imati uticaja na srpsku decu da se odviknu od svog pisma, a daju sebi za pravo da na taj način što im nude tuđe pismo - krše i Konvenciju o pravima deteta na svoje pismo, usvojenu u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, ali i osnovno ljudsko pravo Srba na svoje pismo. Zabrinjava činjenica što ih vlast zbog toga ne opominje. Jer da ih opominje, ne bi im palo na pamet da Srbima proteruju i sve ostatke njihovog pisma.

Odgovori na pitanje u čemu su najveći otpori osvešćivanju u vezi s ulogom ćirilice u srpskom jeziku i srpskom narodu nalaze se u činjenici da je svakodnevno pedesetogodišnje sejanje semena zabluda dalo obilnog ploda u svakom deliću ovog društva.

Posejano seme zabluda

Zato i danas mnogi Srbi žive u zabludi da još postoji nekakav "srpskohrvatski jezik" u kome su "ravnopravna" dva pisma - latinica i ćirilica, i to ravnopravna jedino na taj način da se može koristiti samo - hrvatska gajevica, a izbaciti srpska vukovica. Jedino takvom vrstom "ravnopravnosti" pisama" zatre svako srpsko ćiriličko slovno seme.

Od tzv. nevladinih organizacija malo se koja bavi srpskim pismom i nepravdom prema Srbima. A one koje se bave različitim pravima svih drugih, osim pravima Srba, nikad i ne spominju osnovno ljudsko pravo Srba na svoje pismo ćirilicu.

Ravno je kulturnom genocidu nastavljanje istiskivanja srpskog nacionalnog pisma u državi većinskog srpskog naroda. Za to ne postoji ni jedan naučni, kulturni, ekonomski, tehnički, nacionalni, ni bilo koji drugi razlog. Sličan proces ne beleži se danas ni u jednoj svetskoj državi. Evropska unija sačinila je program za očuvanje jezičke različitosti u modernom informatičkom vremenu, a naši "mondijalisti" ponašaju se različito od celog sveta.

Zato je nužno sve dobronamerne ponovo upozoriti da smo pred novim rasparčavanjem srpskog jezika i pred potpunim istiskivanjem ćirilice iz srpskog naroda, srpske kulture i srpskog jezika. U nekim predlozima sadržaja novog ustava Srbije postoje predlozi za vraćanje stare čuvene "ravnopravnost pisama", ali sada ne u "srpskohrvatskom", nego u srpskom jeziku.

Šta tražimo?

Mnogi podaci govore da smo pred novim teritorijalnim i drugim podelama Srbije na oblasti u kojima će svako za sebe rešavati pitanje srpskog jezika i pisma po pravilima "svake baba Smiljane". Zato, u vezi s tim, iz "Ćirilice" tražimo.

Prvo, da Vlada Srbije poštuje Ustav i Zakon o službenoj upotrebi i srpskog jezika i pisma, kako to čine sve druge države sveta sa svojim jezicima i pismima;

Drugo, da Vlada u najkraćem mogućem roku pripremi novi precizniji zakon o službenoj i javnoj upotrebi jezika i pisama, koji će ćirilici nedvosmisleno osigurati mesto koje joj pripada kao desetovekovnoj kulturnoj i nacionalnoj tekovini u srpskom narodu i njegovom jeziku (Predlog tog zakona "Ćirilica" je sačinila i uputila ga 26. septembra 2002. Skupštini i Vladi Srbije);

Treće, da Vlada organizuje i snosi troškove istraživanja i razvoja posebnih softverskih alata za podršku srpskoj ćirilici i standardizaciju njihovog korišćenja u različitim računarima i računarskim platformama (kodne strane, fontovi), kao što to čine sve druge države.

Poznato je da bez svoga jezika i pisma narod najlakše i najbrže nestaje. Da se to ne bi dogodilo - treba sve važne poslove obavljati na vreme.

Za Udruženje "Ćirilica"
Dragoljub Zbiljić, predsednik izvršnog odbora
Novi Sad


D O P U N A

Nisam se oglašavao

U slučaju Dušana Spasojevića Šiptara nisam davao bilo kakve izjave

Poštovani gospodine Kačareviću, molimo Vas da, shodno odredbama Zakona o javnom informisanju, objavite sledeći demanti:

U listu "Glas javnosti" broj 1606. od 30. januara 2003. godine, na strani 8. objavljen je, u okviru tematskog bloka, tekst o izvesnom Dušanu Spasojeviću Šiptaru. Kako se između ostalog u tekstu pominje ime Dragoljuba Keniga, predsednika opštinskog odbora GSS u Zemunu, demantujem da sam ja ili bilo ko drugi iz OOGSS Zemun, povodom navedenog slučaja dao bilo kakvu izjavu listu "Glas" ili nekim drugim novinama. Nisam upoznao potpisnika teksta Z. Zarića niti sam sa njim mogao razgovarati.

Informaciju o davanju placeva na teritoriji opštine Zemun vaš novinar je, ako je to želeo, morao tražiti i dobiti od nadležnih organa opštine Zemun, a ne od jedne stranke, što govori o zlonamernom dovođenju GSS-a u bilo kakav kontekst sa ovom kriminalnom aferom. Vaš list je dužan da obavesti čitaoce ko je dao tu informaciju i čija je namera da se uz nju veže GSS. Pogotovo što je svojevremeno GSS preko izjava nekih od aktera ove afere bezobrazno dovođen u vezu sa atentatom na Vuka Draškovića u Budvi.

U Zemunu, 30.01.2003. godine
Predsednik OOGSS Zemun Dragoljub Kenig

* * *

Potpisnik teksta, odnosno ja - novinarka Zorica Zarić - nisam ni navela da sam lično razgovarala s g. Kenigom. U tekstu o Dušanu Spasojeviću Šiptaru, (ne izvesnom gospodinu, već onom gospodinu čije ime ne silazi s naslovnih stranica svih domaćih medija poslednjih dana), koristila sam samo već objavljene informacije, iliti, javno dobro.

Konkretno, gospodin Kenig je u izjavi za banjalučki nedeljnik Reporter (broj od 27. juna 2000, čije pisanje je preneo Medija klub i na čijem sajtu njnjnj.medija klub.cg.zanimljivi06-00/27.htm se može naći integralna verzija teksta) doslovce izjavio da Spasojević na najlepšem opštinskom placu u Zemunu, u Šilerovoj ulici, gradi poslovni objekat veličine 2000 kvadratnih metara, a onda sledi citat: "Teško da bi dobio takav plac da nije u dobrim odnosima sa Srpskom radikalnom strankom."

Samo ovo, i jedino ovo, mene kao novinara je i zanimalo, a kako rečeno g. Kenig nije demantovao u "Reporteru", po meni je, kao javno data izjava, bilo sasvim upotrebljivo! Što se tiče provere ko je i kako dobijao placeve (neko je pomešao babe i žabe), to bi mogla da bude interesantna tema za neki drugi tekst! U ovom prethodnom meni, niti bilo kome u redakciji "Glasa" nije bila ni na pameti!

S poštovanjem,

Novinarka "Glasa" Zorica Zarić