VAŠINGTON (Tanjug, Beta-AFP) - Američki predsednik Džordž Buš upozorio je preksinoć na mogućnost rata sa Irakom, izjavivši da trupama SAD koje su stacionirane u regionu Zaliva "možda predstoje kritični časovi".

U redovnom godišnjem govoru pred Kongresom o stanju Unije, Buš je pozvao Savet bezbednosti UN da 5. februara održi sastanak na kome bi državni sekretar Kolin Pauel izneo informacije i obaveštajne podatke o iračkom programu razvoja oružja za masovno uništavanje. On je rekao da će se, ukoliko dođe do rata sa Irakom, SAD boriti uz svu snagu i moć armije i da će pobediti.

Buš je upozorio da se režim iračkog predsednika Sadama Huseina ne razoružava nego vara, pokazujući "neskriveni prezir" prema međunarodnoj zajednici. "Najveću opasnost za Ameriku i svet predstavljaju režimi van zakona koji poseduju oružje za masovno uništavanje, i koje mogu da daju teroristima", rekao je on.

Buš je podsetio da je Sadam prihvatio odluku UN o razoružanju posle Zalivskog rata, ali da je sistematski narušavao taj sporazum. "Pre gotovo tri meseca Savet bezbednosti je dao Sadamu Huseinu poslednju šansu da se razoruža. Umesto toga, on je pokazao neskriveni prezir prema Ujedinjenim nacijama i prema svetu", rekao je Buš.

Po prvi put Buš je izneo u javnost i neke nove obaveštajne podatke o prikrivanju dokumanata i materijala od inspektora UN u Iraku, na čemu je angažovano na hiljade Iračana. On je naveo da je Irak prikrio postojanje 25.000 litara antraksa, 38.000 litara otrova botulinum, 500 tona sarina i nervnog gasa VDž, kao i više od 30.000 granata sposobnih da nose hemijsko oružje.

Poruke Iranu i Severnoj Koreji Buš je, osim iračkog režima, kao pretnju naveo Severnu Koreju i Iran. U svom prošlogodišnjem obraćanju, Buš nije pravio razliku među te tri zemlje koje je svrstao u "osovine zla". On je preksinoć, međutim, istakao da za sve tri postoje različite strategije, a najpomirljiviji je bio prema Severnoj Koreji za koju je čak rekao da bi mogla ponovo da dobije poštovanje međunarodne zajednice ukoliko odustane od programa za nuklearno oružje. Kada je reč o Iranu, Buš je pomenuo da se u toj zemlji neki ljudi koji govore o slobodi, ljudskim pravima i demokratiji, suočavaju sa pritiscima i smrću, ali je ukazao i na pravo naroda Irana da izabere svoju vladu, u čemu ga SAD u tome podržavaju.

Domaći izazovi Prvi deo Bušovog govora bio je posvećen unutrašnjoj politici, u očiglednoj želji da iračka kriza u potpunosti ne zaseni njegov program priprema za kampanju pred naredne predsedničke izbore 2004. U tom delu izlaganja on je priznao da je zemlja suočena sa velikim brojem izazova, da se još uvek oporavlja od recesije, terorističkih napada, skandala u velikim korporacijama i potresa na berzi. "Mi to nećemo poricati, nećemo ignorisati, ali nećemo ni naše probleme preneti na drugi Kongres, drugog predsednika i druge generacije", rekao je Buš.

Kongres je podeljeno reagovao na Bušov govor - republikanci su ga podržali a demokrate izrazile sumnju i rezervisanost. Ipak, kongresmeni obe partije uputili zahtev da za svaku moguću vojnu akciju zatraži podršku međunarodne zajednice. Demokratski senator iz Masačustesa Edvard Kenedi izjavio je da "Buš ne može da očekuje da međunarodna zajednica pozdravi Ameriku i maršira sa nama kad administracija nije dala ubedljive dokaze za rat".

Predstavnici Bušove Republikanske stranke, koji čine većinu u Kongresu, smatraju da je predsednik s punim pravom saopštio Iraku da mu je "vreme isteklo", pošto se i nakon 12 godina nije razoružao. Međutim, i među republikancima se pojavila sumnja, pa je tako senator iz države Njujork Čarls Rejndžel ocenio da Buš nije uspeo da pokaže Irak predstavlja neposrednu opasnost.

Inače, za vreme Bušovog govora, u Vašingtonu su bile preduzete vanredne mere bezbednosti. Vojni avioni i policijski helikopteri patrolirali iznad prestonice, a u blizini Kongresa bilo je angažovano najmanje 1.500 federalnih i lokalnih policajaca. Policija je predvidela i 800 gas maski za slučaj da tokom govora dođe do napada hemijskim i biološkim oružjem. Blokirani su prilazi ulicama koje okružuju Kapitol, a svaki kutak su kontrolisali i policijski psi tragači.

Vanredne mere bezbednosti su uobičajena pojava u vreme govora predsednika o stanju Unije, pošto ovom događaju prisustvuje kompletan estabišment zemlje: potpredsednik, svi kongresmeni, sudije Vrhovnog suda, gotovo svi članovi vlade i vojni vrh.